Nova  psihoanaliza
Nova  psihoanaliza
  • 78
  • 188 756
77. Umjetna inteligencija i duh u mašini
Možemo li stvoriti računalo koje bi posjedovalo pravu, autentičnu svijest? Odnosno, može li umjetna inteligencija razviti vlastitu subjektivnosti, i kao posljedicu toga i empatiju i sućut? Da bismo odgovorili na to pitanje, prvo moramo razjasniti što je to svijest, a zatim i kako tu spoznaju ugraditi u računalni sustav.
มุมมอง: 475

วีดีโอ

76. Psihoanaliza politike - uspon desnice
มุมมอง 314วันที่ผ่านมา
Politički vođa koji razumije prirodu i snagu velebnih fantazija može zaista osvojiti moderni svijet. Nedavni izbori za američkog predsjednika odličan su primjer. Što to nudi novi predsjednik Amerike? On nudi nacionalni suverenitet, gdje je Amerika u središtu svijeta. Nudi zaštitu granica od "prodora stranaca" koji ugrožavaju cjelovitost američkog duha. Obvezuje se na smanjenje uplitanja države ...
75. Nova psihoanaliza i umjetnost prerafaelita
มุมมอง 357หลายเดือนก่อน
Danas govorim o umjetničkom pravcu druge polovice devetnaestog stoljeća, odnosno, govorim o slikarstvu tzv. pre-raphaelita. Pitam se, može li nam poznavanje tog umjetničkog pravca pomoći u boljem razumijevanju Nove psihoanalize kojom se ovdje bavimo?
74. Ovisnost, kompenzacija i sublimacija
มุมมอง 1K8 หลายเดือนก่อน
Kako nastaje taj fenomen kojeg zovemo - ovisnost i kako se liječi? Koja je povezanost između ovisnosti i fenomena tzv. kompenzacije i sublimacije? Kako prestati biti ovisan, je li to moguće?
73. Psihologija kreativnosti
มุมมอง 9019 หลายเดือนก่อน
Svi želimo biti originalni, autentični, kreativni. Ali zašto je to tako? Zašto nismo zadovoljni imitacijom ili kopiranjem već postojećeg? Pitanja i komentari - vnemet@vip.hr
72. Uspjeh i neuspjeh psihoanalize
มุมมอง 69810 หลายเดือนก่อน
Rekao bih kako je za uspjeh psihoterapije potrebno razumjeti potrebu za idealima i divljenjem, a koja postoji u svakome od nas. Analitičar treba prepoznati potrebu za divljenjem, baš kao što treba prepoznati i potrebu klijenta da obezvrijedi i uništi analitičara. Kao što sam već rekao, obezvrijeđeni analitičar ne može pomoći klijentu. To nije ono što klijent treba. Analitičar treba ostati cjelo...
71. Lijek za sve probleme
มุมมอง 1.8K11 หลายเดือนก่อน
Temeljni uzrok svih psiholoških problema modernog društva ja vidim u posvemašnjem nedostatku autoriteta, manjku poštovanja, divljenja i posvećenja nekome većem od nas samih. Taj fenomen kojeg Freud zove Superego, a Kohut zove - ideal, ono je za čime čovjek modernog doba najviše čezne. Izgraditi taj ideal cilj je i smisao suvremene psihoanalize. Pitanje glasi - može li osoba i sama, bez pomoći d...
70. Kohut, Lacan, Gödel
มุมมอง 666ปีที่แล้ว
To što povezuje Kohuta i Lacana jest ideja kako iskustvo cjelovite osobnosti, odnosno, ljudsku svijest, čini povezanost sve tri razine bivanja. Drugim riječima, potrebna je povezanost i integracija sva tri objekta sebstva. Tek kada su povezani, kada postoje istovremeno u vremenu i prostoru, oni čine cjelinu koju zovemo osobnost. Ako iz tog trojstva izostavimo jednu od struktura, i druge dvije s...
69. Oblici i preobražaji narcizma
มุมมอง 1.5Kปีที่แล้ว
Ako fenomen tzv. narcizma odredimo kao potrebu da svoju osobnost gradimo oko reakcije svijeta, oko reakcije druge osobe, tada možemo reći - kako je sve narcizam. Sve razvojne faze, kao i svi objekti osobnosti temelje se na dijalogu sa svijetom. Potreba za dijalogom, za povratnom informacijom svijeta, prisutna je od početka života, a jednako je prisutna i u zreloj, odrasloj fazi života.
68. Narcizam i njegove žrtve
มุมมอง 2.8Kปีที่แล้ว
Lažna je osobnost uvijek slika ili fantazija. Možda je to fantazija gospodara koji osvaja svijet, a možda fantazija spasitelja koji svojom žrtvom spašava svijet. Međutim, uvijek govorimo o velebnim fantazijama.
67. Intimnost - prostor bez tajni
มุมมอง 919ปีที่แล้ว
U tom je unutrašnjem prostoru sve vidljivo, sve se zna. Tamo ne postoje tajne. U prostoru intimnosti ništa nije skriveno.
66. Nisko samopoštovanje i velebne fantazije
มุมมอง 1.7Kปีที่แล้ว
Problem tzv. narcizma trenutno je veoma popularna tema. Mnogi psiholozi i psihijatri tvrde kako je želja za posjedovanjem druge osobe - poremećaj osobnosti.. Po njima, drugu se osobu ne smije htjeti posjedovati jer je to znak - narcizma. Također, potreba da se bude u centru pažnje, da se nadzire i kontrolira svijet, isto je tako - narcizam. Odrasli čovjek mora što prije odustati od takvih nezre...
65. Granični poremećaj - tri savjeta
มุมมอง 8Kปีที่แล้ว
Tzv. granični poremećaj čest je problem modernog društva. Ako je prevladavajući psihološki problem prije stotinjak godina bila neuroza, kojom se bavio Sigmund Freud, danas je to granični poremećaj ili borderline, što je područje istraživanja Nove psihoanalize. Već sam govorio o tome kako tzv. Nova psihoanaliza tumači taj problem, a danas ću pokušati odgovoriti na pitanje - Što mogu učiniti ako ...
64. Osvijestiti nesvjesno
มุมมอง 1.5Kปีที่แล้ว
Dubine nesvjesnog skrivaju cijeli jedan svijet, cijeli jedan svemir. Točnije, to su dva svijeta, dva odvojena svemira. U svemu su drugačiji, u svemu se razlikuju. Prvi svijet organizira se oko perspektive - Sve što postoji je moje, a ja sam u središtu svemira! Drugi svemir čini posve oprečna perspektiva - Ti si u središtu svijeta, a ja sam tvoj!
63. Psihološke granice
มุมมอง 1.1Kปีที่แล้ว
Svi znamo za izraz "psihološke granice", kao što svi znamo kako je korisno postaviti te "psihološke granice" kao zaštitu od zlonamjernih drugih. Fenomen "psiholoških granica" pojavio se prije četvrt stoljeća i danas ih svaki psihološki portal obavezno spominje. Iz tog razloga danas govorim o fenomenu psiholoških granica, tko ih je uveo u svijet psihologije, kako djeluju, kao i postoji li uopće ...
62. Zavist i depresija
มุมมอง 1.6Kปีที่แล้ว
62. Zavist i depresija
61. Postmodernizam i mirror neuroni
มุมมอง 704ปีที่แล้ว
61. Postmodernizam i mirror neuroni
60. Svemirski narcizam
มุมมอง 1.5K2 ปีที่แล้ว
60. Svemirski narcizam
59. Socijalna fobija i manjak empatije
มุมมอง 2.1K2 ปีที่แล้ว
59. Socijalna fobija i manjak empatije
58. Mitološka bića u svjetlu nove psihoanalize
มุมมอง 1K2 ปีที่แล้ว
58. Mitološka bića u svjetlu nove psihoanalize
57. Ima li lijeka za depresiju?
มุมมอง 4.4K2 ปีที่แล้ว
57. Ima li lijeka za depresiju?
56. Narcizam i suvremena umjetnost
มุมมอง 9082 ปีที่แล้ว
56. Narcizam i suvremena umjetnost
55. Što me ljuti?
มุมมอง 7722 ปีที่แล้ว
55. Što me ljuti?
54. Ovdje mora biti krvi - George Atwood
มุมมอง 9432 ปีที่แล้ว
54. Ovdje mora biti krvi - George Atwood
53. Bipolarni poremećaj i svijet duhova
มุมมอง 3.4K2 ปีที่แล้ว
53. Bipolarni poremećaj i svijet duhova
52. Jacques Tati & Paul Virilio
มุมมอง 5742 ปีที่แล้ว
52. Jacques Tati & Paul Virilio
51. Martin Heidegger & Heinz Kohut
มุมมอง 8522 ปีที่แล้ว
51. Martin Heidegger & Heinz Kohut
50. Transcendentna intersubjektivnost
มุมมอง 1.1K2 ปีที่แล้ว
50. Transcendentna intersubjektivnost
49. Fotografija i psihoanaliza
มุมมอง 1.1K2 ปีที่แล้ว
49. Fotografija i psihoanaliza
48. Egzistencijalizam i psihoanaliza
มุมมอง 1.8K2 ปีที่แล้ว
48. Egzistencijalizam i psihoanaliza

ความคิดเห็น

  • @SuperWinner976
    @SuperWinner976 4 วันที่ผ่านมา

    O tome je i Krešimir Mišak mudrovao, naime može li u umreženom sustavu računala bljesnuti svijest što mnogi transhumanisti očekuju da bude

  • @bannebane151
    @bannebane151 4 วันที่ผ่านมา

    Veliki pozdrav poštovani Vladimire...🙋 nedostajala su mi Vaša sjajna predavanja.

    • @Novapsihoanaliza
      @Novapsihoanaliza 4 วันที่ผ่านมา

      Hvala! Evo, trudim se smisliti nešto novo i zanimljivo.

  • @jelkavujacic9457
    @jelkavujacic9457 4 วันที่ผ่านมา

    ❤❤❤❤❤

  • @koranabuncic2230
    @koranabuncic2230 4 วันที่ผ่านมา

    Veoma zanimljivo. Srdacan pozdrav.

  • @bratislavivanovic1756
    @bratislavivanovic1756 5 วันที่ผ่านมา

    Veliki ppzdrav i ppstovanje...!!!

  • @zeljkalubina8315
    @zeljkalubina8315 7 วันที่ผ่านมา

    Može li se ljevica i desnica povezati sa stilovima privrženosti?

    • @Novapsihoanaliza
      @Novapsihoanaliza 6 วันที่ผ่านมา

      Točno, ovo predavanje se može tumačiti i kroz prizmu fenomena privrženosti (attachment). Tim se fenomenom najviše bavio britanski psihoanalitičar John Bowlby sredinom dvadesetog stoljeća. On tvrdi kako je iskustvo privrženosti između djeteta i majke neophodan uvjet da dijete ostvari emotivnu stabilnost i održi homeostazu cijelog organizma. Slično kaže i Heinz Kohut. Međutim, postoji bitna razlika u pristupu tom problemu. Po Bowlbyu, dijete i majka su dvije odvojene cjeline. Za Kohuta, dijete i majka nikada nisu odvojeni već uvijek čine cjelinu. To je ujedno i temeljna razlika između tzv. klasične psihoanalize i tzv. postmoderne ili postkartezijanske psihoanalize. Inače, ja vjerujem kako možemo govoriti o dva oblika ili dvije perspektive privrženosti. Prva je perspektiva djeteta gdje je on dijelom veće cjeline, odnosno, svoje majke. Druga je perspektiva majke gdje ona sadržava svoje dijete, odnosno, dijete je dijelom majke. Po tome bi tzv. desničari bili "majka", dok bi tzv. ljevičari bili "dijete".

    • @zeljkalubina8315
      @zeljkalubina8315 6 วันที่ผ่านมา

      ​@@Novapsihoanaliza Zanimljivo! Hvala!

    • @superbrko7757
      @superbrko7757 วันที่ผ่านมา

      @@Novapsihoanaliza A molim vas, u ovim našim krajevima, mi i kad glasujemo za "lijevu opciju", to se jako brzo raspadne pa opet imamo kontinuitet "desne opcije". Da li je razlog to što mi ne možemo podnijeti razočaranje što ljevičari ne mogu brzo sve "ispraviti i popraviti", ili je razlog to što "ljevičari" ovdje i nisu pravi ljevičari, nego na osnovama davno prošlih vremena pokušavaju organizirati politički sustav?

  • @superbrko7757
    @superbrko7757 8 วันที่ผ่านมา

    Super predavanje! Nisam znao otkud ti nazivi ljevica i desnica. Sebi i svojim sugrađanima mogu nekako i oprostiti funkcionalnu nepismenost i psihičke poremećaje, ali političarima i novinarima sa jakom demagogijom i populizmom ne mogu oprostiti što nemaju savjesti.

    • @Novapsihoanaliza
      @Novapsihoanaliza 8 วันที่ผ่านมา

      Potpuno se slažem! Hvala na komentaru!

  • @jelkavujacic9457
    @jelkavujacic9457 9 วันที่ผ่านมา

    ❤❤❤❤❤

  • @jelkavujacic9457
    @jelkavujacic9457 10 วันที่ผ่านมา

    Divni covjece,puno hvala !❤

  • @SnezanaMijailovic-h2t
    @SnezanaMijailovic-h2t 11 วันที่ผ่านมา

    Fantasticno. Hvala.

  • @zoranpetraskovic7820
    @zoranpetraskovic7820 21 วันที่ผ่านมา

    Креација није и не може, по дефиницији бити деструкција. Креативност може бити откривање и развој Творца! 13:39

    • @Novapsihoanaliza
      @Novapsihoanaliza 20 วันที่ผ่านมา

      "Tko želi stvoriti, mora prvo uništiti." F. Nietzsche, Tako je govorio Zarathustra

  • @HalidIsmailovic
    @HalidIsmailovic หลายเดือนก่อน

    Doktore, da li postoji Bog, vaše mišljenje i mišljenje psihoanalitičara?

    • @Novapsihoanaliza
      @Novapsihoanaliza 29 วันที่ผ่านมา

      Postoji sto posto! Samo koji je pravi kad ih toliko ima? Nek se dogovore pa nam jave da ne trošimo pare uzalud! :)

    • @HalidIsmailovic
      @HalidIsmailovic 29 วันที่ผ่านมา

      @Novapsihoanaliza Drugim riječima ne postoji?

    • @Novapsihoanaliza
      @Novapsihoanaliza 29 วันที่ผ่านมา

      Čak i da postoji, ne može nam pomoći. Bolje da se okrenemo ljudima. Nisu savršeni, ali nas vide i čuju.

    • @HalidIsmailovic
      @HalidIsmailovic 29 วันที่ผ่านมา

      @@Novapsihoanaliza Ako postoji mogao bi pomoći jer sve može, ali pitanje je postoji li. Inače Karl Jung je govorio da zna da postoji a Frojd je govorio da je bog psihoza.

    • @Novapsihoanaliza
      @Novapsihoanaliza 28 วันที่ผ่านมา

      U svakom slučaju ja bih prvo pokušao s ljudskim rodom pa ako to ne prođe ostaje nam alternativa.

  • @superbrko7757
    @superbrko7757 หลายเดือนก่อน

    Razveselilo me novo predavanje. Osim toga, kamera u ovom videu kao da je podešena da pravi prerafaeliti pozadinu, odnosno, sliku sa življim bojama prirode. Ako je to bila ideja, e onda kapa dole i za režiju! :)

    • @Novapsihoanaliza
      @Novapsihoanaliza หลายเดือนก่อน

      Hvala! Dobro ste uočili, posebno sam se potrudio da uhvatim intenzivne boje jeseni.

    • @superbrko7757
      @superbrko7757 28 วันที่ผ่านมา

      @@Novapsihoanaliza Da li je razvoj jezika u čovječanstvu posljedica te vječite želje za jedinstvom sa majkom, to jeste da li nam jezik pomaže da preživimo tu nikad ostvarenu želju, ili je to samo evolucijski razvijen način obične površne komunikacije?

    • @Novapsihoanaliza
      @Novapsihoanaliza 28 วันที่ผ่านมา

      Odlično pitanje! Ja svakako vjerujem da se jezik, verbalni i neverbalni, razvio kao nadomjestak za prekinutu pupčanu vrpcu. Mnogi se psihoanalitičari slažu u tome da se ljudsko biće prerano rađa. Ono nije sposobno držati samo sebe na okupu. Bez povezanosti s majkom sve se raspada. To vrijedi i za životinje, posebno za sisavce. Smisao jezika je nastaviti povezanost s majkom, od rođenja do smrti. Bez jezika, odnosno, bez razgovora i empatije, čovjek je prisiljen vratiti se na one prvobitne, arhaične razine povezanosti sa majkom kroz imaginarnu pupčanu vrpcu. To stanje se obično naziva - psihoza, a liječi se samo - razgovorom!

  • @koranabuncic2230
    @koranabuncic2230 หลายเดือนก่อน

    Pitam se koliko terapeuta ovako vrsi psihoanalizu i koliko je zastupljen ovakav pristup. Kada je ovaj pristup sada poznat, tesko je obratiti se nekome ko nema ovakvo polaziste kao terapeut. :) sve najbolje i svaka cast

  • @MilanaSekereš
    @MilanaSekereš หลายเดือนก่อน

    Hvala...mnogo ste mi objasnili...!!!poz

  • @deuspentaamor
    @deuspentaamor 2 หลายเดือนก่อน

    Фантастично предавање. Супер корисно. Хвала.

  • @dusanleskovac4829
    @dusanleskovac4829 3 หลายเดือนก่อน

    nasledni fakt,je glavni.,možda...

  • @antesredojevic704
    @antesredojevic704 3 หลายเดือนก่อน

    Teoretski da.Praktično,to su teškii ljudi

  • @adelinegaze344
    @adelinegaze344 3 หลายเดือนก่อน

    Zabrijali su ovi likovi dobro. Svakako bi moglo posliziti kao scenarij za neki SF serijal.

    • @Novapsihoanaliza
      @Novapsihoanaliza 3 หลายเดือนก่อน

      Zapravo je Sigmund Freud prvi primijetio, još prije stotinu godina, da se potisnuti i poreknuti osjećaji projiciraju u vanjski svijet.

  • @jelkavujacic9457
    @jelkavujacic9457 4 หลายเดือนก่อน

    Hvala puno ! ❤❤❤❤❤

  • @jelkavujacic9457
    @jelkavujacic9457 4 หลายเดือนก่อน

    😢😢😢❤❤

  • @jelkavujacic9457
    @jelkavujacic9457 4 หลายเดือนก่อน

    Hvala,moje postovanje !❤❤❤❤❤

  • @jelkavujacic9457
    @jelkavujacic9457 4 หลายเดือนก่อน

    Hvala !❤❤❤❤❤

  • @ikasutic1280
    @ikasutic1280 4 หลายเดือนก่อน

    DOKAZ. RATOVA. JE OCITO : DA. SMO. RODJENI. U ZLU. I DOBRU ! A DALJE. JE. TESKO NACI. RAVNOTEZU COVJECANSTVA ?!?!?! ?!?!?!

  • @iloveyoufromthedepthofmyheart
    @iloveyoufromthedepthofmyheart 4 หลายเดือนก่อน

    Još jedno pitanje za vas, g. Vladimir: A šta ako klient dođe do informacije da je terapevt sadist? Dali i tada smatrate da je problem u klientu ako za njega odsutnost afektivne empatije nije dovoljno dobra? Dali je na klientu da mora prihvatiti takvog terapvta, šta ako ne može? Pitam se gde je granica koliko i šta bi morao klient biti sposoban tolerirati.

    • @Novapsihoanaliza
      @Novapsihoanaliza 4 หลายเดือนก่อน

      Koliko je meni poznato, terapeuti su, zbog određenih iskustava u djetinjstvu, većinom orijentirani prema mazohizmu. Njihova je glavna potreba "spašavati" druge ljude. To je često i njihova glavna motivacija za bavljenje tim pozivom. Sadisti su u ovom pozivu rijetkost. Jasno, to ne znači kako je mazohizam na bilo koji način "bolji" od sadizma. Inače, kao što već znate, psihoterapija bi trebala biti prostor optimalne frustracije. To znači da klijent treba prihvatiti ograničenja svog terapeuta iako ga ovaj u nekoj mjeri frustrira. Upravo ta optimalna frustracija i gradi psihološku strukturu koja nedostaje ili nije dovoljno stabilna. Klijent koji ne može prihvatiti ta ograničenja svog analitičara nije dostupan analizi, kako se obično kaže. Međutim, ako umjesto optimalne frustracije govorimo o traumatskoj frustraciji tada takva "terapija" također neće graditi psihološku strukturu. Još bih dodao da spomenuta optimalna frustracija ne mora biti neugodna. Svaka igra baš kao i svakisport na primjer, izvor su velike frustracije. Međutim, to ne znači da se u sportu ili u igri ne može istovremeno i uživati. Dakle, kada u terapiji nestane te "pozitivne frustracije" ili tog uživanja, to je možda znak da terapiju treba prekinuti.

  • @Lyd-bt9dv
    @Lyd-bt9dv 5 หลายเดือนก่อน

  • @josipasimic4766
    @josipasimic4766 5 หลายเดือนก่อน

    Ne razumijem.

    • @Novapsihoanaliza
      @Novapsihoanaliza 4 หลายเดือนก่อน

      Ukratko - nema takve stvari kao što je "narcistička povreda", a nema ni takve stvari kao što je "narcistički bijes". Ljudski je život, od djetinjstva do smrti, jedna velika narcistička povreda. Povreda je sadržana u spoznaji kako uvijek dolaze mlađi i boji. Kao što znamo, Freud je prvi spomenuo važnost osjećaja zavisti. Po tome je i narcistički bijes dio života, a ja bih se usudio reći - to je sam život. Način na koji se osoba nosi s tom neizbježnom povredom, baš kao i način na koji se nosi s neizbježnom ljutnjom određuje duhovnu zrelost te osobe. Osoba koja može prepoznati i prihvatiti, odnosno, "metabolizirati" svoju ljutnju, može i prihvatiti neugodnu spoznaji kako dolaze mlađi i bolji.

  • @jelkavujacic9457
    @jelkavujacic9457 5 หลายเดือนก่อน

    ❤❤❤❤❤

  • @jelkavujacic9457
    @jelkavujacic9457 5 หลายเดือนก่อน

    ❤❤❤❤❤

  • @jelkavujacic9457
    @jelkavujacic9457 5 หลายเดือนก่อน

    ❤❤❤❤❤

  • @jelkavujacic9457
    @jelkavujacic9457 5 หลายเดือนก่อน

    ❤❤❤❤❤

  • @koranabuncic2230
    @koranabuncic2230 5 หลายเดือนก่อน

    Kako biste povezali odevanje i ljudski izraz nesvesnog? Da li je zelja da se fizicki dopadnemo drugima infantilna? Da li je sminka jedan vid kompenzacije po Vasem misljenju? Moze li se odevanje i stil posmatrati umetnickim izrazom nase licnosti? Srdacan pozdrav.

    • @Novapsihoanaliza
      @Novapsihoanaliza 5 หลายเดือนก่อน

      Možda je naša, sveprisutna potreba da se svidimo, zapravo potreba da budemo viđeni, odnosno, da budemo prepoznati. U tom slučaju govorimo o potrebi za zrcaljenjem u očima drugih ljudi. Ta potreba nikako nije infantilna, jer nije moguće živjeti bez iskustva da nas netko poznaje. Upravo je suprotno, kod osoba s veoma teškim psihološkim problemima nećemo naći potrebu da se svide i da budu prepoznati. Oni žive u svom svijetu bez zrcaljenja s drugima jer vjeruju kako čovjek može sam sebe odrediti. Na žalost, to nije moguće, određuju nas drugi. Ja bih rekao da je odijevanje, kao i šminka ili stil, zapravo jezik kojim razgovaramo sa svijetom. Jedan takav jezik je i umjetnost. Dok postoji dijalog i prepoznavanje u bilo kojem mediju, sve je u redu. Psihološki problemi počinju kada se dijalog prekine.

    • @koranabuncic2230
      @koranabuncic2230 5 หลายเดือนก่อน

      @@Novapsihoanaliza Veoma zanimljivo, hvala Vam na odgovoru.

  • @jelkavujacic9457
    @jelkavujacic9457 5 หลายเดือนก่อน

    Na zadovoljstvo mnogih,mozda dodjete u C.G. bezmjerno hvala !!!

    • @Novapsihoanaliza
      @Novapsihoanaliza 5 หลายเดือนก่อน

      Možda jednog dana! Hvala!

  • @jelkavujacic9457
    @jelkavujacic9457 5 หลายเดือนก่อน

    Vi ste OTKROVENJE,hvala !❤❤❤❤❤

  • @jelkavujacic9457
    @jelkavujacic9457 5 หลายเดือนก่อน

    Hvala ! ❤❤❤❤❤

  • @jelkavujacic9457
    @jelkavujacic9457 5 หลายเดือนก่อน

    ❤❤❤❤❤

  • @primaprims9324
    @primaprims9324 5 หลายเดือนก่อน

    Ako odlozim smarthon kako cu da cujem ovakva predavanja audio knjige i slicno.

    • @Novapsihoanaliza
      @Novapsihoanaliza 5 หลายเดือนก่อน

      To je paradoks! :)

    • @koranabuncic2230
      @koranabuncic2230 5 หลายเดือนก่อน

      U bukvalnom smislu ste u pravu, ali mislim da je daleko teze biti,, zavisan" od ovakvog sadržaja i to na biohemijskom nivou. Kolicina dopamina koja se luci gledajuci ovakav sadržaj daleko je manja nego kada gledate Facebook, instagram i slicno. Primer van virtuelnog sveta bio bi to da je mnogo mnogo teze citati knjigu nego na primer kockati.

  • @jelkavujacic9457
    @jelkavujacic9457 5 หลายเดือนก่อน

    Fenomenalno !❤❤❤❤❤

  • @jelkavujacic9457
    @jelkavujacic9457 5 หลายเดือนก่อน

    ❤❤❤❤❤

  • @jelkavujacic9457
    @jelkavujacic9457 6 หลายเดือนก่อน

    "Dobri ljudi koji slusaju a ne namecu se ". Hvala bezmjerno !!!❤❤❤❤❤

  • @jelkavujacic9457
    @jelkavujacic9457 6 หลายเดือนก่อน

    ❤❤❤❤❤

  • @gradimircvetkovic3521
    @gradimircvetkovic3521 6 หลายเดือนก่อน

    Ja mam knjige:"Sećanja snovi razmišljanja".2. "O razvoju ličnosti".3. " Psihološki tipovi"4. "Arhetipovi i kolektivno nesvesno".

  • @gradimircvetkovic3521
    @gradimircvetkovic3521 6 หลายเดือนก่อน

    Veoma interesantna emisija!!!

  • @jelkavujacic9457
    @jelkavujacic9457 6 หลายเดือนก่อน

    Srecna sam sto sam otkrila Vas kanal,hvala puno !❤❤❤❤❤

  • @jelkavujacic9457
    @jelkavujacic9457 6 หลายเดือนก่อน

    ❤❤❤❤❤

  • @jelkavujacic9457
    @jelkavujacic9457 6 หลายเดือนก่อน

    Genijalno,hvala!❤❤❤❤❤

  • @jelkavujacic9457
    @jelkavujacic9457 6 หลายเดือนก่อน

    Bezmjerno hvala,srdacan pozdrav !❤❤❤❤❤

    • @Novapsihoanaliza
      @Novapsihoanaliza 6 หลายเดือนก่อน

      Puno hvala na komentaru! ❤️

  • @koranabuncic2230
    @koranabuncic2230 6 หลายเดือนก่อน

    Najlepši pozdrav. Veoma mi se dopadaju izbori tema i svako vase predavanje je izuzetno zanimljivo. Da li biste posvetili neko predavanje mehanizmima odbrane koje koristimo i ukratko nacine prevazilazenja za one manje pozeljne u odraslom dobu. Svako dobro. 😊

    • @Novapsihoanaliza
      @Novapsihoanaliza 6 หลายเดือนก่อน

      Puno hvala na komentaru! Psihološke obrane su svakako zanimljiva tema!

  • @maramatanovic9824
    @maramatanovic9824 6 หลายเดือนก่อน

    Odlicno izlaganje

  • @koranabuncic2230
    @koranabuncic2230 6 หลายเดือนก่อน

    Pitanje, na koji nacin religija koja dopusta identifikaciju i fantazije destruira samu sebe? Kako se to dogodi?

    • @Novapsihoanaliza
      @Novapsihoanaliza 6 หลายเดือนก่อน

      Smisao odrastanja je zamijeniti sliku idealnog, svemoćnog i sveznajućeg roditelja sa doživljajem roditelja kao običnog, realnog ljudskog bića. Taj se dugotrajni proces u svijetu filozofije obično naziva. - dekonstrukcija. Suprotno tome, svaka religija nastoji zadržati sliku svemogućeg roditelja i zaustaviti svaku dekonstrukciju ili, kako to Kohut kaže, zaustaviti svako "otrežnjenje". To je svijet metafizike koja se nikada neće dekonstruirati. Tako znamo roditelje koji ne mogu prihvatiti vlastito ograničenje. Oni ne mogu dozvoliti svom djetetu da ih "dekonstruira" već nastoje zadržati sliku svemoći i sveznanja. Dijete, barem u početku, pokušava doći u dodir s realnim, ali je svaki njegov pokušaj kritike strogo zabranjen. Međutim, znamo i roditelje koji mogu dozvoliti svom djetetu kritiku koja obično dolazi kroz afekt ljutnje. Po tome, roditelj koji može prihvatiti afekt ljutnje svog djeteta pomaže djetetu da ga dekonstruira i da odraste. Tako i religija koja dopušta ljutnju, odnosno, religija u kojoj ljutnja nije grijeh, može dekonstruirati samu sebe. Zato kažem da Židovi, čija religija dopušta afekt ljutnje, smiju dekonstruirati svemoć svog boga, oca i tradicije. Oni smiju promišljati obiteljske odnose, kao i svijet fantazija koji je skriven u nesvjesnom. To je psihoanaliza kojom se, izgleda, mogu baviti samo Židovi. Oni smiju odrasti i tako se odvojiti od obitelji i roditelja.

    • @koranabuncic2230
      @koranabuncic2230 6 หลายเดือนก่อน

      @@Novapsihoanaliza hvala mnogo na odgovoru mnogo mi je jasnije :)