Хвала, добри мој! Срећан ти имендан (са малим закашњењем)! Знам да неке сличне ситнице занимају многе, па ћу се потрудити да их прикупим и објасним. Ако имаш предлоге, пиши. :)
Помоз' Бог, почитовани језиковѣде Николо. Имам једно питање за те, о којем већ дуго размишљам. Гледе нашега писма искрено мним да се господин Караџић одлучи за најједноставнији и свакако најдослѣднији начин бѣлежења нѣколико гласак србскога језика: - ј, ја, је, ји, јо, ју - њ, ња, ње, њи, њо, њу - љ, ља, ље, љи, љо, љу Ја се јуже длго питам које ине могућности би постојале, а да то буде [ 1 ] дослѣдније од русске Петарске ћирилице ( й , я , е , йи , ё , ю ) [ 2 ] али ближе старословѣнскому писаному наслѣђу. Једино што ми пада на ум, за шта би се Вук Караџић могал својевремено одлучити а да то задивољава горе спомѣнуте захтѣве је по мени: - ј = ı ја = ꙗ је = ѥ ( и : е = є ) ју = ю ји = ıи јо = є̈ - њ = нı ња = нꙗ ње = нѥ њу = ню њи = нıи њо = нє̈ - љ = лı ља = лꙗ ље = лѥ љу = лю љи = лıи љо = лє̈ Тако сє и србскословѣнски полуглас ь можєт ꙁадржати кдє би то постало потрѣбно, бєꙁ да сє ѥго улога мѣшаѥт сь мєкким ꙁнаком. Ієси ли ти икада прѣђє об тѣм питанıи размислꙗл? Коꙗ би на мѣстѣ Вука била твоꙗ лична мѣрила ꙁа стваранѥ стандардиꙁована тє валꙗна писма ꙁа Срблѥ? Сьрдьчьн посьдрав, Мєѳодиѥ
Бог помогао, почитовани пратиоче мојега рада, Методије! Караџићев начин бележења је најдоследнији. Само је питање овде гласовне природе, рекао бих. Наиме, колико се добро Ј чује у већини случајева? Поготово испред И и Е у средини речи. А зашто ово питам? Зато што је у том случају и само његово бележење под знаком питања, као што нам то развој ћирилице и показује. Руска ћирилица није претрпела никакве ломове у вези са бележењем овог спорног гласа. Треба узети у обзир и да је српски гласовни развој по питању овог гласа готово истоветан руском (ни ми ни они не изговарамо Ј испред И, и ми и они изговарамо Ј испред сваког Е на почетку речи, ни ми ни они готово да не изговамо Ј испред Е у средини речи итд.). Стога ја не видим да је додавањем Ј у правопис икакав проблем решен, нити да га је једнозначно могуће решити. Он је само преиначен. Сада можеш да напишеш нпр. Јован, али не можеш да напишеш бѣло, а подједнако је спорно и једно и друго. Даље, ако је Ј заиста независан глас, онда су тиме гласови А и Е делимично угрожени, јер малтене немамо ниједну српску реч која би почињала овим гласовима. Или још једна недоследност: зашто пишемо њих, али не пишемо јих, него их? Како је то ИХ јотовало Н ако на почетку није било Ј? Ја знам да јесте, и знам да је то ствар историјског гласовног развоја, али је чињеница да немамо својих речи које би почињале на ЈИ, иако је очигледно да смо их имали. Ту се поставља питање какав је то сугласник Ј ако нема све могуће самогласнике после себе. Наравно, можеш рећи да то није никакав услов за независност једног гласа, али опет није јасно до краја ни како је то Ј одвојено од И ако га пре њега не чујемо ни када га има, али га после И чујемо и када га нема. Звук или призвук? :) Предлог који си дао је изузетно смислен, као и Вуково и сва остала решења. Питање је само која је основна замисао (нпр. једно слово један глас или не имати слова са различитим читањем итд.), пошто је и сама веза између гласа и слова неједнозначна. Зашто би нпр. слово Ь имало једну гласовну вредност, када ни слово Д нема једну гласовну вредност (поД, Добро, поТсетник, преЦедник...)? Моје мишљење је да би се правописне прилике пре или касније средиле саме од себе, тј. простом употребом и одабиром најлепших и најсмисленијих решења у делима српских писаца. Да се ја питам, придржавао бих се искључиво старих слова, јер мислим да је важније да сви Словени имају исту или приближно исту писменост. :) Надам се да сам делимично одговорио! Поздравља те, Никола
Ово је одлично! Много ми се свиђа. Волео бих да објавиш још оваквих снимака.
Хвала, добри мој! Срећан ти имендан (са малим закашњењем)!
Знам да неке сличне ситнице занимају многе, па ћу се потрудити да их прикупим и објасним.
Ако имаш предлоге, пиши. :)
Братко харесвам твойте клиповете ти най вече за руски езицима всичко те разбирам
Хвала, братко мој! Жив био! :)
Даже Гугл переводчику понравился твой харесвам...пишет, что угодно, но только не - мне нравятся))
@@Le-gen-da защото е това български език (🇧🇬Харесвам - мне нравится🇷🇺)
Помоз' Бог, почитовани језиковѣде Николо.
Имам једно питање за те, о којем већ дуго размишљам. Гледе нашега писма искрено мним да се господин Караџић одлучи за најједноставнији и свакако најдослѣднији начин бѣлежења нѣколико гласак србскога језика:
- ј, ја, је, ји, јо, ју
- њ, ња, ње, њи, њо, њу
- љ, ља, ље, љи, љо, љу
Ја се јуже длго питам које ине могућности би постојале, а да то буде
[ 1 ] дослѣдније од русске Петарске ћирилице ( й , я , е , йи , ё , ю )
[ 2 ] али ближе старословѣнскому писаному наслѣђу.
Једино што ми пада на ум, за шта би се Вук Караџић могал својевремено одлучити а да то задивољава горе спомѣнуте захтѣве је по мени:
- ј = ı
ја = ꙗ
је = ѥ ( и : е = є )
ју = ю
ји = ıи
јо = є̈
- њ = нı
ња = нꙗ
ње = нѥ
њу = ню
њи = нıи
њо = нє̈
- љ = лı
ља = лꙗ
ље = лѥ
љу = лю
љи = лıи
љо = лє̈
Тако сє и србскословѣнски полуглас ь можєт ꙁадржати кдє би то постало потрѣбно, бєꙁ да сє ѥго улога мѣшаѥт сь мєкким ꙁнаком. Ієси ли ти икада прѣђє об тѣм питанıи размислꙗл? Коꙗ би на мѣстѣ Вука била твоꙗ лична мѣрила ꙁа стваранѥ стандардиꙁована тє валꙗна писма ꙁа Срблѥ?
Сьрдьчьн посьдрав,
Мєѳодиѥ
Бог помогао, почитовани пратиоче мојега рада, Методије!
Караџићев начин бележења је најдоследнији. Само је питање овде гласовне природе, рекао бих. Наиме, колико се добро Ј чује у већини случајева? Поготово испред И и Е у средини речи.
А зашто ово питам? Зато што је у том случају и само његово бележење под знаком питања, као што нам то развој ћирилице и показује.
Руска ћирилица није претрпела никакве ломове у вези са бележењем овог спорног гласа. Треба узети у обзир и да је српски гласовни развој по питању овог гласа готово истоветан руском (ни ми ни они не изговарамо Ј испред И, и ми и они изговарамо Ј испред сваког Е на почетку речи, ни ми ни они готово да не изговамо Ј испред Е у средини речи итд.).
Стога ја не видим да је додавањем Ј у правопис икакав проблем решен, нити да га је једнозначно могуће решити. Он је само преиначен. Сада можеш да напишеш нпр. Јован, али не можеш да напишеш бѣло, а подједнако је спорно и једно и друго. Даље, ако је Ј заиста независан глас, онда су тиме гласови А и Е делимично угрожени, јер малтене немамо ниједну српску реч која би почињала овим гласовима. Или још једна недоследност: зашто пишемо њих, али не пишемо јих, него их? Како је то ИХ јотовало Н ако на почетку није било Ј? Ја знам да јесте, и знам да је то ствар историјског гласовног развоја, али је чињеница да немамо својих речи које би почињале на ЈИ, иако је очигледно да смо их имали. Ту се поставља питање какав је то сугласник Ј ако нема све могуће самогласнике после себе. Наравно, можеш рећи да то није никакав услов за независност једног гласа, али опет није јасно до краја ни како је то Ј одвојено од И ако га пре њега не чујемо ни када га има, али га после И чујемо и када га нема. Звук или призвук? :)
Предлог који си дао је изузетно смислен, као и Вуково и сва остала решења. Питање је само која је основна замисао (нпр. једно слово један глас или не имати слова са различитим читањем итд.), пошто је и сама веза између гласа и слова неједнозначна. Зашто би нпр. слово Ь имало једну гласовну вредност, када ни слово Д нема једну гласовну вредност (поД, Добро, поТсетник, преЦедник...)?
Моје мишљење је да би се правописне прилике пре или касније средиле саме од себе, тј. простом употребом и одабиром најлепших и најсмисленијих решења у делима српских писаца.
Да се ја питам, придржавао бих се искључиво старих слова, јер мислим да је важније да сви Словени имају исту или приближно исту писменост. :)
Надам се да сам делимично одговорио!
Поздравља те,
Никола
Здраствуйте, брат Никола! Когда будет русский язык?
Здравствуйте! :) Пока не знаю, посмотрим.
@@izhica Здорово! Поглядим!
Їѡаннꙏ