Ma svi klipovi su bez komentara i stvarno svaka cast čoveku, samo sto neko ko nije elektricar kao npr. JA, tesko moze da razume. Bilo bi mnogo bolje kad bi vase znanje spustili na nas nivo obicnih ljudi i samo objasnjenje takodje. Bilo bi nam mnogo korisnije, jer bi nesto mogli i sami da uradimo kod kuće. Hvala
I jednih idrugih ima brzih i tromih! Ako je za zastitu kod el.motora i sl.uredjaja,koji pri startu povuku nesto vecu struju koriste se tromi,da to kompenzuju.U kucama i stanovima,bolje je koristiti brze! Licno sam za topive,jer kad pregori obavezno se baca i zamenjuje novim iste amperaze,(nikako licnovati,kako je to ovde neko napisao,nije nekoliko desetina dinara vrednije od zivota!)!Sto se automatskih tice, ukoliko se ucestalo aktiviraju-izbacuju nekoliko desetina puta,zbog cestih kvarova,vise nisu pouzdani! Provereno.Pozz.
I koji su bolji i praktičniji u svakodnevnom korišćenju? Automatski znaju oslabiti, padnu dole i više se ne mogu vratiti gore, znaju se i zalepiti bez ikakvog razloga. Jedina prednost automatskog osigurača je što su brži. Iz iskustva ja bih dao prednost topljivim osiguračima.
Hvala VELIKO Miroslave na pohvalama. Pozdrav Danko P.S. Ostanite uz YT kanal "ELEKTRICAR 1" i podelite (preporučite) ga svojim prijateljima, to bi mi mnogo značilo. :) th-cam.com/users/Elektricar1 Posetite i moju FB stranicu: facebook.com/elektricar1/
Nema boljih ili lošijih. Standardima su definisani proračuni zaštite od indirektnog dodira (SRPS HD 60364-4-41) odnosno prekostrujne zaštite kablova (SRPS HD 60364-4-43), i ako zadovoljite sa izabranim zaštitnim uređajem nema nikakavih problema. Što se tiče vremena isključivanja, sve se vidi iz I-t karakteristika jednih odnosno drugih, i na osnovu njih se može raditi selektivnost među njima, tj. da ne dođe do situacije da usponski zaštini uređaj (da ga tako nazovem) reaguje pre nego onaj bliži kvaru, mada je to kod zaštitnih uređaja čije se nazivne struje ne razlikuju puno jako teško zadovoljiti, barem ne u punom opsegu mogućih struja kratkih spojeva. Mala korekcija autora videa, automatski prekidač od 6A će za dvostruku vrednost te struje reagovati po prikazanoj krivi ne za 30s, nego negde u rasponu između 30s i nešto manje od 3min, kao što se vidi na samoj krivi (kada se produži crvena linija do druge krive). Glavna prednost topljivih osigurača je što imaju daleko veću prekidnu moć nego automatski osigurači (gG 100kA i više, a aut.p. standardno 6kA, 10kA, 15kA). Pa tako ako se nalazimo blizu trafo-stanica i ako su preseci napojnih kablova relativno veliki imaćemo velike struje kratkih spojeva, koje mogu da budu veće od prekidne moći aut.p. te bi se isti raspali usled takvih struja, pogotovo ako se nalazimo u samoj trafo-stanici. Da ne dužim, zanimljiva je tema svakako. Svako dobro.
Automatski osigurac brze reaguje kad je tok prekoracen, mada taj tip osiguraca sporo izkljucuje u kratkom spoju. Treba nekih 100 milisekundi ili vise da sustav unutar osiguraca izbaci, medutim topljivi osiguraci reaguju za manje od 10 milisekundi.
Moje Poštovanje Gosp Danko.Znam da nemate vrimena čitati sve komentare i odgovarati na iste.Ja bi vas zamolio za jedan savjet.Upravo se spremam razvoditi kablove u prostoru 50m2 cca.Imam priliku to uraditi po šemi instalacionih zona (vaš video) a imam i mogućnost to uraditi u estrihu prostorije.(na podu).Šta bi mi vi savjetovali ???.Pitanje je nevezano za klip,pa ako stignete,ako ne ništa.S Štovanjem.Pozzz s Hvara.Miro Visković.
@@instal.apl.aplikacije6156 u svoji 65g bio milijun puta svjedok takvih i slični slučajeva, fi šalter i izbacio nulu faze ostale među fazni spoj izgorilo sve što je bilo uključeno na mrežu
Može li neko da mi odgovori, zašto se koriste automatski osigurači kao glavni? 35A,50A,63A, znam da sam pročitao u knjizi Amira Halepa, da automatske osigurače nije dobro stavljati, jer ne odreaguju zato što se faktički zavare, a vidim da se upotrebljavaju u kućnoj instalaciji. Topovi su mnogo pouzdaniji
Pokušat ću odgovoriti. Pogledaj na 8:11 djelu videa karakteristike osigurača gG (35, 50, 63A). Uzet ćemo za primjer 50A osigurač. Uzmemo neko vrijeme pregaranja po želji za usporedbu na Y osi. Recimo nek to bude 1 sekunda (10 na nultu). Vidimo iz karakteristike da će taj osigurač pregoriti za tu jednu sekundu pri struji nešto većoj od 300A, nek to bude 320A. 320:50=6,4. Dakle da bi osigurač pregorio za jednu sekundu potrebna je 6,4 puta veća struja od nazivne struje osigurača. Dok bi za 50A C karakteristiku automatskog bila potrebna 10 puta veća struja, znači 500A. Taj automatski drži 20 sekundi struju od 200A, dok topljivi drži istih 20 sekundi struju od 260A. Struju od 100A rastalni drži 400 sekundi, a automatski 100A drži 160 sekundi. Iz te usporedbe se vidi da bimetal automatskog trpi manja preopterećenja dok rastalni trpi velika preopterećenja, ali isto tako na struju kratkog spoja od recimo 400A rastalni će biti brži, reagirat će za 400 mili-sekundi dok će automatksom bimetal isključiti za 6 sekundi 400A jer ta struja nije dovoljno velika da okine elektromagnet. Zamisli da nastane kratak spoj jedne faze koji traje 6 sekundi i tebi i svim tvojim susjeima na 6 sekundi nestane struje dok bimetal ne isključi, pogase se računala, televizori itd. Kabel od pancera do razvodne table bi čak i izdržao ako je propisanog presjeka, ali postoji mogučnost da NV osigurač u trafostanici prije izgori nego što bimetal tvojeg automatskog isključi. Dakle da ponovim, automatski ima tri nepovoljne strane zašto se ne koristi kao glavni na panceru: 1.) ako nije kvalitetan može se zaljepiti (zavariti) 2.) potrebna mu je velika struja kratkog spoja da reagira trenutno što nije moguće postići na velikoj udaljenosti od trafostanice pa može prije izgoriti osigurač u TS 3.) Ne trpi velika preopterećenja pa se nemožete koristiti puno uređaja istovremeno (problem s limitatorima). Da bi automatski bio kakav-takav ekvivalent po pitanju preopterećenja rastalnom trebao bi biti D karakteristike, a to podrazumjeva onda još veće presjeke kabela i još veću struju kratkog spoja za trenutno okidanje (čitaj manju udaljenost od trafostanice). Ovo je link iz kojeg sam gledao krivulju za automatski osigurač C karakteristike 50A: wiki.diyfaq.org.uk/images/d/d6/Curve-MCBTypeC.png
Hvala! Dodao bih da ima nekih zemalja gdje se i automatski koristi kao glavni (mislim da u Italiji), ali tamo su mreže tako projektirane da je uvjek dovoljno velika struja KS-a da okine elektromagnet. Nema tako dugih izvoda iz TS-a s malim presjecima vodiča kao što je to slučaj kod nas, pogotovo na selu.
Neznam, nisam ih viđao, možda ih čak ima u većim gradovima. Obično bude DII 20, 25A ili DIII 35A(tavanski pancer) ili unutar KPMO imaš NVO 20,25,32,35A,rijetko 40A za kućni priključak. Veće vrijednosti su za industrijski priključak. Vjerovatno misliš na limitator na razvodnoj ploči. Ispred limitatora mora biti glavni rastalni kojeg ne vidiš jer se najčešće nalazi u priključnom ormariću (gdje je i brojilo).
Havala Dinko, dešava mi se to da ne primetim, a znam da mi taster "S" povremeno ne otkca slovo. Pozdrav Danko P.S. Ostanite uz YT kanal "ELEKTRICAR 1" i podelite (preporučite) ga svojim prijateljima, to bi mi mnogo značilo. :) th-cam.com/users/Elektricar1 Posetite i moju FB stranicu: facebook.com/elektricar1/
Da I je tako kao sto kazes, a nije, nikad ne mozes zicom napravit njegovu vrijednost, u danasnje vrijeme je to nepotrebno radit jer novi topivi smijesno kosta... prosla su vremena kad smo unutra cavao stavljali da ne gori...
@@drazo001 pa sigura da nemožes kad staviš ekser -probaj sa tankom jednom niti od 2.5 kvadrada kabela.Ili možes od raznih zavojnica iz stare elektronike žicu uzeti pa reciklirati xD Jbg nekad nije elektronike bilo toliko pa veš mašini nije smetalo ima li 16 A ili 20A a današnjoj ako miliamper skoči više ode kompjuter pa poglupavi i nije više smart. Ali zato 40 godina stara obodin veš mašina koju je deda kupio 70ih godina kad se vratio iz njemačke vrti i danas ,svakih deset godina promjeniš remen i ležajeve i piči ranko . . . . Ali je glupa pa ti ne javi na mobitel da je završila sa pranjem -vrlo bitna funkcija kako li su samo ljudi prali robu prije bez toga! Ovo je više bila šala al ajde,sarkaza se teško napiše . . .
To više nije osigurač, jer nema propisane karakteristike. Razlika između života i smrti je u milisekundama. ZATO SE TOPLJIVI UMETAK NE SME REKONSTRUISATI LICNAMA, VEĆ GA TREBA ZAMENITI FABRIČKIM TOPLJIVIM UMETKOM ODGOVARAJUĆIH KARAKTERISTIKA !
Na instalacijama se uči da automatski zahtevaju bolje uzemljenje tj. manju otpornost uzemljenja i to im je mana. Prednost im je što nema dela, koji se menja, već se samo poluga vratii i ispad je vidljiv golim okom.
Ne manji otpor uzemljenja nego manji otpor petlje kvara da bi reagirali trenutno. I kad pregori rastalni je vidljivo golim okom jer obično izađe ona zastavica.
@@obicancovjek7223 Naravno. Uzimljivač je deo petlje kvara. Manja otpornost uzemljivača, ako je terminologija u pitanju. Otpornost petlje kvara se moze smanjiti sa boljom provodnošću uzemljivača, ako instalacije ostaju iste. Ne vidi se po definiciji, vec se proverava glinaricom.
Možda ti misliš na nulovanje instalacije. Ako da, onda si u pravu jer se struja kod proboja na uzemljenje zatvara preko osigurača i potrebno je da što brže reagira, ali se taj sistem sve rijeđe koristi jet nije pouzdan. Danas se koristi TT sistem koji uključuje korištenje FID sklopke. Možda si mislio da treba manji otpor uzemljivača da bi reagirala FID sklopka iako i u TT sistemu ako zakaže FID sklopka može doći do izbacivanja osigurača prilikom proboja na zemlju, možda si to mislio?
@@obicancovjek7223 Ne, nisam to mislio. Kod TN sistema tj. nulovanja nema zaštitnog uzemljenja objekta, već se zaštita ostvaruje tako što se izvodi direktni ekektrični spoj zaštitnog provodnika sa uzemljenom tačkom sistema napajanja u raznim varijantama (TN-C, TN-S. TN-C-S). Mislio sam na efikasnost zaštite kod TT sistema. Zaštita će biti efikasna, ako je struja kvara Ig veća od struje Ia-struje brzog topljenja topljivog umetka kod osigurača ili struje brzog reagovanja automatskog osigurača, kad god je napon dodira uzemljivača (napon zaštitnog provodnika) veći od dozvoljenog napona Ud=50 V. Propisano vreme isključenja po pitanju napona dodira je 0,4 s. Struja brzog reagovanja automatskog osigurača je struja reagovanja njegovog prekostrujnog relea i ona je jednaka Ia=k*In, gde je In nominalna struja osigurača. Struja kvara Ig kroz uzemljivač pri naponu Ug je Ig=Ug/Rz, gde je Rz otpornost rasprostiranja uzemljivača i ona mora biti veća od struje Ia. Najmanji napon pri kome zaštita mora reagovati je 50 V. Znači Ia
Uz malo muke mislim da sam shvatio što si htio reći, ali ponavljam da u TT sistemu osigurač nema ulogu štičenja od napona dodira (koji se može pojaviti na uzemljivaču) već primarno taj zadatak ima FID sklopka, a osigurač je tu da štiti instalaciju od KS i preopterećenja. Naravno i dalje otpor uzemljenja mora biti što manji da bi ZUDS (FID) mogla reagirati i isključiti uređaje priključene na instalaciju (uzemljivač) pod naponom dodira 50V ili većim. Od ovih 0,4 sekunde što si naveo da je propisano za isključenje napona dodira FID će sigurno reagirati brže ako je ispravna. I kod TN sistema je moguće izvesti uzemljenje (iako nije nužno) kao dodatna sigurnost jer je nula (zvjezdište trafo-a) uzemljena u TS-u. Zapravo ovo što si ti opisao formulama je logično za sisteme BEZ FID SKLOPKE. FID u TT-u mora biti dovoljno velike osjetljivosti (mala struja razlike) da nije niti moguć napon dodira na uzemljenju od 50V, a ne da tu ulogu zaštite mora preuzimati osigurač. Ako nije moguće izvesti uzemljenje s dovoljno malim otporom svakako treba osjetljivija FID. Nego, za ovo što si ti napisao ispada da će na primjer automatski B16 i rastalni gG 16A približno jednako brzo (gotovo trenutno) odreagirati i kod slabijeg uzemljenja dok C16 već može biti prespor jer neće okinuti elektromagnet nego bimetal.
Profesor zivi usred Sumadije a sluzi se hrvatsko komunistickim strucnim recnikom a TOPLJiVI osigurac UVEK bolje stiti instalaciju i uredjaje od aut osiguraca
Bimetalni clan u automatskom osiguracu??? Nisam znao da ima bimetal. Ima spula kroz koju kad potece struja veca od X In kroz neko vrijeme, za određeni osigurac prekida strujni krug. Bimetala u osiguracu nema. Osigurac nije termostat 😉.
Naravno da ima bimetal. Svaki MCB (automatski osigurač) ima dvostruku zaštitu. Elektromagnet kao zaštita od kratkog spoja i bimetal kao zaštita od preopterećenja. Da bi elektromagnet reagirao na kratki spoj treba biti zadovoljen uvjet da je struja kratkog spoja nekoliko puta veća od nazivne struje osigurača i to je za B karakteristiku 3-5 puta, za C karakteristiku 5-10 puta, za D karakteristiku 10-20 puta. Razlika između elektromagneta i bimetala je ta što elektromagnet isključuje TRENUTNO ako je zadovoljen uvjet iz predhodne rečenice. Dakle, da bi bili sigurni da će nam (na primjer) osigurač od 10A C karakteristike na kratki spoj odreagirati trenutno potrebno je da struja kratkog spoja bude minimalno 100A, a poželjno je i više. Koliki će iznos struje kratkog spoja biti na određenoj utičnici to ovisi o otporu petlje. Znači koliko smo daleko od trafostanice, koliki je presjek vodova u ulici, snaga transformatora u TS, kakva nam je instalacija u kući,....U praksi struja kratkog spoja može može biti u velikom rasponu, na primjer u nekom gradu na nekom objektu pored trafostanice od koje idu vodovi velikog presjeka i čija je snaga transformatora npr. 630kVA moguća je struja kratkog spoja preko 20kA (20 000A). Dok na primjer u nekom selu sa TS snage 100kVA u nekoj kući udaljenoj od trafostanice 1,5 - 2 kilometra, s presjekom vodova 35mm(2) moguć je kratki spoj od svega 50-100A. I onda električari obično KRIVO zakljuće da nije dozvoljeno na takvom mjestu koristiti osigurač C karakteristike jer ispada da struja kratkog spoja nije ni 10 puta veća od od nazivne struje osigurača 10A i 16A. Međutim nigdje nije propisano da struja kratkog spoja treba biti trenutno isključena osim u prostorima gdje su moguće eksplozije. Dakle ako struja kratkog spoja nije dovoljno velika da okine elektromagnet onda će tu zaštitu preuzeti bimetal. Na primjer struju kratkog spoja od 160A će bimetal osigurća od 16A C karakteristike isključiti u vremenu 1,5 - 2,5 sekunde a tu struju vodič presjeka 2,5mm(2) može izdržati 3,2 sekunde. Bimetal ovisi o I2t energiji pa je vodič presjeka 2,5mm(2) zaštićen i za sve manje struje. Spojevi u instalaciji moraju biti jako dobri. To da bimetal C16 osigurača može preuzeti zaštitu od kratkog spoja umjesto elektromagneta vrijedi samo za bakreni vodič presjeka 2,5mm, nikako ne manji. Za D karakteristiku ovo NE vrijedi jer bi vodić trebao biti većeg presjeka od 2,5mm(2) u tom slučaju a takav vodić je teško spojiti u utičnicu. U svakom slučaju je bolje da osigurač isklopi trenutno (elektromagnet) nego da tu ulogu preuzima bimetal (koji je namjenjen za preopterećenje).
Uspeo sma da upadnem u elektricar smer i ovi klipovi mi mnogo pomazu puno hvala
Kad krenes s arduinom raditi,na raspolaganju sam :P
Ma svi klipovi su bez komentara i stvarno svaka cast čoveku, samo sto neko ko nije elektricar kao npr. JA, tesko moze da razume. Bilo bi mnogo bolje kad bi vase znanje spustili na nas nivo obicnih ljudi i samo objasnjenje takodje. Bilo bi nam mnogo korisnije, jer bi nesto mogli i sami da uradimo kod kuće. Hvala
Moze li video u limitatorima struje?
I jednih idrugih ima brzih i tromih! Ako je za zastitu kod el.motora i sl.uredjaja,koji pri startu povuku nesto vecu struju koriste se tromi,da to kompenzuju.U kucama i stanovima,bolje je koristiti brze! Licno sam za topive,jer kad pregori obavezno se baca i zamenjuje novim iste amperaze,(nikako licnovati,kako je to ovde neko napisao,nije nekoliko desetina dinara vrednije od zivota!)!Sto se automatskih tice, ukoliko se ucestalo aktiviraju-izbacuju nekoliko desetina puta,zbog cestih kvarova,vise nisu pouzdani! Provereno.Pozz.
Zato treba koristiti kvalitetne osigurače (čitaj skuplje i teže) koji su i nakon puno uzastopnih izbacivanja i dalje su pouzdani.
Zatim postoje i tromo tromi i ultra brzi :P
@@obicancovjek7223 Да наравно само проблем је у овој вукојебини од Србије купити квалитетан аутоматски осигурач! То је аксиом!
Elektricar 1 Da li znate gde mogu da se kupe automatski osiguraci ali stari tip. E27. ? Mnogo bi mi znacilo kada bih uspeo da ih nadjem
Samo polovni. Pokušaj na KP
ИМАШ НА КУПЈЕМ ПРОДАЈЕМ НА ЗАВРТАЊ АУТОМАТСКЕ ОСИГУРАЧЕ КИНЕСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ КОБАЈАГИ ДОБРИ
@@nikolaosdikic7309 Uzeo sam u medjuvremenu neke kineze. Nedaj boze nikom. 16A ne moze izdrzati 3kw potrosac
I koji su bolji i praktičniji u svakodnevnom korišćenju? Automatski znaju oslabiti, padnu dole i više se ne mogu vratiti gore, znaju se i zalepiti bez ikakvog razloga. Jedina prednost automatskog osigurača je što su brži. Iz iskustva ja bih dao prednost topljivim osiguračima.
Odlično odradjeno
Hvala VELIKO Miroslave na pohvalama.
Pozdrav Danko
P.S. Ostanite uz YT kanal "ELEKTRICAR 1" i podelite (preporučite) ga svojim prijateljima, to bi mi mnogo značilo. :)
th-cam.com/users/Elektricar1
Posetite i moju FB stranicu: facebook.com/elektricar1/
Gde se kod nas mogu uzeti amper klešta kojom merite struju u klipu?
Ima ih u prodavnici
Karolj Fratric nema nigdje uzet, kupit mozda i imama 😉
@@ntr9532 Imaih koliko hoces ali ne za uzeti jer ruku odseku ko ih pokusa ukrasti a za novce se da kupiti imam i ja nekoliko na prodaju
@@pajapajic8809 Po kojoj ceni?
@@karoljfratric7908 500 evra
Nema boljih ili lošijih. Standardima su definisani proračuni zaštite od indirektnog dodira (SRPS HD 60364-4-41) odnosno prekostrujne zaštite kablova (SRPS HD 60364-4-43), i ako zadovoljite sa izabranim zaštitnim uređajem nema nikakavih problema. Što se tiče vremena isključivanja, sve se vidi iz I-t karakteristika jednih odnosno drugih, i na osnovu njih se može raditi selektivnost među njima, tj. da ne dođe do situacije da usponski zaštini uređaj (da ga tako nazovem) reaguje pre nego onaj bliži kvaru, mada je to kod zaštitnih uređaja čije se nazivne struje ne razlikuju puno jako teško zadovoljiti, barem ne u punom opsegu mogućih struja kratkih spojeva. Mala korekcija autora videa, automatski prekidač od 6A će za dvostruku vrednost te struje reagovati po prikazanoj krivi ne za 30s, nego negde u rasponu između 30s i nešto manje od 3min, kao što se vidi na samoj krivi (kada se produži crvena linija do druge krive). Glavna prednost topljivih osigurača je što imaju daleko veću prekidnu moć nego automatski osigurači (gG 100kA i više, a aut.p. standardno 6kA, 10kA, 15kA). Pa tako ako se nalazimo blizu trafo-stanica i ako su preseci napojnih kablova relativno veliki imaćemo velike struje kratkih spojeva, koje mogu da budu veće od prekidne moći aut.p. te bi se isti raspali usled takvih struja, pogotovo ako se nalazimo u samoj trafo-stanici.
Da ne dužim, zanimljiva je tema svakako.
Svako dobro.
Znaci li to ko ima topljive da nema potrebe da ih mijenja za automatske?
Automatski osigurac brze reaguje kad je tok prekoracen, mada taj tip osiguraca sporo izkljucuje u kratkom spoju. Treba nekih 100 milisekundi ili vise da sustav unutar osiguraca izbaci, medutim topljivi osiguraci reaguju za manje od 10 milisekundi.
Odličan video kolega, idući video kratkospoji dva akumulatora da vidimo reakciju🤔
bravo profo .
Moje Poštovanje Gosp Danko.Znam da nemate vrimena čitati sve komentare i odgovarati na iste.Ja bi vas zamolio za jedan savjet.Upravo se spremam razvoditi kablove u prostoru 50m2 cca.Imam priliku to uraditi po šemi instalacionih zona (vaš video) a imam i mogućnost to uraditi u estrihu prostorije.(na podu).Šta bi mi vi savjetovali ???.Pitanje je nevezano za klip,pa ako stignete,ako ne ništa.S Štovanjem.Pozzz s Hvara.Miro Visković.
За мене су бољи топљиви.Не планирам их мјењати.
nisam očekivao toliko vreme za duplu struju, max 2-3 sekunde a ono pola minute
nema tu "bolji", zavisi za sta se koriste... nije uvek bolji onaj koji brze izgori. automatski je osetljiviji, u svakom slucaju
Automatski zna zašmelcati i više ne radi kao osigurač, zato ide topivi u panceru i u ormaru. Onda automatski
Ja sam bio svedok gde automatski nije iskočio,sav se iskrivio od grejanja istopio se al nije izbacio.
@@instal.apl.aplikacije6156 I ja imam jedan koji pušta struju iako je spušten.
@@instal.apl.aplikacije6156 u svoji 65g bio milijun puta svjedok takvih i slični slučajeva, fi šalter i izbacio nulu faze ostale među fazni spoj izgorilo sve što je bilo uključeno na mrežu
Da ali je automatski puno ekonomicniji, topljive mjenas stalno a automatski se rijetko kad pokvari
Može li neko da mi odgovori, zašto se koriste automatski osigurači kao glavni? 35A,50A,63A, znam da sam pročitao u knjizi Amira Halepa, da automatske osigurače nije dobro stavljati, jer ne odreaguju zato što se faktički zavare, a vidim da se upotrebljavaju u kućnoj instalaciji. Topovi su mnogo pouzdaniji
Pokušat ću odgovoriti. Pogledaj na 8:11 djelu videa karakteristike osigurača gG (35, 50, 63A). Uzet ćemo za primjer 50A osigurač. Uzmemo neko vrijeme pregaranja po želji za usporedbu na Y osi. Recimo nek to bude 1 sekunda (10 na nultu). Vidimo iz karakteristike da će taj osigurač pregoriti za tu jednu sekundu pri struji nešto većoj od 300A, nek to bude 320A. 320:50=6,4. Dakle da bi osigurač pregorio za jednu sekundu potrebna je 6,4 puta veća struja od nazivne struje osigurača. Dok bi za 50A C karakteristiku automatskog bila potrebna 10 puta veća struja, znači 500A. Taj automatski drži 20 sekundi struju od 200A, dok topljivi drži istih 20 sekundi struju od 260A. Struju od 100A rastalni drži 400 sekundi, a automatski 100A drži 160 sekundi.
Iz te usporedbe se vidi da bimetal automatskog trpi manja preopterećenja dok rastalni trpi velika preopterećenja, ali isto tako na struju kratkog spoja od recimo 400A rastalni će biti brži, reagirat će za 400 mili-sekundi dok će automatksom bimetal isključiti za 6 sekundi 400A jer ta struja nije dovoljno velika da okine elektromagnet. Zamisli da nastane kratak spoj jedne faze koji traje 6 sekundi i tebi i svim tvojim susjeima na 6 sekundi nestane struje dok bimetal ne isključi, pogase se računala, televizori itd. Kabel od pancera do razvodne table bi čak i izdržao ako je propisanog presjeka, ali postoji mogučnost da NV osigurač u trafostanici prije izgori nego što bimetal tvojeg automatskog isključi. Dakle da ponovim, automatski ima tri nepovoljne strane zašto se ne koristi kao glavni na panceru:
1.) ako nije kvalitetan može se zaljepiti (zavariti)
2.) potrebna mu je velika struja kratkog spoja da reagira trenutno što nije moguće postići na velikoj udaljenosti od trafostanice pa može prije izgoriti osigurač u TS
3.) Ne trpi velika preopterećenja pa se nemožete koristiti puno uređaja istovremeno (problem s limitatorima).
Da bi automatski bio kakav-takav ekvivalent po pitanju preopterećenja rastalnom trebao bi biti D karakteristike, a to podrazumjeva onda još veće presjeke kabela i još veću struju kratkog spoja za trenutno okidanje (čitaj manju udaljenost od trafostanice). Ovo je link iz kojeg sam gledao krivulju za automatski osigurač C karakteristike 50A:
wiki.diyfaq.org.uk/images/d/d6/Curve-MCBTypeC.png
@@obicancovjek7223 je ovo profesionalno prokomentarisao i za one koji su u struci i za one koji su van struke -za svaku pohvalu
Hvala! Dodao bih da ima nekih zemalja gdje se i automatski koristi kao glavni (mislim da u Italiji), ali tamo su mreže tako projektirane da je uvjek dovoljno velika struja KS-a da okine elektromagnet. Nema tako dugih izvoda iz TS-a s malim presjecima vodiča kao što je to slučaj kod nas, pogotovo na selu.
@@obicancovjek7223 pa i kod nas se automatski koriste kao glavni.
Neznam, nisam ih viđao, možda ih čak ima u većim gradovima. Obično bude DII 20, 25A ili DIII 35A(tavanski pancer) ili unutar KPMO imaš NVO 20,25,32,35A,rijetko 40A za kućni priključak. Veće vrijednosti su za industrijski priključak. Vjerovatno misliš na limitator na razvodnoj ploči. Ispred limitatora mora biti glavni rastalni kojeg ne vidiš jer se najčešće nalazi u priključnom ormariću (gdje je i brojilo).
Topljivi su pouzdaniji, automatski znaju za zakažu znam iz iskustva.
Napisali ste na pocetku oigurac
Havala Dinko,
dešava mi se to da ne primetim, a znam da mi taster "S" povremeno ne otkca slovo.
Pozdrav Danko
P.S. Ostanite uz YT kanal "ELEKTRICAR 1" i podelite (preporučite) ga svojim prijateljima, to bi mi mnogo značilo. :)
th-cam.com/users/Elektricar1
Posetite i moju FB stranicu: facebook.com/elektricar1/
Sinhronizuj jacinu zvuka uvodne spice i emisije.
I koja je pouka ovog klipa?
Preporuka gde koristiti automatski, gde topljivi osigurač? Koji je bolji (za šta)?
Samo Pogrešno naslov klipa stavio, dobar klip da početnici mogu ponešto shvatiti
Stavio si tromi automatski a nisi promenio topljivi koji se ipak oštetio prilikom testa sa automatskim B..
Probaj osigurace zamjenit pa vidit koji će riknuti
Ja sam za.topljive
Bolji je topljivi jer ga mozes popraviti sa komadom tanke zice po 50 puta xD
Pa automatski mozes podici svaki put peskonacno puta
Da I je tako kao sto kazes, a nije, nikad ne mozes zicom napravit njegovu vrijednost, u danasnje vrijeme je to nepotrebno radit jer novi topivi smijesno kosta... prosla su vremena kad smo unutra cavao stavljali da ne gori...
@@drazo001 pa sigura da nemožes kad staviš ekser -probaj sa tankom jednom niti od 2.5 kvadrada kabela.Ili možes od raznih zavojnica iz stare elektronike žicu uzeti pa reciklirati xD
Jbg nekad nije elektronike bilo toliko pa veš mašini nije smetalo ima li 16 A ili 20A a današnjoj ako miliamper skoči više ode kompjuter pa poglupavi i nije više smart.
Ali zato 40 godina stara obodin veš mašina koju je deda kupio 70ih godina kad se vratio iz njemačke vrti i danas ,svakih deset godina promjeniš remen i ležajeve i piči ranko . . . .
Ali je glupa pa ti ne javi na mobitel da je završila sa pranjem -vrlo bitna funkcija kako li su samo ljudi prali robu prije bez toga!
Ovo je više bila šala al ajde,sarkaza se teško napiše . . .
To više nije osigurač, jer nema propisane karakteristike. Razlika između života i smrti je u milisekundama. ZATO SE TOPLJIVI UMETAK NE SME REKONSTRUISATI LICNAMA, VEĆ GA TREBA ZAMENITI FABRIČKIM TOPLJIVIM UMETKOM ODGOVARAJUĆIH KARAKTERISTIKA !
@@zumbazumba1 razumijemo se👍
Početak videa mi probije bubne opne 😂.
Na instalacijama se uči da automatski zahtevaju bolje uzemljenje tj. manju otpornost uzemljenja i to im je mana. Prednost im je što nema dela, koji se menja, već se samo poluga vratii i ispad je vidljiv golim okom.
Ne manji otpor uzemljenja nego manji otpor petlje kvara da bi reagirali trenutno. I kad pregori rastalni je vidljivo golim okom jer obično izađe ona zastavica.
@@obicancovjek7223 Naravno. Uzimljivač je deo petlje kvara. Manja otpornost uzemljivača, ako je terminologija u pitanju. Otpornost petlje kvara se moze smanjiti sa boljom provodnošću uzemljivača, ako instalacije ostaju iste. Ne vidi se po definiciji, vec se proverava glinaricom.
Možda ti misliš na nulovanje instalacije. Ako da, onda si u pravu jer se struja kod proboja na uzemljenje zatvara preko osigurača i potrebno je da što brže reagira, ali se taj sistem sve rijeđe koristi jet nije pouzdan. Danas se koristi TT sistem koji uključuje korištenje FID sklopke. Možda si mislio da treba manji otpor uzemljivača da bi reagirala FID sklopka iako i u TT sistemu ako zakaže FID sklopka može doći do izbacivanja osigurača prilikom proboja na zemlju, možda si to mislio?
@@obicancovjek7223 Ne, nisam to mislio. Kod TN sistema tj. nulovanja nema zaštitnog uzemljenja objekta, već se zaštita ostvaruje tako što se izvodi direktni ekektrični spoj zaštitnog provodnika sa uzemljenom tačkom sistema napajanja u raznim varijantama (TN-C, TN-S. TN-C-S). Mislio sam na efikasnost zaštite kod TT sistema. Zaštita će biti efikasna, ako je struja kvara Ig veća od struje Ia-struje brzog topljenja topljivog umetka kod osigurača ili struje brzog reagovanja automatskog osigurača, kad god je napon dodira uzemljivača (napon zaštitnog provodnika) veći od dozvoljenog napona Ud=50 V. Propisano vreme isključenja po pitanju napona dodira je 0,4 s. Struja brzog reagovanja automatskog osigurača je struja reagovanja njegovog prekostrujnog relea i ona je jednaka Ia=k*In, gde je In nominalna struja osigurača. Struja kvara Ig kroz uzemljivač pri naponu Ug je Ig=Ug/Rz, gde je Rz otpornost rasprostiranja uzemljivača i ona mora biti veća od struje Ia. Najmanji napon pri kome zaštita mora reagovati je 50 V. Znači Ia
Uz malo muke mislim da sam shvatio što si htio reći, ali ponavljam da u TT sistemu osigurač nema ulogu štičenja od napona dodira (koji se može pojaviti na uzemljivaču) već primarno taj zadatak ima FID sklopka, a osigurač je tu da štiti instalaciju od KS i preopterećenja. Naravno i dalje otpor uzemljenja mora biti što manji da bi ZUDS (FID) mogla reagirati i isključiti uređaje priključene na instalaciju (uzemljivač) pod naponom dodira 50V ili većim. Od ovih 0,4 sekunde što si naveo da je propisano za isključenje napona dodira FID će sigurno reagirati brže ako je ispravna. I kod TN sistema je moguće izvesti uzemljenje (iako nije nužno) kao dodatna sigurnost jer je nula (zvjezdište trafo-a) uzemljena u TS-u. Zapravo ovo što si ti opisao formulama je logično za sisteme BEZ FID SKLOPKE. FID u TT-u mora biti dovoljno velike osjetljivosti (mala struja razlike) da nije niti moguć napon dodira na uzemljenju od 50V, a ne da tu ulogu zaštite mora preuzimati osigurač. Ako nije moguće izvesti uzemljenje s dovoljno malim otporom svakako treba osjetljivija FID. Nego, za ovo što si ti napisao ispada da će na primjer automatski B16 i rastalni gG 16A približno jednako brzo (gotovo trenutno) odreagirati i kod slabijeg uzemljenja dok C16 već može biti prespor jer neće okinuti elektromagnet nego bimetal.
Izgubio sam te kod onog Pozdrav 😒
Profo mozes ti i bolje poz
Profesor zivi usred Sumadije a sluzi se hrvatsko komunistickim strucnim recnikom a TOPLJiVI osigurac UVEK bolje stiti instalaciju i uredjaje od aut osiguraca
Klasicni osiguraci su bolji i pouzdaniji
Jesu kad su orginalni a ne kad pregore pa se ubaci licna od 40A😁
Bimetalni clan u automatskom osiguracu??? Nisam znao da ima bimetal. Ima spula kroz koju kad potece struja veca od X In kroz neko vrijeme, za određeni osigurac prekida strujni krug.
Bimetala u osiguracu nema. Osigurac nije termostat 😉.
Naravno da ima bimetal. Svaki MCB (automatski osigurač) ima dvostruku zaštitu. Elektromagnet kao zaštita od kratkog spoja i bimetal kao zaštita od preopterećenja. Da bi elektromagnet reagirao na kratki spoj treba biti zadovoljen uvjet da je struja kratkog spoja nekoliko puta veća od nazivne struje osigurača i to je za B karakteristiku 3-5 puta, za C karakteristiku 5-10 puta, za D karakteristiku 10-20 puta. Razlika između elektromagneta i bimetala je ta što elektromagnet isključuje TRENUTNO ako je zadovoljen uvjet iz predhodne rečenice. Dakle, da bi bili sigurni da će nam (na primjer) osigurač od 10A C karakteristike na kratki spoj odreagirati trenutno potrebno je da struja kratkog spoja bude minimalno 100A, a poželjno je i više. Koliki će iznos struje kratkog spoja biti na određenoj utičnici to ovisi o otporu petlje. Znači koliko smo daleko od trafostanice, koliki je presjek vodova u ulici, snaga transformatora u TS, kakva nam je instalacija u kući,....U praksi struja kratkog spoja može može biti u velikom rasponu, na primjer u nekom gradu na nekom objektu pored trafostanice od koje idu vodovi velikog presjeka i čija je snaga transformatora npr. 630kVA moguća je struja kratkog spoja preko 20kA (20 000A). Dok na primjer u nekom selu sa TS snage 100kVA u nekoj kući udaljenoj od trafostanice 1,5 - 2 kilometra, s presjekom vodova 35mm(2) moguć je kratki spoj od svega 50-100A. I onda električari obično KRIVO zakljuće da nije dozvoljeno na takvom mjestu koristiti osigurač C karakteristike jer ispada da struja kratkog spoja nije ni 10 puta veća od od nazivne struje osigurača 10A i 16A. Međutim nigdje nije propisano da struja kratkog spoja treba biti trenutno isključena osim u prostorima gdje su moguće eksplozije. Dakle ako struja kratkog spoja nije dovoljno velika da okine elektromagnet onda će tu zaštitu preuzeti bimetal. Na primjer struju kratkog spoja od 160A će bimetal osigurća od 16A C karakteristike isključiti u vremenu 1,5 - 2,5 sekunde a tu struju vodič presjeka 2,5mm(2) može izdržati 3,2 sekunde. Bimetal ovisi o I2t energiji pa je vodič presjeka 2,5mm(2) zaštićen i za sve manje struje. Spojevi u instalaciji moraju biti jako dobri. To da bimetal C16 osigurača može preuzeti zaštitu od kratkog spoja umjesto elektromagneta vrijedi samo za bakreni vodič presjeka 2,5mm, nikako ne manji. Za D karakteristiku ovo NE vrijedi jer bi vodić trebao biti većeg presjeka od 2,5mm(2) u tom slučaju a takav vodić je teško spojiti u utičnicu. U svakom slučaju je bolje da osigurač isklopi trenutno (elektromagnet) nego da tu ulogu preuzima bimetal (koji je namjenjen za preopterećenje).
TREBAO BI UZETI MINELOVE AUTOMATSKE A NE TO SNAJDEROVO SRANJE.
minel je proslost, unisteno preduzece.
@@Marko_Maxa Da nazalost.