NEW CLASSICISM: Orchestral Music by Milos Raickovich

NEW CLASSICISM
Music by Milos Raickovich
May 16, 2024, Belgrade
Una Stanić, violin
Vladimir Milošević, piano
Stanislav Binički Artistic Ensemble
Milos Raickovich, conductor
Program
0:14 Happy Overture (1987)
Three Romances for violin and orchestra (1988), premiere
5:30 Romance I - Allegro maestoso
11:00 Romance II - Allegretto
15:40 Romance III - Andante - Allegro
Una Stanić, violin
21:37 Emperor, the Last - Concerto for Piano and Orchestra (2017), premiere
Allegro con brio - Moderato con moto - Allegro
Vladimir Milošević, piano
Symphony (1992), European premiere
37:00 I - Allegro
43:42 II - Moderato
47:14 III - Scherzo - Vivace
50:49 IV - Allegro moderato
Stanislav Binički Artistic Ensemble
Milos Raickovich, conductor
""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""
НОВИ КЛАСИЦИЗАМ
Музика Милоша Раичковића
16. мај 2024.
Дом Војске, Београд
Уна Станић, виолина
Владимир Милошевић, клавир
УА МО “Станислав Бинички”
Милош Раичковић, диригент
Програм
0:14 Срећна Увертира (1987)
Три Романсе за виолину и оркестар (1988), премијера
5:30 I - Allegro maestoso
11:00 II - Allegretto
15:40 III - Andante - Allegro
Уна Станић, виолина
21:37 Emperor, the Last - Концерт за клавир и оркестар (2017), премијера
Allegro con brio - Moderato con moto - Allegro
Владимир Милошевић, клавир
Симфонија (1992), европска премијера
37:00 I - Allegro
43:42 II - Moderato
47:14 III - Scherzo - Vivace
50:49 IV - Allegro moderato
УА МО “Станислав Бинички”
Милош Раичковић, диригент
На овом концерту чуће се композиције које припадају мом “стилу” који називам Нови класицизам. Сада већ давне, 1979. године, објаснио сам Нови класицизам следећим речима: “Нови класицизам, проистекао из мог целокупног животног и музичког искуства, могао би се дефинисати као спој музичког Минимализма са стиловима Бечке класике и Ране романтике. У тој музици форма је класична (на пр. сонатни циклус), али је тоналитет редукован на само неколико тонова из скале. Ова редукција даје тоналној музици један нови квалитет, једну нову енергију...” У Срећној увертири коришћене су скале од пет тонова, у Три Романсе то су скале од шест тонова, док су у Симфонији појединачни ставови базирани на скалама са раличитим бројем тонова (5, 3, 4, 6). Концерт за клавир је написан у једном ставу, а посвећен је пијанисткињи Сари Вујадиновић. Први и трећи део написани су у једној, а средњи (спори) део у другој пентатонској скали. Концерт је написан само за беле дирке клавира.
Од четири композиције са овог програма, три ће бити изведене по први пут у Београду. Срећну увертиру дириговао сам премијерно 1987. године у Београду, са Симфонијским оркестром РТС, после чега је следело и неколико поновљених извођења. Увертиру, Три Романсе и Симфонију снимио сам 1993. године са Московским симфонијским оркестром (Игор Фролов, виолина), а тај снимак је и на мом диску New Classicism (Mode Records). Симфонија је изведена премијерно у Лос Анђелесу 1998. године, док ће Три Романсе (написане пре 36 година), заједно са Концертом за клавир, данас доживети прво извођење.
М. Р.