Kako se dele imenice?

Danas opet gramatika, a? Kad mora, mora, šta da se radi.
Ćao! Ti gledaš Sovicu bez puškica, a u današnjoj lekciji radimo imenice.
Pa hajde da vidimo šta treba prvo da znamo: da su imenice reči koje se menjaju po padežima. Sve reči koje se menjaju po padežima imaju deklinaciju i zovu se imenske reči. U imenske reči takođe spadaju zamenice, pridevi i neki brojevi zato što se ne menjaju svi brojevi po padežima.
Dalje, samim tim što se menjaju po padežima, imenice spadaju u promenljive reči i ono što je kao primarna definicija je da imenuju bića, predmete i pojave. Generalno imenuju pojmove. E sada da vidimo kako se imenice dele prema značenju. Dele se na vlastite, zajedničke, zbirne, gradivne, misaone ili apstraktne, glagolske i brojne. Objasniću naravno i zvezdice koje stoje ovde.
Ali hajdemo prvo da vidimo kakve su to vlastite imenice. Vlastite imenice se pišu velikim slovom obavezno. Na to obratite pažnju, zbog pravopisa da ne bi grešio. Recimo imena: Marko, Pavle, Petar ili recimo nazivi planina Kopaonik, nazivi reka Južna Morava, nazivi gradova Novi Sad, sve se to piše velikim slovom.
E sad, ovako, imaš zajedničke imenice takođe. Kada imenica ima i jedninu i množinu spada u zajedničku imenicu i piše se malim slovom, pa recimo: sto, stolovi, stolica, stolice, cvet, cvetovi, ali ako imaš cveće, e to je već zbirna imenica. Ili recimo dete je zajednička imenica, ali deca je zbirna imenica.
Kako ćeš ovo da razlikuješ? Možeš da kažeš dva cveta, to da, ali ne možeš da kažeš dva cveće. Ne možeš pored zbirne imenice da staviš osnovni broj, ne možeš da kažeš dva dece, možeš da kažeš dvoje dece. Kada ne možeš pored zbirne imenice da staviš osnovni broj, znaćeš, zapravo, da je u pitanju zbirna imenica: granje, kamenje, pruće, cveće, deca, sve su to zbirne imenice.
Što se tiče gradivnih imenica, kad možeš da kažeš recimo kašičica šećera ili čaša vode, čaša vina ili recimo džak cementa, kad možeš da staviš tu neku, da kažemo tako, mernu jedinicu, znaćeš da je u pitanju gradivna imenica, od koje nešto može da se, uslovno rečeno, gradi.
Takođe, imamo misaone ili apstraktne imenice. Sve ono što ne može da se opipa ili čulima prosto vidi, čuje, oseti, kao što rekoh, dakle, to su misaone ili apstraktne imenice: sreća, tuga, radost, sve su to misaone imenice.
Dalje, glagolske imenice. Glagolske imenice su nastale od glagola, recimo vožnja je nastala od glagola voziti ili recimo pevanje, nastala je od glagola pevati, čitanje od glagola čitati. Tako ćeš ih pamtiti, dakle, da su nastale od nekog glagola. I, na kraju, brojne imenice. Brojne imenice, zapravo, kad imaš broj koji se završava na -ica, petorica, dvojica, e pa, to je, zapravo, brojna imenica, ili recimo petak, šestak, to je, takođe, brojna imenica.
Nadam se da je ova lekcija o imenicama bila i te kako korisna, obavezno se subskrajbuj, uradi naš kviz da bi proverio znanje, a mi se vidimo u nekom sledećem videu. Pozdrav!