Uroš je neverovatan čovek. Svojim stavom, prihvatanjem, ohrabrivanjem i podrškom je mom detetu dao takvu dozu samopouzdanja, da sam mu večno zahvalna. Pozdrav za velikog cara 👏
Урош је један од интелигентних, а има шта да каже, али није једини, има људи који завређују пажњу... Треба се играти, свиђа ми се та прича... Неки од људи који би имали шта да кажу су Ненад Гугл, Весна Биорац, Влајко Пановић, Сања Станковић...
Predlažem Olivri, a može mladi Roberto, da pogleda, ako već nije, ovu epizodu ali sa strane, iz tuđeg ugla, iz ugla gledaoca, i videće kako je Uroš Petrović raskravio Oliveru i Roberta odvodeći ih polagano od profesionalne samouvarenosti, u svet dečije radoznalosti, u svet Uroša Petrovića. Olivera i Roberto, na kraju emisije, bili su sasvim druga lica od lica sa početka ove epizode. Sa svojom dobrotom koja se ne može naučiti jer je iz sekunde u sekundu nova, zasebna, Uroš Petroić je oplemenio i nas koji smo ovu epizodu odslušali i odgledali.❤
Mala je razlika između genijalnosti i imbecilnosti, a velika između inteligencije i genijalnosti. Genijalnost odgovara na pitanja koja je sama kreirala, dok inteligencija daje odgovore na tuđa pitanja. Šta je bolje biti? Na našoj planeti, verovatno inteligencija. Jer inteligencija neće shvatati čemu služe pitanja na koje je dala odgovore. Genijalnost će uvek odudarati od sistema i biti ponižavana, jer jedina shvata da su loša pitanja postavljena inteligenciji. Na žalost, saradnju ove dve moći su razdvojili ljudi koji ne poseduju ni jedno, ni drugo. Pozdrav za raju iz podkasta, D.
Odličan gost i odlična epizoda, uostalom kao i sve do sada. Neobično mi je samo kako se Olivera uvek pravi pametna i uvek je i ona to isto radila i ona to sve odavne već znala i nekako kao da pokušava da istakne sebe svaki put a uopšte nismo tu zbog nje... Verujem da je izuzetan stručnjak ali mi smeta ovaj njen manir.
Hteo sam samo da prokomentarišem deo gde govore o knjigama (neki 11:00 minut) ,sajmu knjiga i koliko je to veće i bolje nego u drugim zemljama. Elem ,jedan grčki glumac koji je oženjen Srpkinjom, izjavio je jednom prilikom kako je bio impresioniran koliko knjižara ima u Beogradu i koliko su posećene!
Predivna epizoda! Kada sam videla da je tema inteligencija pomislila sam da je preskocim, ali konacno pravi pristup toj temi, predivan sagovornik i nadam se da ste konacno uspeli da na pravi nacin razjasnite temu inteligencije i razbijete sve mitove, stereotipe i elitizam vezan za ovu temu. Jos jednom hvala vama i divnom,divnom sagovorniku, recena je sustina! Jedina zamerka sto ljudi van pedagoske struke neke poznate metodicke pristupe vole da prisvoje kao sopstveno otkrice.
Zapratio sam vas na Deezer-u, jer mi je ovo odličan sadržaj za slušanje tokom vježbanja. Ne bih se usudio nikoga posebno da izdvojim, veliko poštovanje za ovo što radite. Zanimljivo je kako sam preko učenja o nadrealizmu u Francuskoj pronašao ljubav za psihologiju i psihijatriju. Jedno od pitanja koje bih volio da obradite je pitanje kompleksa. Kako i u kojoj mjeri kompleksi utiču na naše odluke i život? Kako prepoznati sopstvene komplese i prevazići ih? Zatim koliko je moguća samo-psihoterapija i ako jeste koliko je potrebna da bismo očuvali "mir"?
Divno vas je slusati. Ne da mi mira jedna stvar. Vase ime. Dva pshijatra mi je jasno, ali od kud ono pola. Pada mi na pamet dvoje ljudi, a ono pola profesija ili dijagnoze.😉
Generalno volim vasu emisiju, ali ova epizoda mi nije bas bila omiljena... Ali citam komentare i vidim svi nesto zadovoljni gostom, pa mozda je do mene. Nisam pre cuo za gosta, ali meni je on celu emisiju pricao samo ja ovo ja ono, odustah od emisje nakon pola sata iako je tema bas interesantna... Mozda nije bas popularno misljenje, ali koliko nekome vredi inteligencija ako nema dovoljno postovanja prema sagovorniku da mu dozvoli da zavrsi recenicu? Nije Olivera jednu recenicu zavrsila a da je nije prekinuo... Sto je ona hendlovala kao profesionalac , svaka cast👑👑
Slažem se. Meni gospodin ne djeluje baš inteligentno. Pogotovo zato jer je on svoju “dijagnozu” visoke inteligencije dobio na nekakvom, vjerojatno plaćenom testu. Općenito sam sumnjičava prema osobama koje svoju inteligenciju validiraju testovima, a ne postignućima. Ono što mi je zazvonilo na uzbunu, je kad je rekao da mu je bilo teško kao inteligentnoj osobi. Ja mislim suprotno, da je sve lakše kad si bistar, lakše ti ide škola, sve shvaćaš od prve i brže učiš. Ono što je možda teže je snalaženje među vršnjacima u mlađoj dobi i socijalizacija, ali i to se prebrodi jer te uoče i prepoznaju drugi inteligentni ljudi pa na kraju ipak zauzmeš svoje mjesto u društvu. Zrelost i starost ipak pripadaju inteligentnima, a ne budalama. Inteligentni čak i žive značajno duže.
Na pomerenećaj atačmenta sam pauzirao i moram da komentarišem 🤯 Voditelji , čujte sebe malo . Pokusajte da izbacite to JA , za vaše dobro. Naučite nesto od Uroša preko kog sam i našao vas . Pozdrav
Slučajno sam naišao na kanal, ovo je drugi video koji sam pogledao i koliko sam prvim bio oduševljen, toliko sam ovim (bar delom) razočaran, posebno na 1:07:16, kada pričate o ravnoteži emotivnog i intelektualnog kod dece sa izuzetno visokim IQ. Nije jedini problem nedostatak roditeljske pažnje. Negde sam pročitao stav jednog američkog psihijatra (na žalost ne sećam se detalja) da su deca sa visokim IQ na neki način "deca sa posebnim potrebama" i da je zato kod njih relativno česta pojava depresije, a to obrazlaže na sledeći način: dete od 5 godina koje ima visok IQ intelektualno je na nivou deteta od npr. 8 godina (ili više), ali emotivno je i dalje petogodišnjak. Takvo dete zahteva poseban rad isto koliko i osmogodišnjak koji je emotivno na nivou petogodišnjaka. Verovatno pojednostavljeno i ne 100% tačno, ali mi zvuči kao dobra ilustracija. Često prolazim pored škole za decu sa posebnim potrebama i mislim da je lepo i korisno što im se posvećuje pažnja, ali jednog dana mi je palo na pamet da bi isto takvu pažnju trebalo posvećivati i onima sa druge strane "belove krive". Koliko malih objektivno gledano "genijalaca" (ne po maminoj, nego stručnoj proceni) pustimo da "propadne", koliko njih završi sa ozbiljnim depresijama i drugim mentalnim problemima jer sami ne umeju da se izbore sa tim disbalansom u mentalnom razvoju. Zamislite šta bi bilo kada bi se timovi psihologa i psihijatara bavili njima, zamislite dokle bi došli kada se u osnovnoj, pa i u srednjoj školi ne bi dosađivali, nego napredovali u skladu sa svojim potencijalom, kada bi bili okruženi nastavnicima i vršnjacima koji ih razumeju i koje oni razumeju. Znam da postoje specijalna odeljenja 7. i 8. razreda i pojedinih gimnazija, ali do tog uzrasta već smo izgubili 2/3 izuzetno nadarenih. Moram da prokomentarišem i "elitizam" koji neki pominju. Jeste problem kada neko sa visokim IQ misli da ima veća prava ili da je u svakoj raspravi njegov stav ispravan. Problem je i da se neko ko nema visok IQ oseća manje vrednim. IQ je pokazatelj opšte inteligencije i možda može biti pokazatelj uspešnosti u određenim oblastima i zanimanjima, a ne nečije vrednosti kao osobe. Ako smo se, ako društvo, složili da ljudi sa razvojnim problemima i nižim IQ nisu manje vredni kao osobe, onda to valjda važi i za prosečne i natprosečne. Sa druge strane, treba shvatiti da je taj visok IQ neka vrsta talenta, sposobnosti koji je, kao i svaki talenat treba vežbom i upornošću razvijati da bi došao do punog izražaja, ali i da su takvi ljudi značajni bar koliko (ako ne i više) i talentovani sportisti i umetnici i da ih treba na svaki način podržavati. Kada neko sa izrazito visokim IQ podbaci u životu zbog emotivnih ili drugih psihičkih problema, to je isto kao kada karijera vrhunskog sportiste propadne zbog povrede - šteta za sve nas, verovatno daleko veća od neke medalje sa prvenstva. Daleko veća šteta za čovečanstvo bi bila da nismo imali npr. Teslu ili Ajnštajna, nego Mesija i Ronalda.
Potpisujem svaku rec,nasa pametna deca su skrajnuta u svakom smislu,ne radi niko na njihovom potencijalu,osim ako roditelji nemaju finansija da poguraju.Eto jedna lepa tema za neku od emisija…..
Još jedna predivna epizoda. Hvala vam! Da li biste u nekoj epizodi mogli da obradite temu puberteta i da li su pomerene granice početka puberteta kod generacija rodjenih poslednjih 10 godina? Nama roditeljima čini da su deca mnogo svesnija sebe i svojih emocija nego što smo mi to bili u njihovim godinama, ali im nedostaje životno iskustvo koje nužno ne prati emocionalni i intelektualni razvoj. Kako pomoći roditeljima i deci da se nose sa tim? Pozdrav za ceo tim!
Mnogo ste zanimljivi i za sve zaslužujete pohvale no predložio bih jedno pitanje za razmišljanje od općeg značaja: da li je pametno i koliko je inteligentno forsirati djeci bajke i kakve, u principu djecu se uči lagati a odraslima to lakše ide pa sude po sebi tako da to ulazi u samu paradigmu ove civilizacije koja produžava iluziju na umjetni način a životni račun stiže kasnije???
Uvijek je zanimljivo raspravljati o inteligenciji - sveprisutnoj ljudskoj osobini koju je tesko definisati. Pitam se da li je ispravno relativizivati razlike izmedju kulturnih i etnickih grupa. Postavio bih nekoliko pitanja: Ako postoje razlike izmedju kulturnih i etnickih grupa u vecini uzih oblasti, kako je moguce da ne postoje u jednoj tako sirokoj oblasti kakva je inteligencija? Da li postoji neki misteriozni kompleksni mehanizam koji ujednacuje ljude sirom svijeta po inteligenciji? Zasto ne postoje onda mehanizmi koji ujednacavaju ljude sirom svijeta po visini ili boji koze? Dalje, ako je inteligencija u funkciji prilagodjavanja i prezivljavanja u odredjenoj sredini, kako je onda moguce da ljudi iz sredina koje zahtjevaju razlicit nivo vjestina za prilagodjavanje i prezivljavanje imaju istu prirodu inteligencije? Konacno, zasto strucnjaci ne istrazuju poblize mogucnost da odredjene sredine mogu razviti sklop sposobnosti koje su univerzalnije, primjenjivije na druge sredine? Pretpostavljam da nije politicki korektno, ali ovo je moje zapazanje: Sposobnost planiranja, odlaganja zadovoljavanja neposrednih potreba, i prije svega apstrakni analiticki pristup svijetu omogucuje razvoj nauke i tehnologije. Najgluplje receno - ako ste ljekar, bicete od vece koristi zajednici nego ako ste npr. plesac. U vremena kada su vracevi plesom lijecili djecu, stopa smrtnosti djece je bila znatno visa, a zene su morale biti trudne pola zivota da obezbjede puku zamjenu populacije. Ako se vasa grupa sastoji od ljekara, inzenjera i sl., kako je onda moguce da ta grupa nema skoro univerzalnu prednost (u razlicitim sredinama) pred grupom koja se sastoji od plesaca i sviraca?
navukla sam se na ove podkaste i nema dana da ne poslusam nesto, nekad i po 2 teme...Tako i danas. E sad.., razmisljam, i ako mi netko moze razjasniti...Slušala sam o stresu odn. kroničnom stresu odn burn outu...I kaze da nam danas nije potreban onaj isti primordijalni mehanizam stresa koji se aktivira u opasnosti, neće nas zvijer zaskočiti, ne izlažemo se opasnosti u borbi za opstanak kao naši preci al tako smo programirani. A nismo programirani za kronični stres na poslu recimo, stres od losih medjuljudskih odnosa, loseg šefa, hijerarhijske diskriminacije itd. A ovdje kaze da smo plasticni i da se razvijaju oni dijlovi koji nam trebaju, ostalo atrofira, palac da al ne znamo se više penjat na stablo i skakati s 2 metra. Moje pitanje- zasto onda jos govorimo da je naš mehanizam za stres onaj "stari", a da ovaj stres modernog covjeka (a valjda jos od industrijske revolucije) zasto se ne razvija nov mehanizam koji bi bio funkcionalan i ne bi bio štetan po zdravlje? Čini se da je sve postavljeno krivo i da jedino komunikacija i edukacija o psihilogiji pojedinca i grupe moze unijeti neku promjenu na bolje. Ali to nije obavezno, nego individualno, ovisi o osviještenosti pojedinca, dakle ne možemo se nadati da još dugo necemo razgivarati o burn outu.
Preporučili bismo vam knjigu profesora Roberta Sapolskog "Why Zebras don't get ulcers" (Zašto zebre ne dobijaju čir) kao i da poslušate našu epizodu o burn-outu pod istim nazivom :) th-cam.com/video/g3tFb6D8Scs/w-d-xo.html
Rekli smo "Zvonasta kriva" pa smo malo u konverzaciji kombinovali engleski i srpski.... Pijaže se nije bavio "hvatanjem omaški"... u ime imenjaka, daj neki komentar, postavi pitanje, konstatuj nešto konstruktivno
Prvi put da sam prekinula vasu emisiju, uspjela sam izdrzati do 50.minute. Prvo su bili hvalospjevi i samohvalospjevi a onda niz podataka i teza koje su vec odavno poznate i pri tome tako nekreativno prezentirano da se moram zapitati kako on uopste uspijeva djecu animirati. Voditelji kao i inace top, tema je izvrsna, molim vas pozovite nekoga ko je zaista kompetentan da na tu temu nesto vise kaze mimo onog sto je vec opstepoznato.
Kako je fin gospodin Uros i jako zanimljiv razgovor 👍
Uroš je neverovatan čovek. Svojim stavom, prihvatanjem, ohrabrivanjem i podrškom je mom detetu dao takvu dozu samopouzdanja, da sam mu večno zahvalna. Pozdrav za velikog cara 👏
Na koji nacin je vase dete bilo u kontaktu sa Urosem?
Divna epizoda. Hvala ( Uroš : radije biram dobrotu ) ❤
Uvek kritički „gledam” na goste i dobre stvari prihvatam kao podrazumevane… a ovom čoveku naklon do poda! 🏆
Moji dečaci su pohađali NTC program godinu dana, fenomenalna stvar! Divno je to što radite svo troje
Pravo uzivanje,hvalaaa
Урош је један од интелигентних, а има шта да каже, али није једини, има људи који завређују пажњу...
Треба се играти, свиђа ми се та прича...
Неки од људи који би имали шта да кажу су Ненад Гугл, Весна Биорац, Влајко Пановић, Сања Станковић...
Predlažem Olivri, a može mladi Roberto, da pogleda, ako već nije, ovu epizodu ali sa strane, iz tuđeg ugla, iz ugla gledaoca, i videće kako je Uroš Petrović raskravio Oliveru i Roberta odvodeći ih polagano od profesionalne samouvarenosti, u svet dečije radoznalosti, u svet Uroša Petrovića. Olivera i Roberto, na kraju emisije, bili su sasvim druga lica od lica sa početka ove epizode.
Sa svojom dobrotom koja se ne može naučiti jer je iz sekunde u sekundu nova, zasebna, Uroš Petroić je oplemenio i nas koji smo ovu epizodu odslušali i odgledali.❤
Auuuuu, kakaavvv likk !!! Bravooooo za emisijuuu !
Mala je razlika između genijalnosti i imbecilnosti, a velika između inteligencije i genijalnosti.
Genijalnost odgovara na pitanja koja je sama kreirala, dok inteligencija daje odgovore na tuđa pitanja.
Šta je bolje biti?
Na našoj planeti, verovatno inteligencija. Jer inteligencija neće shvatati čemu služe pitanja na koje je dala odgovore.
Genijalnost će uvek odudarati od sistema i biti ponižavana, jer jedina shvata da su loša pitanja postavljena inteligenciji.
Na žalost, saradnju ove dve moći su razdvojili ljudi koji ne poseduju ni jedno, ni drugo.
Pozdrav za raju iz podkasta,
D.
Kvalitetno provedeno vreme uz izuzetnu emisiju i izuzetnog gosta... Bravo!
Odličan gost i odlična epizoda, uostalom kao i sve do sada. Neobično mi je samo kako se Olivera uvek pravi pametna i uvek je i ona to isto radila i ona to sve odavne već znala i nekako kao da pokušava da istakne sebe svaki put a uopšte nismo tu zbog nje... Verujem da je izuzetan stručnjak ali mi smeta ovaj njen manir.
U dobru školu je išao.Samo u naše vreme bazen nije radio.🙂Gosta je divno slušati.Super su vam emisije,samo tako nastavite.
Hteo sam samo da prokomentarišem deo gde govore o knjigama (neki 11:00 minut) ,sajmu knjiga i koliko je to veće i bolje nego u drugim zemljama. Elem ,jedan grčki glumac koji je oženjen Srpkinjom, izjavio je jednom prilikom kako je bio impresioniran koliko knjižara ima u Beogradu i koliko su posećene!
Kolega je bas prepotentan. A tako zanimljiva tema. Napad panike dobijem kada ne moze da saceka da Olivera zavrsi recenicu.
Predivna epizoda! Kada sam videla da je tema inteligencija pomislila sam da je preskocim, ali konacno pravi pristup toj temi, predivan sagovornik i nadam se da ste konacno uspeli da na pravi nacin razjasnite temu inteligencije i razbijete sve mitove, stereotipe i elitizam vezan za ovu temu. Jos jednom hvala vama i divnom,divnom sagovorniku, recena je sustina! Jedina zamerka sto ljudi van pedagoske struke neke poznate metodicke pristupe vole da prisvoje kao sopstveno otkrice.
Hvala Vam na podršci i ideji da u narednom periodu zovemo pedagoge.
Zapratio sam vas na Deezer-u, jer mi je ovo odličan sadržaj za slušanje tokom vježbanja. Ne bih se usudio nikoga posebno da izdvojim, veliko poštovanje za ovo što radite. Zanimljivo je kako sam preko učenja o nadrealizmu u Francuskoj pronašao ljubav za psihologiju i psihijatriju. Jedno od pitanja koje bih volio da obradite je pitanje kompleksa. Kako i u kojoj mjeri kompleksi utiču na naše odluke i život? Kako prepoznati sopstvene komplese i prevazići ih? Zatim koliko je moguća samo-psihoterapija i ako jeste koliko je potrebna da bismo očuvali "mir"?
Odlicna tema,nadam se da citaju nase komentare.Velika tema…
Divno vas je slusati. Ne da mi mira jedna stvar. Vase ime. Dva pshijatra mi je jasno, ali od kud ono pola. Pada mi na pamet dvoje ljudi, a ono pola profesija ili dijagnoze.😉
Prva elipa su bili Olivera i Milutin (dva cela psihijatra) i Mihailo, tada još uvek specijalizant, znači pola :)
Prvo lajk pa gledamo🤗
Generalno volim vasu emisiju, ali ova epizoda mi nije bas bila omiljena...
Ali citam komentare i vidim svi nesto zadovoljni gostom, pa mozda je do mene.
Nisam pre cuo za gosta, ali meni je on celu emisiju pricao samo ja ovo ja ono, odustah od emisje nakon pola sata iako je tema bas interesantna...
Mozda nije bas popularno misljenje, ali koliko nekome vredi inteligencija ako nema dovoljno postovanja prema sagovorniku da mu dozvoli da zavrsi recenicu? Nije Olivera jednu recenicu zavrsila a da je nije prekinuo... Sto je ona hendlovala kao profesionalac , svaka cast👑👑
Slažem se. Meni gospodin ne djeluje baš inteligentno. Pogotovo zato jer je on svoju “dijagnozu” visoke inteligencije dobio na nekakvom, vjerojatno plaćenom testu. Općenito sam sumnjičava prema osobama koje svoju inteligenciju validiraju testovima, a ne postignućima. Ono što mi je zazvonilo na uzbunu, je kad je rekao da mu je bilo teško kao inteligentnoj osobi. Ja mislim suprotno, da je sve lakše kad si bistar, lakše ti ide škola, sve shvaćaš od prve i brže učiš. Ono što je možda teže je snalaženje među vršnjacima u mlađoj dobi i socijalizacija, ali i to se prebrodi jer te uoče i prepoznaju drugi inteligentni ljudi pa na kraju ipak zauzmeš svoje mjesto u društvu. Zrelost i starost ipak pripadaju inteligentnima, a ne budalama. Inteligentni čak i žive značajno duže.
Na pomerenećaj atačmenta sam pauzirao i moram da komentarišem 🤯
Voditelji , čujte sebe malo .
Pokusajte da izbacite to JA , za vaše dobro.
Naučite nesto od Uroša preko kog sam i našao vas .
Pozdrav
Divna intelektualna gozba koja je potrebna svakom čoveku.
Ja sam od Uroša dobila lopticu za najveći broj pokušaja. 🙂 Sećam se još svakog promišljanja, svake ideje... Lopticu je pojeo pas🙂
Slučajno sam naišao na kanal, ovo je drugi video koji sam pogledao i koliko sam prvim bio oduševljen, toliko sam ovim (bar delom) razočaran, posebno na 1:07:16, kada pričate o ravnoteži emotivnog i intelektualnog kod dece sa izuzetno visokim IQ. Nije jedini problem nedostatak roditeljske pažnje. Negde sam pročitao stav jednog američkog psihijatra (na žalost ne sećam se detalja) da su deca sa visokim IQ na neki način "deca sa posebnim potrebama" i da je zato kod njih relativno česta pojava depresije, a to obrazlaže na sledeći način: dete od 5 godina koje ima visok IQ intelektualno je na nivou deteta od npr. 8 godina (ili više), ali emotivno je i dalje petogodišnjak. Takvo dete zahteva poseban rad isto koliko i osmogodišnjak koji je emotivno na nivou petogodišnjaka. Verovatno pojednostavljeno i ne 100% tačno, ali mi zvuči kao dobra ilustracija.
Često prolazim pored škole za decu sa posebnim potrebama i mislim da je lepo i korisno što im se posvećuje pažnja, ali jednog dana mi je palo na pamet da bi isto takvu pažnju trebalo posvećivati i onima sa druge strane "belove krive". Koliko malih objektivno gledano "genijalaca" (ne po maminoj, nego stručnoj proceni) pustimo da "propadne", koliko njih završi sa ozbiljnim depresijama i drugim mentalnim problemima jer sami ne umeju da se izbore sa tim disbalansom u mentalnom razvoju. Zamislite šta bi bilo kada bi se timovi psihologa i psihijatara bavili njima, zamislite dokle bi došli kada se u osnovnoj, pa i u srednjoj školi ne bi dosađivali, nego napredovali u skladu sa svojim potencijalom, kada bi bili okruženi nastavnicima i vršnjacima koji ih razumeju i koje oni razumeju. Znam da postoje specijalna odeljenja 7. i 8. razreda i pojedinih gimnazija, ali do tog uzrasta već smo izgubili 2/3 izuzetno nadarenih.
Moram da prokomentarišem i "elitizam" koji neki pominju. Jeste problem kada neko sa visokim IQ misli da ima veća prava ili da je u svakoj raspravi njegov stav ispravan. Problem je i da se neko ko nema visok IQ oseća manje vrednim. IQ je pokazatelj opšte inteligencije i možda može biti pokazatelj uspešnosti u određenim oblastima i zanimanjima, a ne nečije vrednosti kao osobe. Ako smo se, ako društvo, složili da ljudi sa razvojnim problemima i nižim IQ nisu manje vredni kao osobe, onda to valjda važi i za prosečne i natprosečne. Sa druge strane, treba shvatiti da je taj visok IQ neka vrsta talenta, sposobnosti koji je, kao i svaki talenat treba vežbom i upornošću razvijati da bi došao do punog izražaja, ali i da su takvi ljudi značajni bar koliko (ako ne i više) i talentovani sportisti i umetnici i da ih treba na svaki način podržavati. Kada neko sa izrazito visokim IQ podbaci u životu zbog emotivnih ili drugih psihičkih problema, to je isto kao kada karijera vrhunskog sportiste propadne zbog povrede - šteta za sve nas, verovatno daleko veća od neke medalje sa prvenstva. Daleko veća šteta za čovečanstvo bi bila da nismo imali npr. Teslu ili Ajnštajna, nego Mesija i Ronalda.
Potpisujem svaku rec,nasa pametna deca su skrajnuta u svakom smislu,ne radi niko na njihovom potencijalu,osim ako roditelji nemaju finansija da poguraju.Eto jedna lepa tema za neku od emisija…..
Odlicni ste!Pozdrav iz Splita.❤
Još jedna predivna epizoda. Hvala vam! Da li biste u nekoj epizodi mogli da obradite temu puberteta i da li su pomerene granice početka puberteta kod generacija rodjenih poslednjih 10 godina? Nama roditeljima čini da su deca mnogo svesnija sebe i svojih emocija nego što smo mi to bili u njihovim godinama, ali im nedostaje životno iskustvo koje nužno ne prati emocionalni i intelektualni razvoj. Kako pomoći roditeljima i deci da se nose sa tim? Pozdrav za ceo tim!
Mnogo ste zanimljivi i za sve zaslužujete pohvale no predložio bih jedno pitanje za razmišljanje od općeg značaja: da li je pametno i koliko je inteligentno forsirati djeci bajke i kakve, u principu djecu se uči lagati a odraslima to lakše ide pa sude po sebi tako da to ulazi u samu paradigmu ove civilizacije koja produžava iluziju na umjetni način a životni račun stiže kasnije???
Uvijek je zanimljivo raspravljati o inteligenciji - sveprisutnoj ljudskoj osobini koju je tesko definisati. Pitam se da li je ispravno relativizivati razlike izmedju kulturnih i etnickih grupa. Postavio bih nekoliko pitanja:
Ako postoje razlike izmedju kulturnih i etnickih grupa u vecini uzih oblasti, kako je moguce da ne postoje u jednoj tako sirokoj oblasti kakva je inteligencija?
Da li postoji neki misteriozni kompleksni mehanizam koji ujednacuje ljude sirom svijeta po inteligenciji? Zasto ne postoje onda mehanizmi koji ujednacavaju ljude sirom svijeta po visini ili boji koze?
Dalje, ako je inteligencija u funkciji prilagodjavanja i prezivljavanja u odredjenoj sredini, kako je onda moguce da ljudi iz sredina koje zahtjevaju razlicit nivo vjestina za prilagodjavanje i prezivljavanje imaju istu prirodu inteligencije?
Konacno, zasto strucnjaci ne istrazuju poblize mogucnost da odredjene sredine mogu razviti sklop sposobnosti koje su univerzalnije, primjenjivije na druge sredine? Pretpostavljam da nije politicki korektno, ali ovo je moje zapazanje: Sposobnost planiranja, odlaganja zadovoljavanja neposrednih potreba, i prije svega apstrakni analiticki pristup svijetu omogucuje razvoj nauke i tehnologije. Najgluplje receno - ako ste ljekar, bicete od vece koristi zajednici nego ako ste npr. plesac. U vremena kada su vracevi plesom lijecili djecu, stopa smrtnosti djece je bila znatno visa, a zene su morale biti trudne pola zivota da obezbjede puku zamjenu populacije. Ako se vasa grupa sastoji od ljekara, inzenjera i sl., kako je onda moguce da ta grupa nema skoro univerzalnu prednost (u razlicitim sredinama) pred grupom koja se sastoji od plesaca i sviraca?
navukla sam se na ove podkaste i nema dana da ne poslusam nesto, nekad i po 2 teme...Tako i danas. E sad.., razmisljam, i ako mi netko moze razjasniti...Slušala sam o stresu odn. kroničnom stresu odn burn outu...I kaze da nam danas nije potreban onaj isti primordijalni mehanizam stresa koji se aktivira u opasnosti, neće nas zvijer zaskočiti, ne izlažemo se opasnosti u borbi za opstanak kao naši preci al tako smo programirani. A nismo programirani za kronični stres na poslu recimo, stres od losih medjuljudskih odnosa, loseg šefa, hijerarhijske diskriminacije itd.
A ovdje kaze da smo plasticni i da se razvijaju oni dijlovi koji nam trebaju, ostalo atrofira, palac da al ne znamo se više penjat na stablo i skakati s 2 metra. Moje pitanje- zasto onda jos govorimo da je naš mehanizam za stres onaj "stari", a da ovaj stres modernog covjeka (a valjda jos od industrijske revolucije) zasto se ne razvija nov mehanizam koji bi bio funkcionalan i ne bi bio štetan po zdravlje? Čini se da je sve postavljeno krivo i da jedino komunikacija i edukacija o psihilogiji pojedinca i grupe moze unijeti neku promjenu na bolje. Ali to nije obavezno, nego individualno, ovisi o osviještenosti pojedinca, dakle ne možemo se nadati da još dugo necemo razgivarati o burn outu.
Preporučili bismo vam knjigu profesora Roberta Sapolskog "Why Zebras don't get ulcers" (Zašto zebre ne dobijaju čir) kao i da poslušate našu epizodu o burn-outu pod istim nazivom :) th-cam.com/video/g3tFb6D8Scs/w-d-xo.html
Koja je to knjiga Lekar na 10-om minutu
Pola emisije gospodin prica hvalospeve o sebi. Wtf
Ubi me u pojam. Nadam se da ce reci nesto pametno do kraja epizode
43:50 "Belova kriva" 😭
Rekli smo "Zvonasta kriva" pa smo malo u konverzaciji kombinovali engleski i srpski.... Pijaže se nije bavio "hvatanjem omaški"...
u ime imenjaka, daj neki komentar, postavi pitanje, konstatuj nešto konstruktivno
„Ugledavši Isus mater svoju, i pored nje učenika koga on ljubljaše, reče materi svojoj: Ženo, eno ti sina!“
Prvi put da sam prekinula vasu emisiju, uspjela sam izdrzati do 50.minute. Prvo su bili hvalospjevi i samohvalospjevi a onda niz podataka i teza koje su vec odavno poznate i pri tome tako nekreativno prezentirano da se moram zapitati kako on uopste uspijeva djecu animirati. Voditelji kao i inace top, tema je izvrsna, molim vas pozovite nekoga ko je zaista kompetentan da na tu temu nesto vise kaze mimo onog sto je vec opstepoznato.