I STIŽE BRATAC - ČKALJA (Olga Božičković u "Politici", 9. XII 1968, povodom emitovanja prve epizode serije "Sačulatac" - "Ode stid u zid") Televizijski narod je odahnuo. Neizvesnost je prestala, a sa njome i pitanja puna brige i strepnje: "Šta je sa Čkaljom?", "Gde je Čkalja?"; vapaji puni očajanja: "Idu zimski dani, dajte nam Čkalju!", "Hladnoća steže, hoćemo Čkalju!". Televizijska kutija odavno je za sve prestala da bude čarobna; niko se više ničemu što je ona u stanju da prikaže i pruži ne iščuđava; ničim i nikoga ona ne može da opseni, da omađija. Ničim izuzev njime - Čkaljom. Stigao je u plavoj uniformi, novi Čkalja - milicionar Neven. Novi su samo odeća i ime. Sve ostalo je staro, hiljadu puta viđeno, ponovljeno, ali uvek, iznova, očaravajuće. Od njega se jedino to i traži: da dlaku menja, ćud nikada. Onu svoju glumačku ćud, kojom zaodeva sve mnogobrojne i raznorodne ljudske ćudi koje je dosad proneo malim ekranom. On može biti prgav, namćor, dobričina, sanjalica, lukav, podozriv, histerik, kolerik, bolećiv, trpeljiv, netrpeljiv, on je iznad svega naivna šeprtlja, i u tom svom suštinskom svojstvu neuništiv, kao - Paja Patak. Đukić i Novak upravo to i pišu za njega - stripove. Situacija do situacije, anegdota do anegdote, vic do vica. U svakoj situaciji, za svaku anegdotu, druga ličnost da bi se izvukla vickasta poenta. Piše se na kratku stazu i za kratak dah, sa stalno novim zaletom i tako bi moglo da traje do u beskraj. Fabula je tek pokriće, mera za deonice ovog maratonskog stripa bez kraja i početka, kao na beskonačnoj traci. Serija "Sačulatac" nova je deonica strip-humora Radivoja-Lole Đukića i Novaka Novaka, koji s prekidima traje punu deceniju. S jednom jedinom razlikom što je mlađi "crtač" Arsa Milošević u svojoj režiji prevazišao učitelja Đukića. Stiče se utisak o nešto sistematskijem radu s glumcima, mada se za režiju ne bi moglo reći da je sasvim napušten najuprošćeniji sistem - "polivanja kamerama". "Sačulatac" zasmejava u meri i granicama u kojima prizemni humor nikad ne može da omane. (...)
I STIŽE BRATAC - ČKALJA
(Olga Božičković u "Politici", 9. XII 1968, povodom emitovanja prve epizode serije "Sačulatac" - "Ode stid u zid")
Televizijski narod je odahnuo. Neizvesnost je prestala, a sa njome i pitanja puna brige i strepnje: "Šta je sa Čkaljom?", "Gde je Čkalja?"; vapaji puni očajanja: "Idu zimski dani, dajte nam Čkalju!", "Hladnoća steže, hoćemo Čkalju!". Televizijska kutija odavno je za sve prestala da bude čarobna; niko se više ničemu što je ona u stanju da prikaže i pruži ne iščuđava; ničim i nikoga ona ne može da opseni, da omađija. Ničim izuzev njime - Čkaljom.
Stigao je u plavoj uniformi, novi Čkalja - milicionar Neven. Novi su samo odeća i ime. Sve ostalo je staro, hiljadu puta viđeno, ponovljeno, ali uvek, iznova, očaravajuće. Od njega se jedino to i traži: da dlaku menja, ćud nikada. Onu svoju glumačku ćud, kojom zaodeva sve mnogobrojne i raznorodne ljudske ćudi koje je dosad proneo malim ekranom. On može biti prgav, namćor, dobričina, sanjalica, lukav, podozriv, histerik, kolerik, bolećiv, trpeljiv, netrpeljiv, on je iznad svega naivna šeprtlja, i u tom svom suštinskom svojstvu neuništiv, kao - Paja Patak.
Đukić i Novak upravo to i pišu za njega - stripove. Situacija do situacije, anegdota do anegdote, vic do vica. U svakoj situaciji, za svaku anegdotu, druga ličnost da bi se izvukla vickasta poenta. Piše se na kratku stazu i za kratak dah, sa stalno novim zaletom i tako bi moglo da traje do u beskraj. Fabula je tek pokriće, mera za deonice ovog maratonskog stripa bez kraja i početka, kao na beskonačnoj traci.
Serija "Sačulatac" nova je deonica strip-humora Radivoja-Lole Đukića i Novaka Novaka, koji s prekidima traje punu deceniju. S jednom jedinom razlikom što je mlađi "crtač" Arsa Milošević u svojoj režiji prevazišao učitelja Đukića. Stiče se utisak o nešto sistematskijem radu s glumcima, mada se za režiju ne bi moglo reći da je sasvim napušten najuprošćeniji sistem - "polivanja kamerama". "Sačulatac" zasmejava u meri i granicama u kojima prizemni humor nikad ne može da omane. (...)