gugl ovako prevodi: Njegovo ime je bilo rođen ove godine živeo je tu i tamo, živeo je, sam umro. Bila je lepa zvali su je Radojka. Živela je u maloj kući, imala je jednog sina. Sreli su se uveče, ujutru su se oprostili. Malo je spavala, odveo sina u školu. Bio je lep prolećni dan, mlada i razigrana u cveću. Ceo svet je bio samo njegov, svaki korak korak i po. U gradu koji je više bio selo, brzo zaokružio glas, da više ne voli da lovi, da ne ide kući da spava. Više nije pazio na devojke, više nije pio sa dečacima u podrumu. Rekli su da je bolestan, Zarobljen je u Radojki. Rekli su da je poludeo Radojku su svi imali! Bio je lep prolećni dan, mlada i razigrana u cveću. Ceo svet je bio samo njegov, svaki korak korak i po. U gradu koji je više bio selo, smejali su se glasno. Zvali su ga kukuruzni otac, Pogledaj Radojkinu papuču. Ona nosi pantalone u kući, sa njima je lakše preskočiti ogradu. Samo je to čuo šapnula mu je na uvo. Da, da, da, da da, da, da, da. Bio je predivan krvavi zalazak sunca, kada je otišao na kraj sela gde stoji Radojkin dom. Prozori su bili pokriveni, vrata su bila zatvorena. Video je ono što nije želeo da vidi video je ono što nije trebalo da vidi. Sakrila je lice u prašinu, a komšija je pevala pesmu. Bio je lep prolećni dan, u cvetovima bledim i začešljanim. Celo selo ga je pratilo, povika sin iz sveg glasa. Kada su zatvarali kovčeg, lovci su se postrojili. Pucali su u vazduh! Radojka je pogodila! Dok su ga spuštali u grob, lovci su zatrubili. Nebo ga je čulo, čuo ga dragi bog. Njegovo ime je bilo rođen ove godine živeo je tu i tamo, voleo je, umro je sam. Da, da, da, da da, da, da, da.
(po tonskem zapisu!) Marko Brecelj: Radojka Njemu je bilo ime, rojen tega leta dne, stanoval je tam in tam, živel je, umrl sam. Ona lepa je bila, rekli so ji Radojka. V majhni hiški je živela, en'ga sinka je imela. Srečala sta se zvečer, poslovila sta se zjutraj. Ona je pospala malo, on je spremil sinka v šolo. Bil je lep pomladni dan, v rožah mlad in razigran. Ves svet bil je le njegov, vsak korak korak in pol. V mestu ki je bil bolj vas, hitro je zakrožil glas, da ne mara več za lov, da ne hodi spat domov. Ni več gledal za dekleti, ni več s fanti pil v kleti. Rekli so saj je bolan, v Radojko je zatrapan. Rekli so saj je znorel, Radojko že vsak je imel! Bil je lep pomladni dan, v rožah mlad in razigran. Ves svet bil je le njegov, vsak korak korak in pol. V mestu ki je bil bolj vas, so smejali se na glas. Rekli so mu koruzni ata, Radojkina glejte gre copata. Ona v hiši nosi hlače, z njimi lažje čez plot skače. On pa slišal je le to, kar mu šepetala je v uho. Jo, jo, jo, jo, jo, jo, jo, jo. Bil je lep krvav zahod, ko je šel na rob vasi, kjer Radojkin dom stoji. Okna so bila zastrta, vrata so bila priprta. Videl je kar ni hotel, videl je kar ne bi smel. V povšter skrila je obraz, sosed pa zapel je pas. Bil je lep pomladni dan, v rožah bled in počesan. Šla za njim je cela vas, sinko jokal je na glas. Ko zapirali so krsto, lovci so stopili v vrsto. Ustrelili so v zrak! Radojka je padla v znak! Ko so spuščali ga v grob, lovci so trobili v rog. Slišalo ga je nebo, slišal ga je ljubi bog. Njemu je bilo ime, rojen tega leta dne, stanoval je tam in tam, ljubil je, umrl sam. Jo, jo, jo, jo, jo, jo, jo, jo.
Legenda. Počivaj v miru.
Marko - hvala za vse in srečno tam zgoraj... RIP
Hvala, Marko!
Genijalni i nenadmašan Marko Brecelj.
Maestralno! R.I.P.
Sjajni Nadrealista, veliki umjetnik. CUDO.
Kr dobre komade ma ta Brecelj.
kr dobre!!!!???????..........očitno niste slišali njegov prvi album "cocktail"....pa še marsikaj
Pa RIP.
gugl ovako prevodi:
Njegovo ime je bilo
rođen ove godine
živeo je tu i tamo,
živeo je, sam umro.
Bila je lepa
zvali su je Radojka.
Živela je u maloj kući,
imala je jednog sina.
Sreli su se uveče,
ujutru su se oprostili.
Malo je spavala,
odveo sina u školu.
Bio je lep prolećni dan,
mlada i razigrana u cveću.
Ceo svet je bio samo njegov,
svaki korak korak i po.
U gradu koji je više bio selo,
brzo zaokružio glas,
da više ne voli da lovi,
da ne ide kući da spava.
Više nije pazio na devojke,
više nije pio sa dečacima u podrumu.
Rekli su da je bolestan,
Zarobljen je u Radojki.
Rekli su da je poludeo
Radojku su svi imali!
Bio je lep prolećni dan,
mlada i razigrana u cveću.
Ceo svet je bio samo njegov,
svaki korak korak i po.
U gradu koji je više bio selo,
smejali su se glasno.
Zvali su ga kukuruzni otac,
Pogledaj Radojkinu papuču.
Ona nosi pantalone u kući,
sa njima je lakše preskočiti ogradu.
Samo je to čuo
šapnula mu je na uvo.
Da, da, da, da
da, da, da, da.
Bio je predivan krvavi zalazak sunca,
kada je otišao na kraj sela gde stoji Radojkin dom.
Prozori su bili pokriveni,
vrata su bila zatvorena.
Video je ono što nije želeo da vidi
video je ono što nije trebalo da vidi.
Sakrila je lice u prašinu,
a komšija je pevala pesmu.
Bio je lep prolećni dan,
u cvetovima bledim i začešljanim.
Celo selo ga je pratilo,
povika sin iz sveg glasa.
Kada su zatvarali kovčeg,
lovci su se postrojili.
Pucali su u vazduh!
Radojka je pogodila!
Dok su ga spuštali u grob,
lovci su zatrubili.
Nebo ga je čulo,
čuo ga dragi bog.
Njegovo ime je bilo
rođen ove godine
živeo je tu i tamo,
voleo je, umro je sam.
Da, da, da, da
da, da, da, da.
RIP
HIT!!!!!
Neponovljiv lega moj :(
Ajooj, sem pozabila na tega.... Zdaj mi je jasno zakaj mi je sel Nick Cave takoj v uho ! 😊
..tole je bila "moja" prva Murder Ballad, huh
Tako, ja.
dali moze neko da mi posalje tekst
(po tonskem zapisu!)
Marko Brecelj: Radojka
Njemu je bilo ime,
rojen tega leta dne,
stanoval je tam in tam,
živel je, umrl sam.
Ona lepa je bila,
rekli so ji Radojka.
V majhni hiški je živela,
en'ga sinka je imela.
Srečala sta se zvečer,
poslovila sta se zjutraj.
Ona je pospala malo,
on je spremil sinka v šolo.
Bil je lep pomladni dan,
v rožah mlad in razigran.
Ves svet bil je le njegov,
vsak korak korak in pol.
V mestu ki je bil bolj vas,
hitro je zakrožil glas,
da ne mara več za lov,
da ne hodi spat domov.
Ni več gledal za dekleti,
ni več s fanti pil v kleti.
Rekli so saj je bolan,
v Radojko je zatrapan.
Rekli so saj je znorel,
Radojko že vsak je imel!
Bil je lep pomladni dan,
v rožah mlad in razigran.
Ves svet bil je le njegov,
vsak korak korak in pol.
V mestu ki je bil bolj vas,
so smejali se na glas.
Rekli so mu koruzni ata,
Radojkina glejte gre copata.
Ona v hiši nosi hlače,
z njimi lažje čez plot skače.
On pa slišal je le to,
kar mu šepetala je v uho.
Jo, jo, jo, jo,
jo, jo, jo, jo.
Bil je lep krvav zahod,
ko je šel na rob vasi, kjer Radojkin dom stoji.
Okna so bila zastrta,
vrata so bila priprta.
Videl je kar ni hotel,
videl je kar ne bi smel.
V povšter skrila je obraz,
sosed pa zapel je pas.
Bil je lep pomladni dan,
v rožah bled in počesan.
Šla za njim je cela vas,
sinko jokal je na glas.
Ko zapirali so krsto,
lovci so stopili v vrsto.
Ustrelili so v zrak!
Radojka je padla v znak!
Ko so spuščali ga v grob,
lovci so trobili v rog.
Slišalo ga je nebo,
slišal ga je ljubi bog.
Njemu je bilo ime,
rojen tega leta dne,
stanoval je tam in tam,
ljubil je, umrl sam.
Jo, jo, jo, jo,
jo, jo, jo, jo.
...še ena od "kravic molznic"...
Nenadjebiv