Чингизхон ўлимидан сўнг Чиғатой улуси даври тарихи | Tarixiy savol

แชร์
ฝัง
  • เผยแพร่เมื่อ 14 ต.ค. 2024
  • "Тарихий савол" кўрсатуви
    "Ўзбекистон тарихи" телеканали
    1224 йилда Чингизхон ўғилларига мулк улашади. Чиғатойга ҳам катта ҳудуд инъом этилади. Бу ҳақда муаррих Абулғозий шундай маълумот беради: “...Мовароуннаҳрни ва Хоразмнинг баъзисини, билоди уйғур ва Кошғар, Бадахшон, Балх, Fазнидин то Синд сувигача анга бериб эрди. Бу айтилган вилоятнинг ҳеч қайсисига ўзи борган йўқ. (Таъкид бизники - М.А.) Аммо доруғалар қўйиб эрди. Ўзи Ўгадойнинг қатинда эрди.” (Абулғозий. “Шажарайи турк”. Т, 1992. 93-бет). Шундан сўнг Мовароуннаҳрни Чиғатой улуси деб атай бошладилар.
    1224 йилдан ўн саккиз йил давомида Чиғатой бу ҳудуд ҳукмдори бўлган. Мўғулларнинг босқинчилик юришларида у Чингизхон билан бирга бўлиб, Хитойга юришда, Мовароуннаҳрни истило этишда ғоят шафқатсизлик кўрсатган. Ака-укалари Жўжи ва Ўгадойлар билан биргаликда Ўтрорни олишда, Урганчни қамал қилишда қатнашган. 1221 йилнинг 25 ноябрида Жалолиддин Мангуберди билан Синд дарёси бўйида юз берган аёвсиз жангда иштирок этган. Синд дарёсидан от солиб ўтиб кетган Хоразмшоҳ Жалолиддинни таъқиб этиш, тутиб келишга юборилган.
    Чиғатойнинг қишки ва ёзги ўрдаси бўлиб, ҳар иккиси ҳам Или водийсида (ҳозирги Хитойнинг ўулжа шаҳрига яқин, Или вилояти) эди. Мирзо Улуғбек шундай ёзади: “Айтадиларки, Чиғатойхон айшу ишрат ва овни жуда севган. Кўпинча вақтини ўша ишларга сарф этган...” (Мирзо Улуғбек. “Тўрт улус тарихи”. Т, 1994. 298-бет.)
    Чингизхон вафотидан (1227 й.) сўнг Чиғатой бирон марта жангларда қатнашмаган, Мовароуннаҳрга ҳам келмаган, улусни идора қилишни аввал Маҳмуд Яловочга, кейин унинг ўғли Масъудбекка (1238-1289 й.лар) топшириш билан кифояланган.
    Шу ўринда ҳақли савол туғилади: хўш, Чиғатой вафотидан буён етти юз эллик йилдан зиёд вақт ўтибдики, унинг номи нима учун ҳали-ҳануз Ўзбекистон топонимикасида мавжуд? Нима учун жойлар унинг номи билан аталган, унинг номидаги маҳаллаларда яшаймиз?
    Энг ачинарли жиҳати, масалага нохолис ёндашув туфайли жаҳонда нафақат юртимиздаги жойлар, балки юртнинг ўзи, тили, адабиётини ҳам Чиғатой номи билан атайдиган бўлиб қолишган! Ҳатто бутун бошли миллатни ҳам ўзбек эмас, “чиғатой” дейиш одат тусини олган.
    Илгари тилимизнинг тарихи ва қонуниятлари, номланиши, адабиётимизнинг даврлаштирилиши билан, асосан, В. Радлов, В. Бартольд, Н. Поппе, А. Самойлович, Ф. Кўпрулизода, А. Кримский, М. Массон сингари хорижий олимлар шуғулланганини инобатга олсак, “Чиғатой тили”, “Чиғатой эли”, “Чиғатой адабиёти” каби терминларнинг пайдо бўлиши ва томир ёйишида, бундай қарашларнинг дунё илм-фанида тарқалишида “четдан келиб бизнинг тилимизга турли номлар беришни яхши кўрадиган туркологлар”нинг (П. Қодиров ибораси) хизматлари катта бўлгани англашилади.
    Масалан, В. Бартольд шундай ёзади: “Под влиянием блестящего расцвета тюркской литературы в чагатайском государстве (?) при Тимуридах этот восточнотюркский литературный язык (?) как на Востоке, так и в европейской науке получил название “чагатайского” (В.В. Бартолъд. Сочинения. V том. М., 1968. стр.606). Яъни: “Темурийлар давридаги чиғатой давлатида (?) барқ уриб яшнаган турк адабиёти таъсирида бу шарқий-турк адабий тили (?) Шарқда ҳам, Европа фанида ҳам “чиғатой” номини олди”.
    Аввало, бу ерда қайси давлат ҳақида сўз кетмоқда, маълум эмас. Агар Чиғатой улуси кўзда тутилаётган бўлса, у XIII аср охирига келиб мутлақ мавқеини қўлдан бой берган эди.
    Албатта, бу ўринда “Нега чиғатой давлати деб аталиши керак экан?” деган савол ҳам туғилади. У қайси давлат эди? Бу даврда юртимизда ҳеч қанақа чиғатой давлати эмас, балки Амир Темур асос солган Турон салтанати ҳукм сурар эди-ку. Тилимизнинг ўз номи бор, уни шарқий-турк адабий тили, деб аташга асло ҳожат йўқ эди.
    В. Радлов тахминига кўра ҳам (“Темир Қутлуғ ва Тўхтамиш ёрлиқлари” мақоласига қаранг) чиғатой адабий тили аслан Шарқдан келиб чиққан эмиш. Лекин “Шарқ” тушунчаси сўзнинг ўзидан ҳам кенг бўлганидан, олимнинг тахмини ноаниқ бўлиб қолади.
    Энди шарқшунос олим А. Самойловичнинг “Чиғатой тили” тарихини олти асрга қандай жойлаганини кўздан кечирайлик: 1. Чиғатой адабий тилининг олтин даври (XV-XVI асрлар); 2. Чиғатой адабий тилининг инқирози (XVII-XVIII асрлар); 3. Чиғатой адабий тилининг қайта жонланиши (XIX аср ва XX асрнинг боши).

ความคิดเห็น • 49

  • @Elbek_dezign
    @Elbek_dezign 6 หลายเดือนก่อน +3

    Albatta Mug'ul yurishlari bulmaganda bizning yurtlar Forslashib Arablashib ketar edi raxmat!

  • @АзаматжонТошпулатов-г6ю
    @АзаматжонТошпулатов-г6ю 2 ปีที่แล้ว

    Рахмат!

  • @farxodusmanov3533
    @farxodusmanov3533 2 ปีที่แล้ว

    Рахмат

  • @SamsungGalaxyA04-cu6wx
    @SamsungGalaxyA04-cu6wx ปีที่แล้ว +6

    Эй укалар шап шап демасдан шаптоли деб куйинглар Чингизхон билан Узбеклар чамбарчас боглик

    • @Intertwining.432
      @Intertwining.432 4 หลายเดือนก่อน +2

      Бу бн нима демокчисиз узбеклархам балки могулдур демокчимисиз

    • @Vahid94
      @Vahid94 3 หลายเดือนก่อน +1

      Шаптоли бу сиз бўлсангиз керак, булар тарихдан гапирябди

    • @KozimjonMoydinov
      @KozimjonMoydinov 2 หลายเดือนก่อน

      ❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤❤э❤❤❤❤❤❤❤ 15:14 ​@@Intertwining.432

  • @АзаматжонТошпулатов-г6ю
    @АзаматжонТошпулатов-г6ю 2 ปีที่แล้ว +1

    Жучихон-Йулчихон

  • @abdujalilrashidod88
    @abdujalilrashidod88 3 ปีที่แล้ว +2

    Тарихга жуда кизикаман лекин тарихни укимай куйганман сабаби совет мафкура сиесати лит чала савод узбекларни м аданиятли ва укимишли халкка айлантирдик деб курсатиш учун бизни тарихимизн

    • @Караван-б8ч
      @Караван-б8ч 3 ปีที่แล้ว

      Воооо юрагимдаги гапни ёзибсиз.☝️👍👍👍

  • @Shukronagotovet
    @Shukronagotovet 3 ปีที่แล้ว +1

    👈👍🔔Ассалому алайкум
    азиз биродар апа сингиллар сизлар учун рузза кунлари хилма хил рецепт овкат ва пишириклар салат ва ичимликлар тайёрлаб
    рецептларини каналимга жойлаб бораман иншаАллох
    утиб обуна булиб
    куйинг шу рузза ойига инша Аллох каналим ревожданишига уз хиссангизни кушишингизни сураб колган булар эди олдиндан рахмат Аллох икки дунё саодатига муяссар килсин иншаАллох хаммангизга РАМАЗОН МУБОРАК..

  • @МатлубаБотирова-у3п
    @МатлубаБотирова-у3п 3 ปีที่แล้ว +3

    АССАЛОМУ АЛАЙКУМ! 🙋‍♀УЙИМ ЖОЙИМ 🏘ОИЛАМ👨‍👩‍👦‍👦ФАРЗАНДЛАРИМ ДЕЙДИГОН ГУЗАЛ ВА ЛОБАР,БИЗНИС ЛЕДИ БУЛАМАН ДЕГАН АЁЛЛАРИМИЗ ДИККАТИГА 🔊📣🔊 СИЗЛАРНИ ФАБЕРЛИК КАМПАНЯСИ ИШГА ТАЬКЛИФ КИЛАДИ🔊🔊БУ ЙЕРДА ЁЛГОН ЙУК,ОНЛАЙИН ИШ,СИЗ КАЙЕРДА ВА КАЙСИ ШАХАРДА БУЛИШИНГИЗНИ АХАМИЯТИ ЙУК,УЙДА УТИРИБ ИШ БОШЛАЙСИЗ,ХАР 21 КУНДА ОЙЛИК 💵💸💰ОЛИБ ИШЛИСИЗ,АСОСИСИ ХАЛОЛ СЕРТИФИКАТГА ЭГА, ПЕРАМИДА ЕМАС ЁЛГОН ЙУК БУ ЙЕРДА БИР КИЗИКИБ КУРИНГ,АХИЛ ЖАМОА БИЛАН ИШ БОШЛИСИЗ; МУРОЖАТ УЧУН ТЕЛ; +79930268343 +992919949493 ТЕЛЕГРАМ МЕН ОИЛАЛИК АЁЛМАН ФАКАТ АЁЛЛАРИМИЗ УЧУН...

  • @SamsungAs-rz4fd
    @SamsungAs-rz4fd 2 ปีที่แล้ว +1

    Тарихни Бобомурод Абдулладан урганиш керак уни билганини хеч Ким билмайди

  • @jsjndmfnxbxnc2399
    @jsjndmfnxbxnc2399 ปีที่แล้ว

    Bizning tarihchilarda mustaqil fikr yuq chunki ular ruslar yaratgan sohta tarihni uqib,dunyoqarashlarini shakllantirganlar va usha qobiq ichida aqllari qotib qolgan.Lekin shunday dalil,isbotlar borki bizni tarihchilar bundan behabarlar yoki ilmdan orqadadirlar.Yaqin tarihga nazar tashlasak nega jadid ajdodlarimiz Chingizhonni uluğlab, sherlar yozib uzlariga ajdod kurdilar,nega uzlariga Botu,Chiğatoy,Subitoy deb laqab quydilar yoki eng kamida 4ta tilni biladigan,ham tarihchi,shoir,dramaturg, musiqashunos,muharrir, rejissyor jadid ajdodarimiz shu suzlab turgan tarihchilardan ilmi past,chalasavot edilarmi? Chingizhon va avlodlari Turkiymi yoki qaerdagi oz sonli,kuchmanchi,chorvador halha halqidan chiqqan buddistmi farqiga bormaydilar.Eng avvalo ajdodlarimiz yozib qoldirgan tarihiy manbalarga nazar tashlash kerak emasmi,misol uchun Mirzo Uluğbekdek Turkiston sultoni,matematik,astronom,tarihchi olim bobomiz nega Chingizhonni Turkiy deb yozdi,uning shajarasi Oğizhonga borib yetishi haqida bizga tarihiy malumot qoldirdi.Qolaversa Mirzo Uluğbek Chingizhon avlodi Abulhayrhon bilan zamandosh edi va ,eng ajablanarsi Abulhayrhon Mirzo Uluğbekka kuyov edi.Agar Chingizhon halha-mongol bulsa nega Chingizhon shajarasidagi ajdodlari ismida halha-mongolcha ismlar uchramaydi.Sovetlar Özbek millati tarihini shunday yuq qilmoqchi bulganlarki hatto bazi tarihiy asarlar sohtalashtirilgan.Iron bilan yaqin bulgan sovetlar Irondagi Ilhoniylarga oid tarihiy asarlarni ham sohtalashtirib chop etishgan.Qolaversa Hitoyni buysundirgan Chingizhonni Hitoylar ham Turkiy bulganligini tan olgisi kelmaydi.Men aniq ayta olamanki hali Özbeklar Temurnoma,Zafarnoma, Boburnomani ham aslini uqiganlari yoq.Yana bir jumboqli savollardan biri shuki nega Chingizgon avlodlari islomni qabul qilib musilmon bulgan bulsalar nega bugungi Mongoliyadagi halhalar hali ham buddizm dinidadirlar,agar Chingizhon va avlodlari shu halhalarning ajdodi bulsa nega ular ajdodlaridan ibrat olib musulmon bulmadilar.Agar bizni tarihchilar Cingizhonni halha-mongol bulgan,Turkiy bulmagan degan nazaryani tan olib,qabul qilsalar uz navbatida Oltin Urda, Shayboniy va Ashtarhoniy Özbek davlarlarini inkor etgan buladilarku yani Shayboniy davlati Özbek davlati emas balki Urta Osiyoda qurulgan buddist,halha-mongol davlatidir degan hulosa kelib chiqmaydimi.Men Chingizhonni Turkiy ekanligini hozircha shunday tahmin etaman,Chingizhon Shimoliy Hitoyda davlat qurib Hitoyni boshqargan Tabğoch hoqonlari avlodidan bulgan yoki Mongoliyadagi Uyğur hoqonlari avlodidan chiqqan Turkiylardan bulgan deb hisoblayman.

  • @ШовкатЖалилов
    @ШовкатЖалилов 3 ปีที่แล้ว +2

    Турк чигатой тили дейилган.

  • @БатиржонАлайчиев
    @БатиржонАлайчиев 3 ปีที่แล้ว +4

    УЗБЕКХОН 1320 ЙИЛДА мусулмон динини кабул килган мусулмон исми Гиесидин Мухамадбек мен крымда Куриб берган мачитда булдим крымда эски шахарда 1331 курилган мачит видеоларимда бор

    • @mashxurmuxiddin6260
      @mashxurmuxiddin6260 2 ปีที่แล้ว +1

      Каттик адашдиз, ибн сино, аль Бухорий ва бошка минглаб алломаларимиз Кур‘он китобини каердан урганишган унда, улар хакаикий мусулмон булишган алхамдулиллах

    • @AbdulazizKarahan
      @AbdulazizKarahan 6 หลายเดือนก่อน

      Biz Bug'roxon davrida qabul qilganmiz. O'zbekxondan 5 asr oldin.

    • @БатиржонАлайчиев
      @БатиржонАлайчиев 6 หลายเดือนก่อน

      @@AbdulazizKarahan кутейб муслим олиб келган 7 асрда

  • @ШовкатЖалилов
    @ШовкатЖалилов 3 ปีที่แล้ว +1

    Узбек аталишини узи могуллардан колган. Узбекхон Чингизий булган. Шайбонийхон эса Узбекхоннинг авлоди булган. Чагатой улусида Темурийлар сулоласи пайдо булган. Уларни Жучихон авлоди босиб олган ва узбек деб аталиши шулардан колган.

  • @НазираИсмаилова-ч4ц
    @НазираИсмаилова-ч4ц 2 ปีที่แล้ว +3

    Узбек.тарихчилари.чингизхон.нега.козок.деийшга.ботина.олмайдилар.козок.узбек.бир халкдир.узларини.мангол.деб.атаетган.аслида.хитойдан.чиккан.халха.будпараст
    кавмдир.хон.тушунчаси.факат.туркийларда.булган нимагадир.деган.сузини.ишлатиши,бу.узбек.тарихчиларини хакикатни.яшириш
    мугул.боскини.деиш
    хатодир чунки.чингизхон.даврида мангол.деган
    Халк.булмаганамир.мангол.минг.кул.сузидан.олинган.чингизхон.тарихини.бузиб.курсатилиши.кимга.керак.
    эди.рус.империясига.керак.эди.аникроги
    большивикларга.керак.эди.чунки.Чингизхон.тарихи.буюкдир.
    Чингизхон.козок.татар.давлатини.тузган.бу.узларини.мангол.деб.атаетганлар.руслар.тузиб.берган,ЯЬНИ.ЕЛГОН.ТАРИХНИ.СУЗЛАЙДИЛАР.ВА.СУРБЕТЛАРЧА.ЧИНГИЗХОН МУГУЛ.БУЛГАН.ДЕЙДИЛАР.КОЗОК.ТАРИХЧИСИ.МУГУЛ.ТАРИХЧИЛАРИГА.КАРАТА
    ШУНДАЙ.ДЕЙДИ.ЧИНГИЗХОН.МУГУЛ.БУЛГАНИГА.БИРГИНА
    ФАКТ.КЕЛТИРНГ
    ДЕЙДИ.ЖАВОБ.ЙУК.КОЗОК.ТАРИХЧИСИ
    МЕН.СИЗЛАРГА.УНЛАБ.ФАКТ.КЕЛТИРАМАН ДЕЙДИ.Чингизхон.козок.булганига.бу.тарихий.фактдир.энд и
    Чингизхон.кайси.тилда.давлат.бошкарган.козок.татар.тилида.бошкарган.,Амир
    Тему.барлос.уригидан.булган.Улугбек
    Амир.Темур.набираси..биз.урта.осие.халклари.чингизхон.авлодларидирмиз.тарихимиз.буюкдир.сталин
    деган.жаллодга.туркийларни.буюк.тарихи.екмади
    ва.бу.буюк.тарихни.учиришини.бошладилар.хотокки.жисмоний.йук.килиш доктринаси.петр.1.тузиб.берган.програма,асосида.30.йилларда.марказий.осиеда
    Очарчиликни.ташккилаштиришди.максадлари.туркийларни.тарихини.йук
    Килишдир.бу.узбек
    Тарихчилари.куп
    Мугул
    Боскини.деган.сузни.куп.ишлатилиши,руселгончи.тарихчиларини.сузини.такроллашдир.узбек.тарихчилари.туркийларни.тарихини.янада.чукусов.ургансалар.максадга.мувфик.буларди.исломниг.ва.инсониятнинг.буюк. пайгамбари.шундай.деган
    эканлар.атраклар.жим.турсалар.уларга.тегманлар.аксхолда
    яьни.уларга.тегсанлар.маглубиятга.учрайсилар.бунга.тарих
    гувохдир
    Чингизхон
    Богдодгача.борди.

    • @jsjndmfnxbxnc2399
      @jsjndmfnxbxnc2399 2 ปีที่แล้ว +3

      Чингизхон Узбекларни аждоди булган.Бугунги Монголияда Уйгур хоконлиги парчалангандан Сунг Узбекларни Найман,Кератит,Киёт,Жалоир, Хитой Меркит каби уруглари пайдо булди ва мустакил бекликлар тузилди.Чингизхон ана шу Узбек уругларини бирлаштириб давлат тузди.

    • @bakeserik836
      @bakeserik836 ปีที่แล้ว +1

      Топпа тугри ёздиз. ШЫНГЫСХАН КОЗОК БОЛГАН.КОЗОКЛАРНИ тарихи 4 ва 5 минг йил олдин пайдо болган.
      ОЗБЕКЛАРДА сораб корсайз бир уругни айтаолмайди а козокдан сорасайз 5 олти уругни бемалол айтиб бераолади .

    • @AnvarSadiev
      @AnvarSadiev หลายเดือนก่อน +1

      Чингизхон қозоқ эмас 0:56 Буритегин уруғидан Барча туркийларни бирлаштириб Хитойни эзгисидан туркийларн и озод этган

    • @AnvarSadiev
      @AnvarSadiev หลายเดือนก่อน +1

      Ассалому алайкум

  • @ШовкатЖалилов
    @ШовкатЖалилов 3 ปีที่แล้ว +2

    Ёлгон. Францияда чиккан китобни бошги жилтида Турк чигатой тарихи деб ёзилган. Мугал демаган.

    • @bekturk2032
      @bekturk2032 3 ปีที่แล้ว +1

      Могул деган бу атама лакаб каби УЗИ асли маноси монгу Эл Яни мангу Эл чул ва далалар турк кавимлар йигилиб Ногай найман киёт кунгирот бирлашиб Чингиз кохон номига эришган олтин урдани могул деб аталган Чингисхон киёт кавмини кучли турк кавмини хони есугой боходир угли булган асли исми темурчин булган

  • @jsjndmfnxbxnc2399
    @jsjndmfnxbxnc2399 ปีที่แล้ว

    Hindistonni zabt etgan Turkiy Mugallarni hozirgi Mongoliyada yashaydigan halha(sohta mongol)eliga aloqasi yuqdir.

  • @Shukronagotovet
    @Shukronagotovet 3 ปีที่แล้ว +1

    Здравствуйте дорогие сестры и сёстры если вам интересен рецепты узбекский блюды выпечки салаты торты пожалуйста на наш канал все рецепты новый и проще

  • @ШовкатЖалилов
    @ШовкатЖалилов 3 ปีที่แล้ว +1

    Уз тарихини аччиги билан ширини билан тан олган Эл буюк Эл булаолади. Тарихини бошка эллар ёзган Эль хеч качон буюк булолмайди.

  • @jsjndmfnxbxnc2399
    @jsjndmfnxbxnc2399 ปีที่แล้ว

    Naymanlar Turkiy qabiladir,bilamizki ular yana sakkiz oğizlar deb ham atalgan.Nayman honligi honi ismi ham Turkiycha Kuchlukhon bulgan.Naymanlarni qanday paydo bulishi haqida ishonchli manbalar bor.Uyğur hoqonligi parchalangandan sung Uyğurlarni tuqqiz oğuz uruği ichidagi Bayirku uruği ichidan alohida yangi uruğlar Nayman va Kerait uruğlari ajralib chiqadi va ular sakkizta yangi uruğlarga birlashib sakkiz uğiz uruğlar ittifoqini tashkil etadi va keyinchalik Nayman honligiga asos soladi.Nayman,Barlos uruğlari nomiga Mongoliyada qishloqlar uchraydi deb bu qadimiy Turkiy uruğlarni, Turkiya olimlari qarashidan kelib chiqib halha-mongol uruğlari qilib kursatish Özbek millati tarihi va davlatchiligiga katta hiyonat qilish bilan barobardir chunki Özbek Turkiylarini fahru-iftihori,buyik bobosi Amir Temur BARLOS uruğidan chiqqandir.

  • @БатиржонАлайчиев
    @БатиржонАлайчиев 3 ปีที่แล้ว +1

    Кискаси хитой девори курилган кучманчи хунлардан куркиб римимперияси европада пул тулаган Атиллага хунгария венгрия миллатига асос солган3 -4 асларда

  • @davronrahmanov7460
    @davronrahmanov7460 4 หลายเดือนก่อน

    Ишонинг бу ўтирган тарихшунонсиларингдан ман аааанчаа тарихни яхши биларканман. Хечнимани билмасаканку була ўтирволиб нима дивотди була. Қорахиттой бошқа давлат ўзига. Султонлик давлат анча йилгача бошқарилган давлат. Вапше хечнимани билмасакан була. Була проста сўз маносини ўрганвоган тарих нол

  • @БатиржонАлайчиев
    @БатиржонАлайчиев 3 ปีที่แล้ว

    Дустлар тюркий халклар араблар билан урто осиеда хитой билан араплар биланхам жанг килган узбекистонда тюркий халклар хитойлар атаган кангуй усуни саклар яшаган мугуллар кегича кеча пайдо буган миллат эмасмиз тюркий халкмис 751 таласда араплар билан хитойга жанг килганмис махмуд кашгари юсуф баласагуни китобларини укиш керак алишер навойи янги аср

  • @БатиржонАлайчиев
    @БатиржонАлайчиев 3 ปีที่แล้ว +1

    Монгол сузи минг кул сузи

    • @ALIRIZAKOV
      @ALIRIZAKOV 2 หลายเดือนก่อน +2

      Мангу эл дейилган аввал

  • @БатиржонАлайчиев
    @БатиржонАлайчиев 3 ปีที่แล้ว

    Мен буганимда шу ерда тарихни гапириб куярдим

    • @БатиржонАлайчиев
      @БатиржонАлайчиев 3 ปีที่แล้ว

      Ссср рус тилида гапирди мугул империя тюркий тилда гапирилган уйгур алифбосида езилган

  • @ШовкатЖалилов
    @ШовкатЖалилов 3 ปีที่แล้ว +2

    Чигатой тили демасдан турк чигатой тили деселар улиб коласилами?

  • @abdujalilrashidod88
    @abdujalilrashidod88 3 ปีที่แล้ว

    Нотугри талкин килиш гуеки узбек миллатчи кеча пайдо булди деб курсатма буйича тариф беришган.

  • @SaxetSaxet
    @SaxetSaxet 3 หลายเดือนก่อน

    Магтымкулы чыгатой тилида язмаган мугул бошга,турк бошка икаласи бошга бошга

  • @ДильнозаУтарова
    @ДильнозаУтарова 3 ปีที่แล้ว

    Тарийхты билиу керек менинше дурыс кино онша жаксы хакыйкатка жакын емес

  • @ПатриотПатриот-б3з
    @ПатриотПатриот-б3з 2 ปีที่แล้ว

    Мўғул цивилизацияси, мўғул билан ўзбекларнинг генетик яқинлиги ҳақида гапирган " муҳтарам "профессор умуман тескари позицияда туриб мулоҳаза юритди. Унинг шахсий фикрлари турон туркийлари тўғрисидаги ҳақиқатни йўққа чиқаряпти...
    Иккинчи бир олим: агар мўғул бизни юртни босиб олмаганда, форслашиб ёки араблашиб кетган бўлардик дея босқинни ижобий баҳолаяпти. Оғайнилар, ўша мўғул эмасми сенинг маданиятингни, цивилизациянгни ер билан яксон қилиб, шаҳарларингни харобага айлантирган? Халқингни ким қирган? Улар бостириб келганидан сўнгги даврда илмий, маънавий, маърифий, маданий юксалишлар содир бўлганми ўзи? Темурийлар даври бундан мустасно. Хуллас, тушунолмадик...

    • @gokbekotaxanov2916
      @gokbekotaxanov2916 2 ปีที่แล้ว

      Agar sart bulsang,esingdan chiqarma arablar ham bosib olib onangni sikib musur-mon madaniyatini yo`qotgan .Uzliginga qaytmoqchi bulsang,zardush bul