STEFAN SIMIĆ - POGLEDAJ LJUDE OKO SEBE (Govori: Mile Vasiljević)

Subscribe to my channel here:
/ channel
Pogledaj ljude oko sebe. Dobro ih pogledaj...
Zar ne vidiš jedno mrtvo more? Uspavano, nezainteresovano, prazno. Tek ponekad neko zucne o promeni a da li neko nešto zaista menja?
Pogledaj njihova lica, pogledaj njihove poglede, užas. Zar ne vidiš očaj? Zar ne vidiš prazninu? Šta možeš od njih da očekuješ? Čemu možeš da se nadaš? Preplašeni su, prepadnuti, prevareni, pogašeni...
Umoreni već u dvadestoj. Odustali već u tridesetoj. Zaboravljeni i od sebe i od drugih već u četrdesetoj. Mrtvi odavno. Za koga žive ti ljudi? Kome žrtvuju svoju mladost? Za šta trampe svoje snove?
Pogledaj ih! Kao banda razbijena na hiljadu delova, kao čudovište od hiljadu glava koje ne može da se sastavi. Kao čudovište koje jede samo sebe. Šta možeš od njih da očekuješ? Na koga možeš da se osloniš?
Opijaju se, ubijaju, drogiraju, zavlače, nameštaju, podsmvaju, lažu. A da li se bore? Da li snose bilo kakvu odgovornost za društvo i svet u kome žive? Nisu ništa napravili a već razmišljaju kako sve da sruše i razbiju. Nisu ništa dali a sve bi uzeli. Nisu ništa rodili a već bi da ubiju?
Jadnici!
A preko puta njih sede biznismeni, kapitalisti, marketing stručnjaci, politička i druga gospoda. Sve sama elita! Samozadovoljno pričaju kako su se snašli i nude nam lekcije o uspehu. Kako zdrav čovek može da se snađe u bolesnom društvu? U svetu gde se profitira na nesreći i lažima?
Bednici!
Verujem u promenu. Verujem i dalje iako me realnost demantuje svakoga dana. Sanjam bolje ali sa kim to da ostvarim? Pružam ruku ali rukujem se sa samim sobom! Nemaš sagovornike, nemaš sapatnike, nemaš prijatelje. Sve je prigušeno, pritajeno, prilagođeno. Nema bunta, nema erosa, nema poezije...
Da li si ti ljudi uopšte normalni? Kako pristaju na sve to? Kako pristaju da budu zavedeni? Kako mogu da zatvore oči pred bedom i da gledaju svoja posla? Zar ovaj svet nije njihov posao? Zar nismo upućeni jedni na druge, povezani međusobno čvrstim linijama ljudskosti?
Zar nismo braća? Zar nismo zemljaci? Zar nismo ljudi?
Šta znači lična sreća u nesrećnom svetu? Šta znači pobeda gde su svi poraženi? Da li profitiranje na tuđoj nesreći i snalaženje u sveopštem sivilu, ili obračun sa nepravdom i zlom? Suprostavljanje iluzijama kojih je sve više? Borba za bolje sutra?
Ne preostaje nam ništa drugo nego da budemo ljudi. Svojim svetlim primerima da budimo nadu i veru jedni drugima u novo sutra. Ljudskom toplinom protiv sveopšteg mraka. Zagrljeni protiv usamljenosti. Zaljubljeni protiv sebičnosti. Ljudskošću protiv apokalipse!
Sve ostalo je prepuštanje smrtonosnoj litici koja je sve mračnija i dublja...

[@ruzicabujadnjak355]

"Štefane, mlad Si, a znaš o ljudima i njihovim životima više nego čini mi se iko. BRILJANTAN SI"

[@zeljkabravic9362]

Praznina svuda oko mene,kao grad bez ljudi,ima ih a nema ih,pa neću u njih gledati u praznini ništa ne vidiš zato srodnu dušu želim da punim plućima živim ❤️

[@donamarkovic8992]

Ne zeli vise da slusam, ljudi se bore i ne nazire se kraj borbi, preumorni, iscrpljeni, ali se bore, za svoju decu, za roditelje, za sve, i treba im odati priznanje, ali malobrojni ne mogu da izdrze. Toliko heroja, hrabrih, neusrasivih, njih ne treba zaboraviti, slava im. Gledajmo stvari na najbolji moguci nacin, a crnilo je oduvek postojalo!

[@marijakostelac1455]

Genijalac ....Svevremen♥♥♥

[@brankicapiskla1368]

Sasvim realno. Lepo rečeno. Istinito

[@nenadsimic891]

Respekt ❤❤❤

[@JovanJujic-xl5ce]

Teče , teče jedan slap ,šta u njemu znači moja kap???

[@eminaahmedovic3341]

Kako je dobro I realno

[@steinbock1962]

🙏😔

[@dusankatisma3890]

prekine se čitanje teksta i poruka do tad napisana nestane..ako proživim život,a moja svrha ne bude na korist ljudima.onda nisam ni živela,nisam se ni rodila.

[@unamatic4858]

lepo..

[@jelenapavlovic7867]

lepo

[@Rahman-rs3fs]

Ti si moja poezija, moj saborac moja ljubav

[@olgica034]

👍