Kako se živi na selu i da li je vurda tražena

Не могу да произведем довољно колико се тражи
Бранкица Стојановић из околине Бабушнице је жена која својим вредним рукама свакодневно чува традицију свог краја, припремајући вурду - специјалитет по којем је Бабушница постала позната. Њен дан почиње у зору, када у седам сати креће са пословима на фарми. “Прво храним краве, помажем их, па затим идем у радњу да кувам млеко,” прича Бранкица. “Млеко се хлади до одређене температуре, затим га подкиселим и оставим да се укисели. Све то време бринем о животињама, а млеко онда ставим да се цеди.” Овај мукотрпан процес одвија се сваког дана, а понавља се и увече, кад око пола седам поново кува млеко и креће испочетка. “Крај дана? Никад нема краја, завршавам обично око девет, пола десет увече.”
Бранкица дневно преради око 200 литара млека - половина долази од њених крава, док остатак купује од четири домаћинства из околине. Ипак, постоји проблем с недостатком млека. “Не може се наћи довољно млека, иако је потражња велика,” објашњава она.