Pravo na sutra: Uroševac - sami u gradu
ฝัง
- เผยแพร่เมื่อ 18 ธ.ค. 2024
- Svake nedelje i o većim pravoslavnim praznicima, svešenik Trajko Vlajković oblači mantiju i služi liturgiju u Sabornom hramu Svetog cara Uroša, u centru Uroševca. Sam. U praznoj crkvi. Ili samo prisustvu njegova supruge i dve ćerkice.
Sveštenik Trajko je jedan od najmlađih u Eparhiji raško-prizrenskoj. Na službi u Uroševcu je nešto duže od tri godine i tu su on, njegova supruga i deca - jedina srpska porodica u gradu. U Uroševcu u kome je nekada živelo više od 10.000 Srba.
Život pod stalnim video-nadzorom i policijskom zaštitom na ulasku u crkvenu portu, nije jednostavan.
Za crkvu i džamiju koje se u centru Uroševca nalaze tik jedna uz drugu, znaju mnogi. Često se navode kao pozitivan primer verske tolerancije i dobrosusedskih odnosa. I naš domaćin, sveštenik Trajko Vlajković neguje tu lepu tradiciju sa prvim komšijama. Vrata džamije bila su otvorena za nas, a u ime Islamske zajednice Uroševca dočekao nas je glvni imam.
Crkva u Uroševcu građena je tokom treće decenije 20. veka. Smatra se da je kao uzor za komponovanje gornjeg dela hrama bila crkva manastira Gračanica. Posvećena je poslednjem vladaru iz loze Nemanjića, caru Urošu, u narodu poznatom kao Uroš Nejaki.
Pre više od deset godina organizovani je povratak Srba u nekoliko sela oko Uroševca. Ali, ne baš uspešno. U Babljaku, gde je nekada živelo 65 srpskih domaćinstava, sada se Srbi koji ovde borave na prste ruku mogu pobrojati. Tokom zime svega šestoro, sedmoro...
O tome šta je sve naša ekipa zabeležila tokom boravka u Uroševcu u epizodi Uroševac - sami u gradu.
Autorka i urednica emisije: Tatjana Manojlović
Reditelj: Bojan Vorkapić
Snimatelj: Aleksandar Agbaba
Montažer: Miloš Ačanski
Copyright:
Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!