Miodrag: Dekart je nesporno bio u pravu: interakcija na daljinu zaista nije moguća! To je pitanje poštovanja zdravog razuma. Verovanje da materija može da deluje na drugu materiju "privlačnim dejstvom na daljinu kroz potpuno prazan prostor" je potpuni sunovrat logike. Takvo dejstvo nikada nije eksperimentalno dokazano. Ne postoji u čitavom kosmosu ni jedan primer privlačnog dejstva sile ili polja kroz potpuno prazan prostor. Čak ni elektromagnetno dejstvo ne funkcioniše po tom principu. Njutn je iskreno priznao da ne zna stvarni uzrok međusobnog približavanja jabuke i Zemlje i odbio je da isfingira neku hipotezu, kako mu je savetovano. Kako se eksperimentom ne može otkriti uzrok uočene pojave, predložio je da se potraga za uzrokom tog dejstva prepusti neimenovanim teoretičarima i filozofima. U svojoj definiciji dao je samo opis onoga što je video a video je "privlačno dejstvo..." Mistična definicija prihvaćena je u početku kao privremena ali je tokom vremena postala opšteprihvaćena. Njutn je u fiziku uveo praksu da se prirodne pojave samo matematički obrađuju a da se uzroci ostavljaju za kasnije. Dakle, bitno je samo KAKO a ne i ZAŠTO. Iako mnogi nalaze opravdanje za ignorantski odnos prema uzrocima ispoljavanja prirodnih pojava, to je početak organizovanog skrivanja uzroka, a bez saznavanja uzroka mi ne možemo ovladati stvarnim znanjem. Nagomilavanje “znanja” bez spoznaje uzroka isto je što i nagomilavanje nesvarene hrane. Ako ne vladamo uzročnim znanjem, pogodni smo za manipulisanje, što najverovatnije i jeste krajnja svrha osnivača zapadnjačke nauke. Ne treba se zanositi. “Znanje je moć” reči su Frensisa Kolinsa a moć se ne deli sa drugima. Onome ko ulaže značajan novac u istraživanje tajni prirode, nije u interesu da svoja eksperimentalna saznanja besplatno deli univerzitetskim centrima širom sveta i svojim političkim neistomišljenicima i doskorašnjim ratnim protivnicima. Interes moćnih ulagača u nauku u suprotnosti je sa našom željom da otkrijemo najdublje tajne i sopstvene prirode i prirode uopšte. Zahvaljujući takvoj praksi fizika je veoma uznapredovala u mističnom pravcu. Najvažniji trenutak u istoriji fizike desio se krajem devetnaestog veka kada je iz nauke na sraman način izbačena jedina ideja koja nam je mogla dati odgovore na pitanja ZAŠTO se prirodne pojave ispoljavaju na uočeni način. Zašto se gotovo sve okreće oko sopstvene ose i oko osa većih nebeskih tela ili sistema? Zašto postoje orbite i elektromagnetna polja oko svakog elementa kosmičkog ispoljavanja i sl. Ideja da je kosmos sav ispunjen sveprisutnom supstancom - etrom, nekoliko vekova je bila prisutna u fizici. Ne bez razloga, jer nastanak oscilacija i njihov prenos na daljinu ne može da se odvija bez postojanja sveprisutnog medijuma. PRAZAN PROSTOR NE MOŽE DA OSCILUJE NITI DA PRENOSI OSCILACIJE!! Možete biti visoki i vitki ili niski i debeli ali ne možete sve to biti istovremeno. Etar je u fizici bio definisan kao nezamislivo gusta, čvrsta i kompaktna supstanca sposobna da proizvodi i prenosi na daljinu oscilacije od bilion treptaja u sekundi i istovremeno!!!! kao nezamislivo retka, meka i propusna supstanca sposobna da bez ikakvog otpora propušta fotone, čestice i nebeska tela. Kakva je bila svrha takve pretpostavke ako je samo po sebi jasno da takva tvar ne može da postoji u realnom svetu? Majklson i Morli odlučili su da dokažu postojanje upravo takvog mističnog etra. Osmislili su odgovarajući eksperiment i nakon uzastopnih neuspeha proglasili su da etar ne postoji! “Pobedila“ je ideja o potpuno praznom prostoru i sve što smo od tada “naučili” o prirodi i prirodnim zakonima, bazirano je na toj, duboko neprirodnoj pretpostavci. Ideja o sveprisutnom medijumu je za sva vremena proterana iz nauke a njeno pominjanje ni danas nije preporučljivo. Njutn je verovao u stvarnu, supstancijalnu sveprisutnost tvorca. Suprotno očekivanjima, sveprisutna supstanca ne samo da ne pruža otpor kretanju, nego je ona, time što u svom telu sadrži oba principa stvaranja, zapravo jedini pokretač svekolikog kretanja i materijalnog stvaranja u kosmosu. Fizika praznog prostora ozbiljno boluje od nedostatka principa stvaranja. Danas je poznato da čitav kosmos osciluje na bezbroj načina. Potpuno prazan prostor ne može da osciluje (nema čime). i zato je poslednjih godina aktuelna pretpostavka da je taj naš potpuno prazan kosmos ipak ispunjen nekom supstancom. Pretpostavljeno je postojanje tamne materije, o kojoj ne znamo ništa, kao nosioca pasivnog principa i tamne energije, o kojoj takođe ne znamo ništa, kao nosioca aktivnog principa. TIME JE NAKON MNOGO PROPUŠTENIH VEKOVA PRIZNATA VELIKA GREŠKA I NA MALA VRATA VRAĆENA IDEJA O ETRU! To su sada potpuno novi uslovi i nove polazne tačke za razmišljanje o poreklu i ustrojstvu univerzuma. Jer, ne mogu istovremeno postojati ideje o praznom prostoru i prostoru krcatom tamnom materijom i tamnom energijom, hteli mi to da priznamo ili ne. Nikola Tesla je bio najveći protivnik Njutnove okultne definicije privlačnog dejstva na daljinu. Zalagao se za povratak etra u nauku i njegovo izučavanje u školama i na univerzitetima. Svojim eksperimentima i izumima na bazi oscilovanja etra, nasuprot nemuštim argumentima Majklsona i Morlija, dao je na hiljade dokaza o etarskoj prirodi kosmosa. Bio je i ostao tristo godina ispred naučnih shvatanja zasnovanih na praznom prostoru. Kao strastveni ljubitelj razmišljanja o poreklu kosmosa bavio sam se samostalnim istraživanjem prirodnih zakona uzimajući u obzir drevno istočnjačko znanje o principima stvaranja. Mrtav, bespotencijalan prazan prostor ne sadrži u sebi nikakve principe stvaranja i zato sam sve snage uložio u odgonetanje prirode etra, za kog se oduvek govorilo da je nespoznatljiv ljudskom umu. Otkrio sam pravu prirodu etra, njegovu “troagregatnu” strukturu i mehanizam holografskog ispoljavanja materijalnog sveta. Teorija etarskog ispoljavanja na jasan način objašnjava uzroke rotacionog kretanja u kosmosu i suštinu prirodnih zakona po kojima se univerzum ispoljava. (Knjiga: ANATOMIJA KOSMOSA / “troagregatni etar - telo um i duša univerzuma 2015. godine.) Zakon gravitacije pogrešno tumači stvarnost. Univerzum nije mistična tvorevina ako se stvari posmatraju na ispravan način. Koji je pravi uzrok međusobnog dejstva jabuke i Zemlje? Odgovor ćemo započeti novim pitanjem: Znate li zašto zvanična nauka još uvek nije priznala postojanje longitudinalnih ili, kako ih je Tesla nazvao skalarnih talasa, iako je njihovo postojanje otkriveno i dokazano brojnim eksperimentima? Zato što se otkrićem dejstva skalarnih talasa otkriva pravi uzrok “privlačnog dejstva Zemljine teže”, pojave za koju se već tri i po veka tvrdi da nastaje mističnim dejstvom sile gravitacije. Istina je da nas pritisnute za Zemlju drži reakcija skalarnih talasa iz kosmosa a ne sila Zemljine teže. Zemlja emituje u kosmos sferne skalarne talase. Delujući kao sila reakcije, okolni kosmički prostor uzvraća sfernim kontra talasima jačeg intenziteta i ta razlika u intenzitetu u korist talasa usmerenih ka središtu Zemlje, neprekidno sva tela drži priljubljena za površinu Zemlje! Teorija etarskog ispoljavanja nudi jasnu sliku mehanizma nastanka i holografskog ispoljavanja ne samo materijalnog nego i umnog i duhovnog sveta. Jedini učesnik u materijalnoj gradnji kosmosa jeste vecno oscilujuci etar. Aktivan princip se ispoljava kroz nastanak ispoljenih nuklearnih etarskih oscilacija i njihovu teznju za stalnim sirenjem. Pasivan princip se ispoljava kao inertnost statičke prirode same supstance koja se opire ispoljenim oscilacijama, gradi kontraoscilacije i tezi da stvari vrati u centar. Pasivan princip na odredjenoj udaljenosti od centra uspeva da zakrivi pravce prostiranja nuklearnih etarskih oscilacija i dovede ih do zatvorenog krunog kretanja po stabilnoj orbiti. Tako nastaje nukleon. TAKO NASTAJE SAV MATERIJALNI SVET! Unutar nukleona ne postoji svet subatomskih cestica. Postoje samo paketi etarskih nuklearnih vibracija koje nakon nasilnog kidanja stabilne orbite ostavljaju svoje tragove u maglenim komorama. Citav materijalni svet postoji samo kao vid razlicitog ispoljavanja etarskih oscilacija. Jednu vrstu oscilacija opazamo kao svetlost, drugu vrstu uocavamo kao elektricnu struju, trecu vrstu usmerenog, kruznog kretanja etarskih oscilacija zovemo jonosferom, usloženim mehanizmom ispoljavanja etarskih oscilacija nastaje i sav materijalni svet. Priroda grubotvornog materijalnog sveta i sveta misli, ideja, svesti, emocija, duha je jednosuštna! Slobodne, neuvrtložene etarske oscilacije predstavljaju svet svesti, emocija i duha dok, uvrtložene, “zgusnute” etarske oscilacije čine svet materijalnog ispoljavanja. Ni jedan Njutnov zakon ne važi u etarskom kosmosu. Iz prostog razloga jer su pisani sa uverenjem da se kosmos ispoljava u praznom prostoru. Zakon o inerciji ne važi u etarskom poimanju univerzuma iz prostog razloga što čitav kosmički prostor predstavlja uzburkano more prožeto krivolinijskim uticajima. Telo dakle, ni pod kakvim uslovima ne bi moglo da se kreće pravolinijski bez obzira na impuls kretanja. Zakon Akcije i reakcije takođe ne važi za etarske uslove. Zašto? Sila akcije i sila reakcije se u etru prostiru u sfernom obliku. Svaka sfera nosi sobom određenu količinu energije. Pošto odlazeće sfera postaje sve veća i veća, gustina energije u njoj postaje sve manja i manja. Povratne sfere postaju sve manje i manje zbog čega gustina energije u njima postaje sve veća. Ako se nađemo u prostoriji sa sferno oblikovanim plafonom i zidovima, svaka izgovorena reč vraćaće nam se umnogostručena. U ETARSKOM PROSTORU SILA REAKCIJE JAČA JE OD SILE AKCIJE! Energija koju predajete kosmosu vraća vam se umnožena. Taj višak koji dobijate, tera vaše srce da pulsira, pluća da rade itd. itd. Višak energije koju Zemlja dobija iz kosmosa tera biljke da rastu, gura podzemne vodene tokove da izviru na vrhovima planina itd. itd. Isti energetski suficit objašnjava onaj koeficijent ubrzanja od 9,81m/sec2. Ljudi širom sveta, naročito na istoku, već milenijumima znaju da je kosmos sav ispunjen sveprisutnom supstancom - etrom (prana, či...). Saznanje etarske prirode kosmosa, poznavanje osobina etra i korišćenje tog znanja u svakodnevnom životu, nije bilo po volji ljudima koji su mnogo ulagali u naučna istraživanja i koji su, sasvim prirodno, želeli da svu korist od toga sačuvaju samo za sebe. Znanje je moć, a moć se ne deli besplatno svetu.Ako želite da saznate ko ste zaista i kako je sve nastalo, morate da se potrudite sami. Ovo vredi ponoviti: materija može da nastane samo ritmičkom borbom dva međusobno suprotstavljena principa - aktivnog, koji teži da širi i udaljava od centra i pasivnog,koji teži da skupi i vrati u centar.Nikako drugačije! Mrtav, bespotencijalan potpuno prazan prostor svemira, kakvim ga vide zapadnjački fizičari i na kome je nastala fizika koju izučavaju univerziteti širom sveta, ne sadrži u sebi ni jedan princip stvaranja i zato je besplodno baviti se njime.
Suština svega toga je da je Dekart imao veoma visoku intuintivnost u odnosu na Njutna. Zbog toga u matematiku uvodi i dimenzije, koje imaju neviđen značaj u savremenoj matematici, posebno u diskretnoj bez kojih bi diferencijalni račun bio daleko složeniji. Jel Njutnovi zakoni su zasnovani na čistoj euklidskoj geometriji.
A Dekart je algebarski formulisao Papusov pojam kruga. Što je prihvatljivo u analizi diskretnih ili sistema sa više činilaca kao što su molekuli. Mada na osnovu Dekartovih teorija nastala je i teorija Galoa.
Stvarno odlicno i kvalitetno izlaganje! Mnogo mi je drago da mogu da čujem nešto direktno od ljudi koji su baš radili na prevodu ove knjige....
Bravo,odlicna emisija,hvala.
Gdje kupiti prijevode
Divna zena! Svaka chast.
❤️🌷
Potpuno upropaštena emisija
preglasnom muzičkom podlogom
vise ovakvih emisija
Miodrag: Dekart je nesporno bio u pravu: interakcija na daljinu zaista nije moguća! To je pitanje poštovanja zdravog razuma. Verovanje da materija može da deluje na drugu materiju "privlačnim dejstvom na daljinu kroz potpuno prazan prostor" je potpuni sunovrat logike. Takvo dejstvo nikada nije eksperimentalno dokazano. Ne postoji u čitavom kosmosu ni jedan primer privlačnog dejstva sile ili polja kroz potpuno prazan prostor. Čak ni elektromagnetno dejstvo ne funkcioniše po tom principu. Njutn je iskreno priznao da ne zna stvarni uzrok međusobnog približavanja jabuke i Zemlje i odbio je da isfingira neku hipotezu, kako mu je savetovano. Kako se eksperimentom ne može otkriti uzrok uočene pojave, predložio je da se potraga za uzrokom tog dejstva prepusti neimenovanim teoretičarima i filozofima. U svojoj definiciji dao je samo opis onoga što je video a video je "privlačno dejstvo..." Mistična definicija prihvaćena je u početku kao privremena ali je tokom vremena postala opšteprihvaćena.
Njutn je u fiziku uveo praksu da se prirodne pojave samo matematički obrađuju a da se uzroci ostavljaju za kasnije. Dakle, bitno je samo KAKO a ne i ZAŠTO. Iako mnogi nalaze opravdanje za ignorantski odnos prema uzrocima ispoljavanja prirodnih pojava, to je početak organizovanog skrivanja uzroka, a bez saznavanja uzroka mi ne možemo ovladati stvarnim znanjem. Nagomilavanje “znanja” bez spoznaje uzroka isto je što i nagomilavanje nesvarene hrane. Ako ne vladamo uzročnim znanjem, pogodni smo za manipulisanje, što najverovatnije i jeste krajnja svrha osnivača zapadnjačke nauke. Ne treba se zanositi. “Znanje je moć” reči su Frensisa Kolinsa a moć se ne deli sa drugima. Onome ko ulaže značajan novac u istraživanje tajni prirode, nije u interesu da svoja eksperimentalna saznanja besplatno deli univerzitetskim centrima širom sveta i svojim političkim neistomišljenicima i doskorašnjim ratnim protivnicima. Interes moćnih ulagača u nauku u suprotnosti je sa našom željom da otkrijemo najdublje tajne i sopstvene prirode i prirode uopšte. Zahvaljujući takvoj praksi fizika je veoma uznapredovala u mističnom pravcu.
Najvažniji trenutak u istoriji fizike desio se krajem devetnaestog veka kada je iz nauke na sraman način izbačena jedina ideja koja nam je mogla dati odgovore na pitanja ZAŠTO se prirodne pojave ispoljavaju na uočeni način. Zašto se gotovo sve okreće oko sopstvene ose i oko osa većih nebeskih tela ili sistema? Zašto postoje orbite i elektromagnetna polja oko svakog elementa kosmičkog ispoljavanja i sl. Ideja da je kosmos sav ispunjen sveprisutnom supstancom - etrom, nekoliko vekova je bila prisutna u fizici. Ne bez razloga, jer nastanak oscilacija i njihov prenos na daljinu ne može da se odvija bez postojanja sveprisutnog medijuma. PRAZAN PROSTOR NE MOŽE DA OSCILUJE NITI DA PRENOSI OSCILACIJE!!
Možete biti visoki i vitki ili niski i debeli ali ne možete sve to biti istovremeno. Etar je u fizici bio definisan kao nezamislivo gusta, čvrsta i kompaktna supstanca sposobna da proizvodi i prenosi na daljinu oscilacije od bilion treptaja u sekundi i istovremeno!!!! kao nezamislivo retka, meka i propusna supstanca sposobna da bez ikakvog otpora propušta fotone, čestice i nebeska tela. Kakva je bila svrha takve pretpostavke ako je samo po sebi jasno da takva tvar ne može da postoji u realnom svetu? Majklson i Morli odlučili su da dokažu postojanje upravo takvog mističnog etra. Osmislili su odgovarajući eksperiment i nakon uzastopnih neuspeha proglasili su da etar ne postoji! “Pobedila“ je ideja o potpuno praznom prostoru i sve što smo od tada “naučili” o prirodi i prirodnim zakonima, bazirano je na toj, duboko neprirodnoj pretpostavci. Ideja o sveprisutnom medijumu je za sva vremena proterana iz nauke a njeno pominjanje ni danas nije preporučljivo. Njutn je verovao u stvarnu, supstancijalnu sveprisutnost tvorca. Suprotno očekivanjima, sveprisutna supstanca ne samo da ne pruža otpor kretanju, nego je ona, time što u svom telu sadrži oba principa stvaranja, zapravo jedini pokretač svekolikog kretanja i materijalnog stvaranja u kosmosu.
Fizika praznog prostora ozbiljno boluje od nedostatka principa stvaranja. Danas je poznato da čitav kosmos osciluje na bezbroj načina. Potpuno prazan prostor ne može da osciluje (nema čime). i zato je poslednjih godina aktuelna pretpostavka da je taj naš potpuno prazan kosmos ipak ispunjen nekom supstancom. Pretpostavljeno je postojanje tamne materije, o kojoj ne znamo ništa, kao nosioca pasivnog principa i tamne energije, o kojoj takođe ne znamo ništa, kao nosioca aktivnog principa. TIME JE NAKON MNOGO PROPUŠTENIH VEKOVA PRIZNATA VELIKA GREŠKA I NA MALA VRATA VRAĆENA IDEJA O ETRU! To su sada potpuno novi uslovi i nove polazne tačke za razmišljanje o poreklu i ustrojstvu univerzuma. Jer, ne mogu istovremeno postojati ideje o praznom prostoru i prostoru krcatom tamnom materijom i tamnom energijom, hteli mi to da priznamo ili ne.
Nikola Tesla je bio najveći protivnik Njutnove okultne definicije privlačnog dejstva na daljinu. Zalagao se za povratak etra u nauku i njegovo izučavanje u školama i na univerzitetima. Svojim eksperimentima i izumima na bazi oscilovanja etra, nasuprot nemuštim argumentima Majklsona i Morlija, dao je na hiljade dokaza o etarskoj prirodi kosmosa. Bio je i ostao tristo godina ispred naučnih shvatanja zasnovanih na praznom prostoru.
Kao strastveni ljubitelj razmišljanja o poreklu kosmosa bavio sam se samostalnim istraživanjem prirodnih zakona uzimajući u obzir drevno istočnjačko znanje o principima stvaranja. Mrtav, bespotencijalan prazan prostor ne sadrži u sebi nikakve principe stvaranja i zato sam sve snage uložio u odgonetanje prirode etra, za kog se oduvek govorilo da je nespoznatljiv ljudskom umu. Otkrio sam pravu prirodu etra, njegovu “troagregatnu” strukturu i mehanizam holografskog ispoljavanja materijalnog sveta. Teorija etarskog ispoljavanja na jasan način objašnjava uzroke rotacionog kretanja u kosmosu i suštinu prirodnih zakona po kojima se univerzum ispoljava. (Knjiga: ANATOMIJA KOSMOSA / “troagregatni etar - telo um i duša univerzuma 2015. godine.)
Zakon gravitacije pogrešno tumači stvarnost. Univerzum nije mistična tvorevina ako se stvari posmatraju na ispravan način. Koji je pravi uzrok međusobnog dejstva jabuke i Zemlje?
Odgovor ćemo započeti novim pitanjem: Znate li zašto zvanična nauka još uvek nije priznala postojanje longitudinalnih ili, kako ih je Tesla nazvao skalarnih talasa, iako je njihovo postojanje otkriveno i dokazano brojnim eksperimentima? Zato što se otkrićem dejstva skalarnih talasa otkriva pravi uzrok “privlačnog dejstva Zemljine teže”, pojave za koju se već tri i po veka tvrdi da nastaje mističnim dejstvom sile gravitacije. Istina je da nas pritisnute za Zemlju drži reakcija skalarnih talasa iz kosmosa a ne sila Zemljine teže. Zemlja emituje u kosmos sferne skalarne talase. Delujući kao sila reakcije, okolni kosmički prostor uzvraća sfernim kontra talasima jačeg intenziteta i ta razlika u intenzitetu u korist talasa usmerenih ka središtu Zemlje, neprekidno sva tela drži priljubljena za površinu Zemlje!
Teorija etarskog ispoljavanja nudi jasnu sliku mehanizma nastanka i holografskog ispoljavanja ne samo materijalnog nego i umnog i duhovnog sveta. Jedini učesnik u materijalnoj gradnji kosmosa jeste vecno oscilujuci etar. Aktivan princip se ispoljava kroz nastanak ispoljenih nuklearnih etarskih oscilacija i njihovu teznju za stalnim sirenjem. Pasivan princip se ispoljava kao inertnost statičke prirode same supstance koja se opire ispoljenim oscilacijama, gradi kontraoscilacije i tezi da stvari vrati u centar. Pasivan princip na odredjenoj udaljenosti od centra uspeva da zakrivi pravce prostiranja nuklearnih etarskih oscilacija i dovede ih do zatvorenog krunog kretanja po stabilnoj orbiti. Tako nastaje nukleon. TAKO NASTAJE SAV MATERIJALNI SVET! Unutar nukleona ne postoji svet subatomskih cestica. Postoje samo paketi etarskih nuklearnih vibracija koje nakon nasilnog kidanja stabilne orbite ostavljaju svoje tragove u maglenim komorama. Citav materijalni svet postoji samo kao vid razlicitog ispoljavanja etarskih oscilacija. Jednu vrstu oscilacija opazamo kao svetlost, drugu vrstu uocavamo kao elektricnu struju, trecu vrstu usmerenog, kruznog kretanja etarskih oscilacija zovemo jonosferom, usloženim mehanizmom ispoljavanja etarskih oscilacija nastaje i sav materijalni svet. Priroda grubotvornog materijalnog sveta i sveta misli, ideja, svesti, emocija, duha je jednosuštna! Slobodne, neuvrtložene etarske oscilacije predstavljaju svet svesti, emocija i duha dok, uvrtložene, “zgusnute” etarske oscilacije čine svet materijalnog ispoljavanja.
Ni jedan Njutnov zakon ne važi u etarskom kosmosu.
Iz prostog razloga jer su pisani sa uverenjem da se kosmos ispoljava u praznom prostoru. Zakon o inerciji ne važi u etarskom poimanju univerzuma iz prostog razloga što čitav kosmički prostor predstavlja uzburkano more prožeto krivolinijskim uticajima. Telo dakle, ni pod kakvim uslovima ne bi moglo da se kreće pravolinijski bez obzira na impuls kretanja.
Zakon Akcije i reakcije takođe ne važi za etarske uslove. Zašto? Sila akcije i sila reakcije se u etru prostiru u sfernom obliku. Svaka sfera nosi sobom određenu količinu energije. Pošto odlazeće sfera postaje sve veća i veća, gustina energije u njoj postaje sve manja i manja. Povratne sfere postaju sve manje i manje zbog čega gustina energije u njima postaje sve veća. Ako se nađemo u prostoriji sa sferno oblikovanim plafonom i zidovima, svaka izgovorena reč vraćaće nam se umnogostručena. U ETARSKOM PROSTORU SILA REAKCIJE JAČA JE OD SILE AKCIJE! Energija koju predajete kosmosu vraća vam se umnožena. Taj višak koji dobijate, tera vaše srce da pulsira, pluća da rade itd. itd. Višak energije koju Zemlja dobija iz kosmosa tera biljke da rastu, gura podzemne vodene tokove da izviru na vrhovima planina itd. itd. Isti energetski suficit objašnjava onaj koeficijent ubrzanja od 9,81m/sec2.
Ljudi širom sveta, naročito na istoku, već milenijumima znaju da je kosmos sav ispunjen sveprisutnom supstancom - etrom (prana, či...). Saznanje etarske prirode kosmosa, poznavanje osobina etra i korišćenje tog znanja u svakodnevnom životu, nije bilo po volji ljudima koji su mnogo ulagali u naučna istraživanja i koji su, sasvim prirodno, želeli da svu korist od toga sačuvaju samo za sebe. Znanje je moć, a moć se ne deli besplatno svetu.Ako želite da saznate ko ste zaista i kako je sve nastalo, morate da se potrudite sami.
Ovo vredi ponoviti: materija može da nastane samo ritmičkom borbom dva međusobno suprotstavljena principa - aktivnog, koji teži da širi i udaljava od centra i pasivnog,koji teži da skupi i vrati u centar.Nikako drugačije! Mrtav, bespotencijalan potpuno prazan prostor svemira, kakvim ga vide zapadnjački fizičari i na kome je nastala fizika koju izučavaju univerziteti širom sveta, ne sadrži u sebi ni jedan princip stvaranja i zato je besplodno baviti se njime.
Suština svega toga je da je Dekart imao veoma visoku intuintivnost u odnosu na Njutna. Zbog toga u matematiku uvodi i dimenzije, koje imaju neviđen značaj u savremenoj matematici, posebno u diskretnoj bez kojih bi diferencijalni račun bio daleko složeniji. Jel Njutnovi zakoni su zasnovani na čistoj euklidskoj geometriji.
A Dekart je algebarski formulisao Papusov pojam kruga. Što je prihvatljivo u analizi diskretnih ili sistema sa više činilaca kao što su molekuli. Mada na osnovu Dekartovih teorija nastala je i teorija Galoa.