MOJA PJESMA: Lipote gladan, jubavi žedan

แชร์
ฝัง
  • เผยแพร่เมื่อ 31 ธ.ค. 2024

ความคิดเห็น • 1

  • @kresobernardic5366
    @kresobernardic5366 5 ปีที่แล้ว +1

    Ponajbolja dalmatinska pisma svih vremena.
    Pozdrav od kontinentalca ...
    ---
    Kad bura me prene, a noć dušu zgrije,
    sidnen di bi otac sidija prije,
    kroz pirju točin, svoj život na stol,
    šparan kapje smija, a prolivan bol.
    Sve moga bi minjat ma njega ne dan,
    to staro drvo još samo ja znan,
    jer očima sveca kad u mene gleda,
    odriši mi grope od sebe mi ne da.
    Svaki friž na stolu, riže, para, siče,
    suzon inkolajen ono pinku sriće
    ka lupež u mraku ja kraden sve s reda
    lipote gladan ljubavi žedan.
    Od roda mi nitko tu više ne sidi,
    a s katriga praznih sve prošlo me slidi,
    u meni duboko je molitve glas,
    tu je za stolon bija raj i spas.