Rodjena sam 1953 u zaseoku Okruglica,zvanicno Strazice.Devojacko prezime mi je Vulin.Moja secanja iz rodnog kraja su mali film o brvnari u kojoj smo ziveli,trcali po livadama,cuvali jaganjce sa starijima od nas,isli na izvor u Sitnicu po vodu.Kraj moga sveta je bio beli krivudavi makadamski put prem Banjoj Luci,udaljenoj 40-ak km, koji sam stvarno presla1960. na ujakovim zapreznim kolima sa majkom,bratom i strinom.Otac i dva brata od strica(stric je umro od upale slepog creva na volovskim kolima na pola puta do bolnice ka B.Luci) kao i dve trudne snajke su se raspodelili kamionom sa nesto stvari i dve krave i da se svi sastanemo u B.Luci.Potom celjad putnickim, a krave stocnim vagonom .Obe snajke od brace od striceva su bille rodom iz te Dubice iz ove price.Jednoj je dev.prezime bilo Stojic a drugoj Kuridza.Najstarija od nas dece sestra se bila udala,naravno u to doba od 17 g.u u Ratkovo(gornje ili donje, ne znam taj detalj),zaselak Babici.Nas voz nas je vozio do mesta BAC u BACKOJ,gde je moj stariji brat bio kod rodjaka u 7 raz.osnovne skole.Nakon godinu dana se doselil i moja sestra sa muzem,bebom u jastuku u Srem.Tada od svojih 7 god. nista nisam razumela,kuda mi to idemo i zasto sav taj kosmar i da vise ne spavam u mojoj brvnari.Samo vise nisam videla moj "kraj sveta",moje livade,potoke,kraj neba iznad suma i brda.Bila sam vodjena toplom rukom majke,uz suknju i belu kosulju i najnoviju maramu iz carsije, koje je nosila samo u Crkvu.Kako sam rasla,skolovala se,tako sam saznavala od roditelja o teskom zivotu,o cuvanju ovaca u Lijevc Polju,o tome kako ih je nova oslobodilacka vlast proglasila cetnickim krajem...govorili su svi su imali puske i svi su trazili hranu.Bivsa JNA je napravila poligon za tenkovsku jedinicu u predelu DOBRNJE.nadomak B.Luke.Prisilno su raselili porodice po Vojvodini uz bednu protivvrednost sa kojom su se tesko zakucili,a najgore sto su iscupani nasilno iz korena.Neki su zavrsavali i samoubistvom.Kada su te jedinice izlazile na svoje vezbe sa tenkovima,gazili su livade,male njivice sa zitom koje zivot znace...naravno ne zato sto su ti mladici bili losi,to je naredjenje i zadatak.Suze mi idu slusajuci ove cestite ljude i njihov mukotrpni zivot.A moj pok.otac je govorio" kada covek(muskarac) place onda ce i kamen zaplakati".)Mozda ce jos neko naci sebe u ovoj mojoj prici.Kao sto je njima vredna struja i voda tako je i meni vredno osecanje da je neko procitao ovaj moj zivotni zapis.S postovanjem.
Poštovana Bosiljka pročitala sam Vašu priču koja je na mene ostavila snažan utisak. Nekoliko segmenata iz života sedmogodišnje djevojčice tako snažno oslikanih da bi se knjiga mogla napisati. Najveće knjige se kriju u dječijim dušama. Sada ću Vam poželjeti sretnu N. Godinu i nastupajuće praznike koje obilježavate sa puno zdravlja, sreće i ljubavi. Čuvajte ta dragocjena sjećanja na Vaš rodni kraj ma koliko nerazumljiva i u nekim djelovima teška bila. Kada prođu praznici ako budete željeli mogle bismo razmijeniti razmišljanja o životnim okolnostima koji u velikom dijelu nekako odrede čovjeka ali mu pri tom ne ukradu ono dijete u njemu. Pozdrav i svako dobro Vam želim.
Зато и гласи "Дубица на Мањачи", јер засеок Сладојевићи припада БЛ, дио Дубице припада Мркоњић Граду, а дио БЛ, зависно од засеока који су на граници. Дакле, Стојићи, Милетићи, Куриџе припадају општини МГ док Сладојевићи припадају БЛ.
Rodjena sam 1953 u zaseoku Okruglica,zvanicno Strazice.Devojacko prezime mi je Vulin.Moja secanja iz rodnog kraja su mali film o brvnari u kojoj smo ziveli,trcali po livadama,cuvali jaganjce sa starijima od nas,isli na izvor u Sitnicu po vodu.Kraj moga sveta je bio beli krivudavi makadamski put prem Banjoj Luci,udaljenoj 40-ak km, koji sam stvarno presla1960. na ujakovim zapreznim kolima sa majkom,bratom i strinom.Otac i dva brata od strica(stric je umro od upale slepog creva na volovskim kolima na pola puta do bolnice ka B.Luci) kao i dve trudne snajke su se raspodelili kamionom sa nesto stvari i dve krave i da se svi sastanemo u B.Luci.Potom celjad putnickim, a krave stocnim vagonom .Obe snajke od brace od striceva su bille rodom iz te Dubice iz ove price.Jednoj je dev.prezime bilo Stojic a drugoj Kuridza.Najstarija od nas dece sestra se bila udala,naravno u to doba od 17 g.u u Ratkovo(gornje ili donje, ne znam taj detalj),zaselak Babici.Nas voz nas je vozio do mesta BAC u BACKOJ,gde je moj stariji brat bio kod rodjaka u 7 raz.osnovne skole.Nakon godinu dana se doselil i moja sestra sa muzem,bebom u jastuku u Srem.Tada od svojih 7 god. nista nisam razumela,kuda mi to idemo i zasto sav taj kosmar i da vise ne spavam u mojoj brvnari.Samo vise nisam videla moj "kraj sveta",moje livade,potoke,kraj neba iznad suma i brda.Bila sam vodjena toplom rukom majke,uz suknju i belu kosulju i najnoviju maramu iz carsije, koje je nosila samo u Crkvu.Kako sam rasla,skolovala se,tako sam saznavala od roditelja o teskom zivotu,o cuvanju ovaca u Lijevc Polju,o tome kako ih je nova oslobodilacka vlast proglasila cetnickim krajem...govorili su svi su imali puske i svi su trazili hranu.Bivsa JNA je napravila poligon za tenkovsku jedinicu u predelu DOBRNJE.nadomak B.Luke.Prisilno su raselili porodice po Vojvodini uz bednu protivvrednost sa kojom su se tesko zakucili,a najgore sto su iscupani nasilno iz korena.Neki su zavrsavali i samoubistvom.Kada su te jedinice izlazile na svoje vezbe sa tenkovima,gazili su livade,male njivice sa zitom koje zivot znace...naravno ne zato sto su ti mladici bili losi,to je naredjenje i zadatak.Suze mi idu slusajuci ove cestite ljude i njihov mukotrpni zivot.A moj pok.otac je govorio" kada covek(muskarac) place onda ce i kamen zaplakati".)Mozda ce jos neko naci sebe u ovoj mojoj prici.Kao sto je njima vredna struja i voda tako je i meni vredno osecanje da je neko procitao ovaj moj zivotni zapis.S postovanjem.
Poštovana Bosiljka pročitala sam Vašu priču koja je na mene ostavila snažan utisak. Nekoliko segmenata iz života sedmogodišnje djevojčice tako snažno oslikanih da bi se knjiga mogla napisati. Najveće knjige se kriju u dječijim dušama. Sada ću Vam poželjeti sretnu N. Godinu i nastupajuće praznike koje obilježavate sa puno zdravlja, sreće i ljubavi. Čuvajte ta dragocjena sjećanja na Vaš rodni kraj ma koliko nerazumljiva i u nekim djelovima teška bila. Kada prođu praznici ako budete željeli mogle bismo razmijeniti razmišljanja o životnim okolnostima koji u velikom dijelu nekako odrede čovjeka ali mu pri tom ne ukradu ono dijete u njemu. Pozdrav i svako dobro Vam želim.
Jeli i Ministar Vulin iz ove Vukojebine četničke zato je on međedina ćetnička
Đede oni su naložili vatru u šporet ali u tebe nije valjo dimnjak nije povukao dotebe je đede sve će to opet biti Tursko oteto prokleto
Ako ti je Aleksandar Vulin rod e ovaj težak život je odraz njegove politike a četnici su bili sigurno poklali sve Bošnjake Banjalučke regije
Људи жена испричала своју животну причу А ви нашли Вулина Жалосно Ко сте ви да судите о четницима Ваше ханчар дивизије Видиле Србе на море
Pozdrav za sve moje Sladojeviće.😀
Svaka cast strikane Vele
Jesili klao
Sad kad vas Dodik raseli nikad više povratka
Oni su slegli u banja luku ono što je ostalo koga briga neka i on dođe na paprikovac ima još mjesta
Ovaj dio sela Dubica pripada teritoriji Grada Banjaluka. To je zaselak Sladojevići. Do njega se dolazi kolskim putem iz pravca sela Lokvari.
O jadna majko
Ne vjerujem da bi to peti korpus uradio to je fina vojska,
Tugo
Golema nema nam
Spasa
Još jedna 🚜🚜🚜🚜🚜🏃🏃🏃🏃 ide ubrzo umro je Holbruk opa Đurđa
@@VoltAmper65 ti si zadojen
mrznjom sovinista
Dokle vas guslar dovede
Bilo hoadno pa se ovi krajišnici iz petog grijal8 nebi Bišćani to uradili ja ih znam fini ljudi
Dubica pripada Mrkonjic Gradu.
Зато и гласи "Дубица на Мањачи", јер засеок Сладојевићи припада БЛ, дио Дубице припада Мркоњић Граду, а дио БЛ, зависно од засеока који су на граници. Дакле, Стојићи, Милетићи, Куриџе припадају општини МГ док Сладојевићи припадају БЛ.
@@dzigorokano2612 Kome pripada prezime Marčeta?
Ja sam Sladojevic iz Dubice i pripada moj zaseok bl
Pripada Stambolu a vi Sibiru
Marčeta su Turci posrbljeni
Đede ako se ćerka razvede javi da je štemam
Đed i sin zajedno u vojsku
Holbruku dignite Spomenik a inače samo na razglednici bi vidjeli B,Luku 🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🚜🦛
Konjino! Da nato nije bombardovao nas vdio bi gdje bi se našao
Мислиш Радић иЂукић одбранили су БЛ Милоћевић
Ovaj ćiča baš razgovoran jel puca nijel nwznam