Радост је основни тон у божанској мелодији Новог Завета. Радујте се и веселите се, рекао је Господ. Радост и само радост кључа из речи Спаситељевих, радост из Његових моћних чудеса, радост из Његових моћних откривења Царства Божјега, радост из Његовог васкрсења, радост из Његових обећања. Радост извире и из апостола Господњих. Радост тече реком кроз све војске праведника и угодника Божјих. Црква је носилац аманета радости. Црква Христова једина је радост у свету. Историја Цркве пуна је муке и невоље и гоњења и издајства и крви и зноја. Али радост све гута, све заглушује, све осветљава. Глас радости надвишава све остале гласове. Човече и сине човечји, ако имаш радости, имаш и вере. Умукне ли у теби глас радости, дижи се и поправљај веру у себи. Владика Николај Велимировић
Dr Vladimir Milutinovic se sve vreme, dok govori, smijulji... 😅 Podsetio me je na neki "trenutak" kad sam se jako, ali baš jako zaljubila i osećala sam da mi je sve vreme osmeh na licu; toliko da sam okretala glavu od ljudi, da ne bi mislili da se njima smeškam😅 P. S. Svaka analogija je slučajna... 😉
Setih se Demokrita, koji se, kako kažu, stalno smejao, te su ga, misleći da je ćaknut, poslali kod Hipokrata, koji ga je pregledao i rekao da je čovek zdrav, samo je vesele naravi. Takodje se setih Dr Vladete Jerotica, koji je rekao da bi covek trebalo da se, u proseku, nasmeje 17 puta dnevno (???)... i naravno, ne mislim da se, ako se osvrnem i na narodnu izreku:"Smeh - najbolji lek!", udaljavam od filozofije (tj. teme), jer je bilo (i ima) filozofa -"anonimusa", ili mudraca čije su reči prenosili, a imena im se ne znaju. Uostalom, zar nije Jakob Beme bio filozof, a po profesiji šuster? Da li je Hegel baš uzeo njega za primer da bi "srozao" neke filozofe, rekavši da su, za razliku od Bemea, neki filozofi "samo šusteri"... čini mi se da jeste, a koliko se da primetiti, danas ima mnogo medju tzv. "filozofima" (podrazumevam formalno obrazovanje) kojе bih radije nazvala nekim drugim imenom, jer se bave istorijom filozofije, bez sopstvenog udela. Lično mislim da filozofija nije odsustvo smeha i da u čistoj radosti nema ni gluposti, ni plitkosti, a kamoli greha (a propo podsmeha).
Kako je lepa i pametna 💓
Радост је основни тон у божанској мелодији Новог Завета. Радујте се и веселите се, рекао је Господ. Радост и само радост кључа из речи Спаситељевих, радост из Његових моћних чудеса, радост из Његових моћних откривења Царства Божјега, радост из Његовог васкрсења, радост из Његових обећања. Радост извире и из апостола Господњих. Радост тече реком кроз све војске праведника и угодника Божјих. Црква је носилац аманета радости. Црква Христова једина је радост у свету. Историја Цркве пуна је муке и невоље и гоњења и издајства и крви и зноја. Али радост све гута, све заглушује, све осветљава. Глас радости надвишава све остале гласове. Човече и сине човечји, ако имаш радости, имаш и вере. Умукне ли у теби глас радости, дижи се и поправљај веру у себи.
Владика Николај Велимировић
Dr Vladimir Milutinovic se sve vreme, dok govori, smijulji... 😅 Podsetio me je na neki "trenutak" kad sam se jako, ali baš jako zaljubila i osećala sam da mi je sve vreme osmeh na licu; toliko da sam okretala glavu od ljudi, da ne bi mislili da se njima smeškam😅 P. S. Svaka analogija je slučajna... 😉
Setih se Demokrita, koji se, kako kažu, stalno smejao, te su ga, misleći da je ćaknut, poslali kod Hipokrata, koji ga je pregledao i rekao da je čovek zdrav, samo je vesele naravi. Takodje se setih Dr Vladete Jerotica, koji je rekao da bi covek trebalo da se, u proseku, nasmeje 17 puta dnevno (???)... i naravno, ne mislim da se, ako se osvrnem i na narodnu izreku:"Smeh - najbolji lek!", udaljavam od filozofije (tj. teme), jer je bilo (i ima) filozofa -"anonimusa", ili mudraca čije su reči prenosili, a imena im se ne znaju. Uostalom, zar nije Jakob Beme bio filozof, a po profesiji šuster? Da li je Hegel baš uzeo njega za primer da bi "srozao" neke filozofe, rekavši da su, za razliku od Bemea, neki filozofi "samo šusteri"... čini mi se da jeste, a koliko se da primetiti, danas ima mnogo medju tzv. "filozofima" (podrazumevam formalno obrazovanje) kojе bih radije nazvala nekim drugim imenom, jer se bave istorijom filozofije, bez sopstvenog udela. Lično mislim da filozofija nije odsustvo smeha i da u čistoj radosti nema ni gluposti, ni plitkosti, a kamoli greha (a propo podsmeha).
:-)