Ubica je onaj koji mrzi, prezire i osuđuje druge ljude

S1E15 - "Čuli ste kako je kazano starima: Ne ubij; jer ko ubije, biće kriv sudu. A ja vam kažem da će svaki koji se gnevi na brata svog nizašta, biti kriv sudu; a ako li ko reče bratu svom: Raka! Biće kriv skupštini; a ko reče: Budalo! Biće kriv paklu ognjenom" (Mat. 5.21-22). Da bi neko postao kriv za ubistvo, osoba uopšte ne mora da fizički bilo koga povredi. Svako ubistvo započinje u mislima, emocijama i željama.
#promena #duhovnost #hrišćanstvo #biblija #religija #paradigma #mudrost #inspiracija #metanoia #ubica #MarkoLukic

[@Aleksandar_Sasa9452]

Kao i uvek jako dobro objašnjeno.

[@serviakaiellada]

👌

[@nikolapantic7557]

Da li možete u nekoj narednoj emisiji objasniti koja je razlika između poštovanja slova i duha zakona. Znamo naprimer da su se fariseji osuđivali Hristove učenike jer su kidali klasje na šabat. Zato im Hristos objašnjava da je David takođe kršio slovo zakona kada je ušao u hram sa svojom pratnjom i jeo hlebova koje su bili zabranjeni. Dakle David jeste kršio zakon Božiji ali mu opet to nije uzeto za zlo. Kako razlikovati ova dva pojma.

[@Preumljenje]

Na to pitanje sam već odgovorio u prethodnom videu (“Zabranama se ne stvaraju dobri ljudi - Zakon i zabrane nisu isto”). Ono što vi nazivate “duhom zakona” ja nazivam “Božijim zakonom”, a ono što nazivate “slovo zakona” ja nazivam “zapovesti” ili “zabrane”. Duh zakona, tj. Božiji zakon, je ljubav, a slovo zakona su zapovesti tj. zabrane. U primeru sa Davidom i njegovim ljudima, slovo zakona (zabrana) je zabranjivalo da se jedu hramski hlebovi, a Božiji zakon (ljubav) je nalagao da se pokaže briga prema ogladnelim ljudima. David nije prekršio Božiji zakon (ljubav) već slovo zakona (zabranu). Zato Pavle kaže da nema zakona/zabrana na ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrotu, milost, veru, krotost i uzdržanje (Gal. 5.22-23). Razlika za kojom tragate je između “ne čini” (zabrana) i “čini” (ljubav). Puno toga će biti jasnije ako poslušate prethodnu epizodu.