Приче из незаборава - "Непрестано бдијте над собом" јеромонах Стефан манстир Копорин

Манастир Копорин задужбина деспота Стефана Лазаревића који је владао, од смрти свога оца кнеза Лазара до 1427. године настао је почетком 15. века као место молитве и кутак тишине. Бројна су предања о настанку манастира грађеног у моравском стилу, а једно од њих записао је књижевник и публициста Драгутин Паунић у књизи „Ржан".
„Врло се развесели деспот Стеван кад га Радовањци умолише да им доласком увећа освећење тек подигнутог манастира. У пратњи високих достојника, умника и писмењака, све саме дичне српске господе, дивно и богато обучене, из престоног Крушевца диже се на пут у Шумадију. Стално некуд у ратовима, жељан лепоте своје још увек непокорене земље, деспот по први пут не жураше. Идући пречице, застајаше на многим местима која му се свидоше. Нагледа се жетелаца и косача, у белим танкотканим кошуљама; наслуша песама из девојачких и момачких грла, и свирке фрула и двојница. Дурашни вранци под коњаницима, свикнути на царске џаде, журно грабећи напред, не могаше преко поља мирним ходом. Пенушави и крвави жвала, једва се на златној узди држаше. Непрестано цупкаше, од копита земља се мрвила и тањила. Иза три дана путовања скоро без починка, деспот, на коме се златом и сребром извезене хаљине сијаше, пристиже код Радовања на повећу узбрдиту косу, прошарану плодовитим њивама и виноградима. Народ паде на колена и са много почасти, уз јеку звона са манастирског звоника, поздрави милог владара, увелико окићеног именом и славом. Одатле, он, стрмином, сиђе према манастиру, сазидатом на рушишту неке старе светиње у једној скровитој ували, са свих страна шумом обраслој. Видећи пред собом лепо саграђен храм од тесаног пешчаника, а знајући да мајдана камена у близини нема, деспот запита:
- Где нађосте камен у питомини?
- Копиркали смо посвуд, копиркали и доносили, понизно одговорише монаси готово у један глас.
Пошто одстоја свету службу, сад деспот Стеван дарива манастир силним благом, а како је камен за његово зидање морао да се копирка, заповеди да се у црквене књиге запише под именом Копорин. Деспотова реч, увек последња, оста поштована и до дана данашњег."
У разговору са оцем Стефаном, сазнали смо пуно о значају Светог деспота Стефана за српски народ и о животу Копоринске светиње од настанка до данас.
Завршимо речима мати Гаврилије која је рекла: „Немојте жудети за многим стварима, за оним што је далеко или да имате више од оног што вам је дато. Боље да пазите на оно што сте већ добили и на тај начин освештате даровано."