Melodije Krfa, drugi deo

Label and copyright: Krf je mesto susreta generacija koje poštuju zavete predaka. Svečanosti organizuju Krfsko društvo grčko-srpskog prijateljstva i Udruženje „Sveti Srb i ja”, počinju sećanjima, odavanjem pošte, i nastavljaju susretima i nastupima kulturno-umetničkih društava. I sve vreme se zapravo uči - plemenitosti i dobroti.
Po iskrcavanju srpskih ešalona na Krf, 1916. pre nego što je Vido postalo velika srpska grobnica, došljacima je sve bilo tuđe, nepoznato, baš kao i Krfljanima, koji su sa interesovanjem pohrlili da vide te pobednike sa Cera i Kolubare, junake koji su krenuli u egzodus preko albanskih planina, rešeni da ne pristanu na kapitulaciju.
Susret je bio jedan od onih koji ne nagoveštavaju duboku privrženost dva naroda, koja će uslediti posle ove kobi.
Na licima prvih, mogla se videti samo patnja. Na licima drugih, videlo se iznenađenje.
Brodovi su pristizali u luke Guvija, Krf i Moraitika. Srpski vojnici su razvrstavani prema prirodi bolesti i hitnosti medicinske pomoći, pa smeštani u kampove, ili na ostrvo Vido. Smrt se uselila pod masline, gde god se sa razastrtih šinjela čuo vapaj. Prvi dani su bili najteži.
Potom se urediše prihvatilišta, kampovi, bolnice, vojnici shvatiše da ovde nema protivnika, da je borba samo za oporavak i zdravlje. I da im domaćini u tome pomažu. Toplom rečju, hlebom, svežom narandžom...
„More se prostrlo, oči otvorile a duša rasplinula - neka blagodet sinula i samo da se nešto ne pokvari, od ove dobrote, koja nas okružuje”, pisao je Božidar Đermanović Đera.
Krf je postao ostrvo spasa. Pokazaće se, i ostrvo prijateljstva. Jedan narod, bez zadrške, pružio je sve drugom, u istorijskim okolnostima koje su ličile na poprište prave drame.
Urednik serijala: Jelena Božović
Snimatelj: Duško Perić
Montaža: Goran Damljanović
Radio televizija Srbije

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!

[@stefanijakrivaja6068]

E tugo, tugo