Pristupačan program: Kvadratura kruga - Najbolje selo u Srbiji (SZJ)

Gotovo svaki hektar zemlje u Lozoviku je uzoran i zasejan nekom kulturom. Na hiljade tona hrane Lozovičani godišnje isporuče srpskom tržištu jer se svi poljoprivrednici iz ovog sela, na veliko bave proizvodnjom povrća, žitarica i voća.Obrađujem oko 400 hektara zemlje sa svoja dva prijatelja i svojom porodicom. Sejemo kukuruz, pšenicu, uljanu repicu i suncokret i svu hranu za stoku, a imamo oko 150 grla, obezbeđujemo sami, dok tržne viškove prodajemo, kaže Rade Bogdanović koji godišnje proizvede na stotine tona žitarica i oko pola miliona litara mleka.Najveći broj ljudi iz Lozovika bavi se povrtarstvom, a nekoliko njih ima plasteničku proizvodnju koja se meri hektarima.Za razliku od većine Lozovičana koji se bave proizvodnjom povrća, Petar Matković se opredelio za voćarstvo. Na svojim plantažama ima oko 4 000 stabala oraha, 2 500 stabala dunja i hektar pod vinogradom.Lozovik je selo mladih ljudi i mladih domaćina koji već između 25. i 30. godine preuzimaju brigu o kompletnom domaćinstvu. Svaki četvrti stanovnik Lozovika mlađi je od 25 godina, a Lozovik je selo koje broji blizu 4 500 ljudi.Lozovik je 2019. godine proglašen najboljim selom u Srbiji. Svojevremeno, ovo selo je nazivano selom astronauta jer su u njega dolazili gotovo svi sovjetski kosmonauti, od Titova do Sevastijanova. Lozovik je imao svoj planetarijum i astronautski klub koje je osnovao profesor Radovan Marković koji je deci iz Lozovika odgonetao tajne svemira i zbog koga su u Lozovik dolazili sovjetski kosmonauti.Lozovik je imao i uspešan rukometni klub i međunarodni rukometni turnir na koji su dolazili najpoznatiji klubovi iz Srbije, Partizan i Crvena Zvezda, ali i rukometaši Barselone i CSK iz Moskve.Lozovik je jedno od retkih sela u Srbiji koje još ima aktivan hipodrom i konjički klub koji ima oko 30 kasačkih konja.
Urednik: Branko Stanković
Snimatelj: Darko Bursać
Montaža: Marija Baronijan Šašić
Obrada: redakcija Aktuelnosti
Gotovo sve što imaju, Lozovičani su izgradili sami, bez pomoći države i to, uglavnom, sredstvima samodoprinosa; asfaltne puteve, Dom kulture sa 500 mesta, poštu sa dve telefonske centrale, šest stambeno-poslovnih zgrada, osnovnu školu, poligone za decu, atarske puteve itd.
Copyright: Radio televizija Srbije

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!