Perfekcionizam i strah od odbijanja

แชร์
ฝัง
  • เผยแพร่เมื่อ 12 ธ.ค. 2024

ความคิดเห็น • 7

  • @draganbajic5661
    @draganbajic5661 2 ปีที่แล้ว +2

    Bog te blagoslovio

  • @boskopetrovic3555
    @boskopetrovic3555 2 ปีที่แล้ว +2

    Mislim da se svako od nas nekad našao u sličnoj poziciji....i na poslovnom i na privatnom planu....bravo na epizodi....👏👏👏

  • @danijelalazic3736
    @danijelalazic3736 ปีที่แล้ว +1

    Au, Ana, 'de me nadje, original se prepoznah u ovoj epizodi...Hvala na ovome, beskonačno je korisno

  • @iva____13
    @iva____13 2 ปีที่แล้ว

    Mene samo zanima da li se u svakom terapijskom procesu polazi od tačke detinstva jer mnogi ljudi sve sto sada jesu duguju nekim kasnijim životnim fazama koji su ih naterali da aktiviraju mehanizme odbrane i toliko ih usavrše da njihovi mehanizmi postanu deo habitusa i da li osoba mora uvek da poradi na otklanjanju toga šta se krije iza mehanizma odbrane ili ako je moj mehanizam toliko integrisan u moj zivot i služi mi ja njega ne moram da "odstranim"?

    • @ana.sokolovic
      @ana.sokolovic  2 ปีที่แล้ว +1

      To nije tačka od koje se polazi, ali je često tačka kojom moramo da se bavimo da bismo razumeli zašto se neki mehanizmi uporno održavaju. Nešto što je nekada bilo rešenje, postaje problem.
      Ono što je cilj nije nužno da otklonimo stari mehanizam, koliko da ga razumemo, ograničimo njegovu primenljivost i osmislimo nova rešenja koja osoba može da testira u svojoj svakodnevnici.
      Oni mehanizmi koji su "duboko integrisani" zahtevaju više vremena, energije i strpljenja za promenu, zato što su dobro uvežbane misli i ponašanja koje nam deluju kao najpoznatije i samim tim, najbezbednije oruđe da se neka situacija reši. Treba vežbe da se uverimo da i nešto drugo može da radi dobro.