Milutin Šoškić

Golmani Srbija na FB: / golmanisrbija
Као једанаестогодишњи дечак Шошкић је са неким друговима из разреда кренуо на стадион Црвене звезде. Ту су били тестирани. Мањој групи међу којима је био и он, речено је да ће бити чланови млађих пионира. Тако је мали Шоле почео да тренира. Једног дана су он и другари из краја отишли на Стадион ЈНА. Гледали су тренинге својих вршњака. Допала им се атмосфера и питали су да ли би они могли сутра да дођу на тренинг. Речено им је да ће их пробати. Били су примљени. Током времена Шошкић је постао омладински репрезентативац Југославије, капитен и најбољи појединац Партизановог јуниорског тима који је освојио две титуле првака државе. За први тим "црно-белих" одиграо је 387 утакмица, а за репрезентацију Југославије 50 пута чувао гол. На голу репрезентације наследио је прослављеног Владимира Беару. Наслеђујући Беару, млади Шошкић је знао како велика одговорност почива на његовим раменима. Тај страх Шоле претвара у појачану стимулацију. Вежба фантастично, брани све боље, постаје љубимац навијача и голман поверења за све стручњаке. На Олимпијским играма у Риму 1960. репрезентација Југославије била је један од фаворита. На голу плавих стајао је Милутин Шошкић. На утакмици против Бугара имао је лош дан, примио је 3 гола. Срећом, ту утакмицу нисмо изгубили. Било је 3:3. На крају је наша репрезентација дошла до финала и победила Данску са 3:1, и окитила се златним одличјем. Шездесетих година "Партизанове бебе" су до те мере биле надмоћне у нашем првенству да су у пет сезона четири пута били шампиони, три пута заредом. На голу је стајао Шоле. Шошкић је доживео највеће признање када је позван у "тим света" на утакмицу Енглеска-"остатак света" која се играла на "Вемблију" 1965. Тако се наш голман нашао међу највећим асовима тог времена. И Шошкић је делио судбину свих југословенских играча:отишао је у свет кад су се за то стекли услови. Менаџери су му нудили више клубова, он се одлучио за ФК Келн, познати западнонемачки клуб у којем је пре њега играо Златко Чајковски. У новом клубу Шоле је примљен са великим уважавањем, наравно и добрим финансијским условима. Био је познат у тој земљи. Почео је добро да игра, изненадио је чак и Немце својим радним фанатизмом. И кад је кренуо ка звездама, дошло је оно најгоре-сломио је ногу. Један одвише смели пад и непажња противника учинили су да дође до прелома потколенице. Гипс, дуга рехабилитација, поновни тренинзи... и опет је стао на гол популарног клуба. Навијачи су то поздравили са великом надом.
И како се често у животу догађа, срећа кратко траје-дошла је нова повреда. Нови лом ноге. То је већ забринуло лекаре. Почео је да размишља о крају каријере. Одлучио је да скине голманске рукавице.