SVAKA ČAST DRUŽE ! Ispričano sve detaljno, dobronamerno i savetodavno, polako i na te nane. A majstori, za veliki broj njih su blage reči gordost i prepotentnost. Čekaš ih kao ozebo sunce, dođu odrade, kao prekoreda, i učinili su... mlatnu pare i odoše. Na reklamaciju će doći ljuti, a kada rade nema im prilaska, ako nešto pitaš obično kažu, ako znaš bolje što si mene zvao ! Ispada da im se krade ,,zanat,, umesto da daju predlog i savet oni su ljuti i žure. To se odnosi na većinu tih ,,majstorskih,, zanimanja, preovladala drskost, bahatost i bezobrazluk !
Da, narativ je bitan. Ko ima dobru dikciju, drži pažnju ljudi. Dosadan je video ali kome treba, on se natera da odgleda i više desetina puta. Zaista je bitno odslušati sve. Hvala što pratite sadržaj. :)
Poštovani doktore imam neke nedoumice u vezi grejanja imam 79 kvadrata podnog grejanja imam bafer od 300 litara za sanitarnu toplu vodu sa jednim izmenjivacem koji je takodje povezan na na kotao na čvrsto gorivo i imam u krugu podnog grejanja dodat akomulacijski bojler bez izmenjivača direktno za održavanje podnog grejanja još uvek sam u fazi završetka projekta pa me zanima kojom automatizacijom bi mogao da unapredim sistem jer se plašim pregrejana ja jer u primarnom krugu imam bafer 300 lit. Mogu i ovaj od 100 litara da povežemo u primarni medjutim oni su akomulatori toplote pa može doći do pregrevanja.
@@zoranjovic382 na razvodniku podnog grejanja, stavljate cirkulacionu pumpu i mešni ventil sa termo glavom, na kome se šteluje temperatura otvaranja, odnosno zatvaranja. Ovo znači da će u sekundarni mešni krug podnog grejanja, kojim voda protiče preko sekundarne cirkulacione pumpe, ući toliko toplotne energije koliko je dovoljno za zagrevanje razvoda, na primer 40°C. Čim se na izlazu pojavi veća temperatura, ventil se zatvara prema primarnom krugu a, pumpa stalno vrti fluid unutar tih razvoda. Ovaj ventil može biti momentalni, ne mora imati termostatsku glavu. Dakle neki termostatski uređaj sa nalegajućim ili uronskim senzorom se postavi da kontroliše ventil koji zatvara i otvara primarni krug prema sekundarnom. Od prilike, to je taj sklop. Obradiću temu. Hvala što pratite kanal.
Poz.zanima me jedna stvar.dal se taj ventil ugradjuje uvijek i samo uvijek na povratni vod bez obzira dal je pumpa postavljena na povratnom ili potisnom vodu.hvala...
@@daliborstarcevic5107 imate u videu, čak proizvođač preporučuje povrat ali može i na polaz. Imate i šeme povezivanja.. obavezan je magnetni filter, jer je ovo uređaj kome metalni opiljci mogu napraviti problem pri normalnom funkcionisanju.
Svaka cast za vidio . Ako moze pitanje jedno ugradio sam antikondenz ventil 3/4 tri radijatora veca i dva mala imam problem . Lozim kotao temperatura u kotlu 90 stepeni polaz 62 a povrat 40 sta moze biti problem
Pa sama reč vam kaže da imate 90°C u kotlu a, polaz 60°C tu se odmah nešto ne uklapa. Ako je u kotlu 90°C mora biti toliko i na polazu. Morate koristiti merne instrumente da biste ovo mogli da balansirate i da znate gde ste na skali. Taman da izbaždarite vaše instrumente koje imate. Jer većina termomanometara ne radi dobro. Znaju da imaju idstupanja i po 30°C što je u startu problem jer mislite da ste blizu tačke ključanja a, vi niste ni postigli radnu temperaturu.
Kada je peć u istoj etaži kao i radijatori, manja je pojava ove anomalije ali ne može da izostane. Dakle, mora se zaštititi povratni vod peći, da rashlađena voda ne ulazi direktno u kazan jer tako orošava površinu ložišta iznutra, koja se pomešana dimnim gasovima transformiše u katran i lepi za metalne površine, što za posledicu ima niz nepravilnosti u radu, jer ne sagoreva i obrazuje zaštitni sloj koji je prvenstveno izolator, zatim ta masa nagriza čelični lim i pravi oštećenja na njegovim površinama što dovodi do habanja i curenja, zatim slivanje kondenza niz zidove peći, neprijatan miris, samo su neki od glavnih razloga zašto treba ugraditi ovaj uređaj. Hvala što pratite sadržaj.
Na 27:54 spominjete dodavanje jos jedne pumpe na povratni vod.Ja imam kotao na drva i anti kondenz ubacen kao kako ste nacrtali, imam bafer od 500 l i iz njega ide na razdjeljnik na podno grijanje...da li trebam ugradjivati tu dodatnu pumpu na povrat iz bafera prema kotlu i ako da cemu bi ona sluzila?
Samo u slučaju da ne posedujete baffer, može jedna pumpa da ostane u sistemu i to u povratu između kotla i antikondenzacionog ventila. Ako imate hidrauličnu skretnicu ili baffer između kotlovskog primarnog kruga i radijatora, morate ugraditi pumpu na povratu između baffera i radijatora. Taj mešajući krug predstavlja sekundarni deo mreže i možete ga posebnim temperaturama kontrolisati, naravno opet uz primenu nekih mešnih ventila, elektronike i automatike ukoliko vam je to zanimljivo, jer radi na uštedi energenta i konforu. Naravno, možete ostaviti i bez kontrole te dve pumpe da rade stalno ili može najjednostavnije rešenje da ih uključuje uronski ili nalegajući termostat na određenim zadatim temperaturama. Nadam se da sam Vam malo približio. Hvala što pratite kanal.
Doktore ja nisam majstor grjanja ali sam imao dobrog profesora termodinamike odlicno sam razumeo svrhu i namenu anti kodez ventila kji ima namenu prostim narodskim jezikom da nema potoka poratnog voda grejnog fluida dok se e postigne temperatura od 60 c imam samo jednu preporuku da objasnis prednosti drugog tipa auopayskog anikodez vetila sa motorom i balansiranje sitema grejanja jer je ovaj termostaski koristan da nedolazi do prolema sa zagusenjima nesagorelih produkata ali ovaj drugi ima i neke druge perfomanse u postizanju kvallitenijeg i efikasnije grejanja ...
@@dejanmihajlovic6174 naravno biće reči o tome. Ne stižem. Ima takođe mehanički, termostatski koji meša fluid na određenoj temperaturi koju sami podesite. Inače mehanički sa motorom je skuplji u sklopu a, nikakva prednost. Biće i balansiranje sistema.
@@tomapetrovic6340 hvala Vam. Ako je prežvakana, zašto i danas rade kotlove na način da ih spajaju direktno na radijatore ili buffer? Ima slučajeva i na podno da vežu, ludilo mozga ali toliko o edukaciji instalatera..
@@tomapetrovic6340 voleo bih da vidim vaše reference. Majstori su takvi kakvi su, treba edukovati ljude da znaju šta rade i klijente, šta da očekuju ako ne znaju šta zahtevaju.
Pozdrav, Ja imam četvorokraki ventil i sad ja sam ga otvorio za jednu trečinu 1/3 neznam kako bi pravilno bilo namjestiti da bi čim bolje zaustavio kondens. Kondensa u polaznom dimnjaku nemam ( ne curi ništa) u peči mi se lagano lima za peč imam isti kao na klipu
Odpozdrav! Ne, apsolutno. Potrebna je jedna pumpa. Ako imate potrebu da koristite dve pumpe, jednu na primaru a, drugu na sekundaru, onda stavljate hidrauličnu skretnicu između četvorokrakog i razvoda instalacije. Naravno pumpa sekundara sada pumpa fluid iz hidraulične skretnice prema grejnim telima. Pazite, ovo uopšte nije loša varijanta. Čak za veće sisteme poželjna. Jer sa jednom pumpom, imate hidraulički problem, gde često ne može da napoji krajnje, udaljene radijatore. Umesto hidraulične skretnice, možete koristiti buffer za povećanu autonomiju toplotne energije kod kotlarnica na čvrsto gorivo. I motor sa aktuatorom, da može da prati temperaturu kotlovskog kruga i reguliše protok prema njoj. Ima tu naravno još zaštitnih uređaja sistema, nije dovoljan jedan ventil i da kažemo, rešili smo probleme.
Pozdrva dali moze ovaj ventil da se ugradi na povratu u puffer koristim vailant elektokotao 28kw sa bafferom od 200l ali kad pustim grijanje povrat mi razhladi skoro ceo baffer pa dugo trwba da zagrije Hvala na odgovoru
Nije predviđen za te stvari. Ima drugih termostatskih mešnih ventila, koji se koriste za taj sekundarni krug. Ovaj ventil je isključivo na ovoj poziciji.
@damirivancic4964 moguće, jer verovatno hidraulički nije dobro urađena mreža. Zato vam treba malo mernih instrumenata i da se balansira sistem, lepo ozrači i to će da radi. Proguraće ali mora da se zna dokle dolazi, koje su temperature i protoci. To ne može napamet.
@@Alexxx95_H i jedan i drugi su dobri. Međutim osnovna razlika je u tome što trokraki i četvorokraki postoji u nekoliko izvedbi. Na primer, kada su ručni, oni ne valjaju. Sledeća podela je na termostatske, tu četvorokraki ne postoji u toj izvedbi, zato trokraki ima prednost i treća podela je na automatske što opet pravi razliku između ova dva jer se na klot ventile dodaju motori sa aktuatorima i sondom ali je razlika u tome što trokraki i dalje može da se zadrži kao termostatski a, nedostatak termostatskog sklopa za četvorokraki povećava cenu tog sklopa. Dakle kada imate trokraki termostatski ventil, on radi automatski na osnovu temperature i nezavisan je od električne energije. Kada imate četvorokraki, on ne postoji u verziji termostatskog mehaničkog, već isključivo ručnog i za automatizovan rad u konstanti temperature, mora mu se dodati senzor temperature, actuator i motorni pogon, to sve mora da napaja struja i u tom smislu kao sklop mnogo košta za istu funkciju koju odrađuje ovaj koji sam prezentovao. Na kraju, ovaj Caleffijev je potpuno izrađen od debelog mesinga a, unutra inox, nerđajući čelik, dok je Esbe odlivak od nekog magnetnitnog čelika i presvučen glazurom spolja. Ima i trećih proizvođača ali ovaj zavređuje pažnju. Što se funkcionalnosti i razlika tiče, nadam se da vam je jasno. Iz Italije sam uvozio preko jedne kompanije, jer tada ono što sam tražio niko nije imao u Srbiji na stanju. Inače, već se popravila situacija pa su dostupniji. To sve u ponudi zavisi od potražnje. Dakle još jednom rezime, ni trokraki ni četvorokraki nisu dobri u ručnoj mehaničkoj izvedbi za primenu kod sistema gde treba regulisati kontstantni temperaturu. U slučaju trokrakog, postoji termostatski koji temperaturu reguliše mehanički uz primenu rastrznog termostatskog elementa a, u slučaju četvorokrakog, ova opcija ne postoji nego se dodaje čitav motorni i mikroprocesno sklop da bi regulisao konstantnu temperaturu što je preskupo u odnosu na ovaj ventil koji besprekorno obavlja svoju funkciju bez potrošnje el. Energije. Sada se postavljabpitanje, šta ako neko ima četvorokraki koji je mehanički. Da li ubaciti trokraki termostatski ili dodati motor actuator i sondu? Ja sam uvek za opciju da stavi na papir, koliko ga šta košta i kakav je eksploatacioni učinak. Na primer, ugradnja trokrakog termostatskog podrazumeva prepravku instalacije cevovoda, ispuštanje sistema, dodavanje magnetnog filtera na polaz i povrat ali je sve mehanički i automatski bezuslovno. A, ugradnja ovog motornog pogona na četvorokraki, zahteva malo veća materijalna sredstva za opremu, imamo uslov rada od električne energije ali nema prepravke instalacije i ne treba filter zbog bojazni da ċe da kontaminira neki osetljiv sklop unutar četvorokrakog ventila, jer ga on nema, potpuno je mehanički. Nadam se da sam bio koncizan.
@@Hamza505mvb to ne možete riješiti na taj način. Ova komponenta je neizostavan deo zaštitne opreme. Termostat za uključenje/isključenje pumpe je samo još jedan u nizu dodatnih uređaja koji služi da pumpa ne radi ispod 60°C i tako hladi sekundarni deo razvodnog sistema instalacije. Takođe, ona ima neku potrošnju pa je drugi razlog njenog gašenja taj. Kao treći razlog ugradnje termostata je duži vek trajanja pumpe. Istina, njen rotor se kupa u vodenom kupatilu pa voda podmazuje umesto ležajeva ali opet, nema razloga da radi bez potrebe.
Ugradnjom akomulatora toplote možete iskoristiti energiju dobijenu potrošnjom energenta na kotlovima za čvrsto gorivo a, onda mešnim ventilom dalje regulišete polaz ka radijatorima. Ako koristite samo antikondenz ventil, ne možete regulisati temperaturu ka radijatorima. U tom slučaju kada prema grejnim telima želite regulaciju temperature a, nemate buffer, morate koristiti hidrauličku skretnicu, još jednu pumpu i opet mešni ventil. Rezime je da opet nemate iskoristivost energenta u potpunosti, ok štitite kotao tako da je antikondenz ventil neizostavan ali ako nemate prostor da ugradite spremnik vode, ne možete dobiti neke konfornije stanje.
Pozdrav, postoji li mogucnost dodavanja jos nekog trokrakog ventila pored antibkondeza da se ne salje npr.70 stepeni u radijatore nego 40-45? Posto bi bilo pretoplo slati svu temperaturu u radijatore. Hvala
Dobro pitanje i zaključak. Naravno, postoji i u tom slučaju dodaje se buffer ili kako croati kažu pufer, odnosno akomulator toplote u koji skladištimo energiju proizvedenu u kotlu na čvrsto gorivo i odatle je distribuiramo dalje u radijatore putem instalacije cevi i uz primenu drugih uređaja. Može mešni ventil i pumpa sekundarnog kruga ili termostat sa sondom na povratnom vodu iz radijatora. Tako je najjeftinije i optimalno je rešenje bez korištenja skupe automatike i uređaja.
@@dipre1990 na žalost, ne mogu da nađem drugo rešenje. Niti sam ga negde video, niti mogu da razumem kako bi na drugi način sklonili taj deo energije u stranu, dok raspoređujete potrebnu količinu energije. Slažem se da je preskup bojler, ali ja sam rešio da napravim sud i da ga sam izolujem. Dakle, predlažem da savijete lim u valjak, da ga zavarite i da mu stavite dno i poklopac. Zatim se izbuše rupe za fiting i izoluje se. Nema mnogo nauke oko toga a, uštedećete poprilično novca za samogradnju. Ako niste vispreni sa aparatom, pogotovu što to treba da drži vodu, platite u Jeep comercu ili sličnoj firmi da vam zavare već na meru izrezane i savijene komade. Uradiću video samogradnje takvog jednog suda, pa će ljudi videti da to nije bauk.
Pozdrav . Ako uradim anti kondez i semu ovako kao sto ste nacrtali. Da li treba staviti termostat na pumpu da se pali na 60 c. Ili moze da ostane ukljucena non stop da radi . ??? Hvalq
@@Marko-ks3mt Marko, pumpa radi bezveze sve dok se ne postigne temperatura koja će otvoriti bypass. Nije greška da Vam pumpa radi stalno ali nema funkciju dok ventil ne otvori prolaz. Ono što svi ljudi ne shvataju, da jednostavno nije dovoljno staviti ovu obaveznu komponentu u sistem da bi imali komfor u korišćenju sistema. Kada bi dodali još par elemenata u sistem, imali bi vrhunsku stvar. Uštedeli bi energent i dobili komfor koji može da Vam pruži sistem na grejanje čvrstim energentom. Niste pogrešili ugradnjom antikondenz ventila ali treba još da bi sistem radio kako ste zamislili.
@@beogradskidoktor ma Pumpa je najmanji problem u celoj prici . Pre kod ljudi je radila non stop . To su sad poceli da stavljaju termostate . Nego ima tu vecih problema sto se tice anti condez ventila . A sad mi je kasno zasto ga inzinjeri nisu preporucivali . To sto je on smanjio condenz u kotlu a ugasio grejanje to nije resenje . Bolje je mehanicki ventil. Onda ce grejanje raditi i na 40 c . .
Postovani , imao bih jedno pitanje . Pumpa mi je integrirana u Lafat peci 25KW, fabricki na potisu , moze li ostati pumpa kako jeste , ili je moram postaviti na povrat , kada se bude ugradjivao taj antikondenz-ventil?? Hvala unaprijed , i sve najbolje!!
@@beogradskidoktor Evo da napisem rezultate ugradnje Antikondenzventila , sa pumpom na POLAZU , mozda ce nekome biti od koristi. Radi sve savrseno , postavljeno po vasoj semi , samo sto je pumpa na potisu , fabricki je tako ugradjena na kotao. Nema vise onog palenja , gasenja pumpe , odnosno onog taktovanja kotla i pumpe , kuca se ugreje znatno brze , sad tek kotao radi "punim plucima". Hvala jos jednom i sve najbolje . Veliki Pozdrav
@@mrkimrkic7724 hvala za povratnu informaciju. Naravno, proizvođač je ostavio mogućnost ugradnje pumpe na polazu, to nije greška ali ipak preporučuje povrat za tako nešto. Svako dobro!
Pozdrav hvala na videu objasni mi kako povezati anti kondez ventil a pumpe stoje tri pumpe na sabirniku mik maring tri kruga grejanja izmedju kotla i sabirnika mik maring nema pumpe
Niste bili jasni i precizni ali između vaše sadašnje instalacije, kruga sa tri pumpe i razdelnika Mik Maring montirate antikondezacioni ventil kao što sam nacrtao u videu. Na povratnom vodu, vodeći računa o pravilnom položaju istog. Bypass povezujete na polazni vod, tako što ga presečete i ugradite T komad. Pumpa je između kotla na čvrsto gorivo i antikondenzacionog ventila na povratu takođe. Služi da obezbedi cirkulaciju primarnog mešajućeg kruga. Hvala što pratite kanal!
@@seidsuljevic3581 ta je primarna. Uopšte ne mogu da shvatim kako trenutno radi bez te pumpe jer je ona prevashodno bitna da vam izmeša fluid u kotlovskom krugu i da preko mešnog ventila prođe taj kružni put vode kroz bypass a, kada se bypass zatvori, voda je promenila svoju putanju ka bufferu. Dakle, ovakav način je ispravan kao što sam objasnio na kraju. Jedna pumpa kada imate direktan spoj na radijatore. Pošto je to anomalija, dodajete mešni ventil na tom putu između kotla i razvoda konvektora toplote, u vašem slučaju radijatora. Pumpa u odnosu na mešni ventil stoji na povratnoj cevi, između kotla i mešnog ventila. Sve ostalo što dodajete u sistem, tipa druge linije grejanja za neki drugi objekat ili garažu, morate odvojiti hidrauličkom skretnicom koja se može takođe napraviti kao i akomulator toplote koji je kod vas prisutan u sistemu. Naravno, primarnom mešnom krugu pripada samo izvor energije to jeste peć na čvrsto gorivo. Pelet, briket, piljevina, ugalj, drva... Sve ostalo je sekundarni deo mešnog kruga. Dakle još jednom da rezimiramo. Samo jedna pumpa ostaje u sistemu isključivo kada imate radijatore, pumpu i kotao. U slučaju dodavanja buffer-a obavezno druga pumpe, takođe na povrat. Ovo isključivo radi temperatura vode. Na povratu su uvek manje. Mešni ventil kao i pumpe, mogu se staviti na polaz ali se preporučuju u povratnom vodu.
@@beogradskidoktor sa sabirnika mik maring tri pumpe jedna sanitarni bojler druga podno sa calis ventilom sa sondom 20-50 treca pumpa radijatori isto calis sa sondom 20-70 i mislio sam zastitit kotao sa kondez ventilom pa pitam za tu pumpu koja gura Kroz kotaoda je moram dogradit
Da li se postavlja posle pumpe ,kad se stavi da li ce voda ici u sistem za grijanje i vracati se nazad preko bajpasa i ide u pec kad se zagreje 60 tad se otvara taj senzor i voda se mjesa ako sam skonto
Jos samo jedno pitanje ako ja nalozim npr 70 stepeni da li ce i tad taj ventil raditi i hocel mi biti toplije u kuci jer nesto ste ste rekli 60 plus 10 stepeni da ga tad neiskuljucje i bojim se da ce mi biti ledeno ako samo siba voda 60 da li mogu da lozim i 70 stepeni jer mi je sami katran i smola u peci a drva dobra suha izlocija na kuci 8cm stiropor stolarija ok uzo sam taj ventil samo zbog toga pec grije na 70 step.ko luda gori u kuci al smola i katran samo cjede i kupi se na zid i kapce na pod narocito kad dignem na 80 step
@emirbalic6207 uloga ovog uređaja je da vam zaštiti peć od hladnog povrata vode u nju. Dakle, vi možete da ložite i do 98°C ali on više neće dozvoljavati ispod 60°C da voda uđe nazad u peć iz radijatora. To je suština.
Ja već imam pumpu standardno na polaznom vodu, (nemam trenutno ni jedan mešni ventil, u mukama sam sa grejanjem već dve godine)... Nego me interesuje, kada pumpa na polaznom vodu radi a ventil ne otvori dok voda ne dostigne 60°.. Može li tu da se desi da se stvori veliki pritisak u sistemu?
@@servistesteraradusumi3659 morate uraditi kako treba. Ne možete dodavati ventil a, pumpu ostaviti. Kad već imate uslov da dodate ventil, prepravite i pumpu. Bez brige, sve to radi. Ali ima još zaštitnih uređaja koji služe za druge stvari, za određene funkcije u sistemu...
Druze treba mi pomoc ili ako neko drugi zna imam centrometal pec centro plus 35kw trosi mi puno dva meseca dve tone izolacija ima kuca novi vrata prozori kako se to moze smanjiti imam dva speichera po 800 litara bojler 300l pozzzz
Pa može. Kotlarnica na ogrev čvrstim gorivom je jedan generator toplote, nekontrolisanom energijom. Tako da tu je tajna. Evo recepta: da bi na primer dobili energiju iz drvnog energenta, treba da imamo neki oblik koji se odražava kroz drvo u cepanici, ugljenisanobdrvo, briket, pelet, piljevina i slično. Bio masa koja se nalazi u kotlu za sagorevanje, može da se zapali i izgori uz prisustvo kiseonika koji je preduslov za nesmetano izgaranje energenta. Sad, zašto se dešava da imamo malu iskorištenost? Zato što imamo mali sistem od 100, 200, 300 litara vode i to brzo digne temperaturu u kotlu, regulator promaje zatvori klapnu, koja je jedina kočnica generatora toplote u ovom slučaju jedina kontrola nekontrolisane energije. Veliki problem bi bio nestanak električne energije u sistemu, jer pumpa staje i dođe do dizanja temperature koja pravi vodenu paru od par stotina stepeni i pucanje instalacije. Zato se ljudi odlučuju na jeftine varijante sistema koje podrazumevaju direktan spoj. Jedan kotao, instalacione cevi, sigurnosni ventil pritiska, ekspanzioni sud i radijatori. To je kao kada imate nov automobil u klot varijanti. Nema dodatne opreme. Nema klime, podizača stakala, parking senzora i druge opreme koja omogućava konfor i nesmetano korišćenje resursa. Tako i u grejanju, imamo kotlarnice koje su klot, prazne i jednostavne tako da troše energent a, nemaju učinkovitost. Ljudi teže ceni izvedbe i zadovoljni su sa minimumom. Taj minimum podrazumeva dosta problema u korišćenju i nema neke benefite u praksi ali je jeftino i tome ljudi robuju. Instalateri su naučili nešto napamet i plasiraju tu priču, potpuno ubeđeni u to da rade ispravno. Dakle, ispravna kotlarnica na drva ima opremu koja kontroliše temperature i pritiske u određenim sektorima. Obično se dele na primarni i sekundarni krug, koje sada kontrolišu razni namenski ventili i uređaji. Kada se lepo složi oprema, ne da ima konfor pri korišćenju, već i uštedu u energentu o čemu će biti u nekom o narednih videa. Materija je, nike teško ali nije ni jeftino.
@@beogradskidoktor ok kako da kazem kod mene za sad samo radi na pelet na drva mi jos uvek nisu spojili ili treba nesto elektronski ili sta vec ako ga sad spoje kao pumpe nempgu da spoznaju kad dase pale a na speicherima imaju senzori imam dva speichera po 800 litara i bojler od 300
@@vladostanic8326 svaka sugestija majstorima je višak. Oni koji znaju, to je to. Oni koji ne znaju, kažu ja to znam! Svi imaju tendenciju da zamere i da te optuže za neznanje. Zato, to košta. Napravi ti neko projekat, na osnovu činjeničnog stanja, uradi se procena i napravi preliminarna procena. Pa kako to? Znanje košta brate. Ovako, niko zadovoljan. Ni ti, ni majstor. Polako, sakupljaj znanja i na kraju ako ne znaš sam da izvučeš zaključke, platiš profesionalni konsalting, kupiš opremu i zoveš nekog da ti to spoji po nacrtu. Ovako, mrka kapa.
Postovani, Da li postoji sansa stupanja u kontakt radi saveta oko prepravke kotlarnice po vasem crtezu? Imao bih pitanje oko dodavanje jednog ventila i da li bi funkcionisalo. Hvala.
Poštovani, sve što vidite radite na svoju odgovornost. Ne dajem savete, ne radim taj posao. Vrlo želim da pomognem i ovo je velika pomoć. U narednom periodu pratite kanal, biće mnogo interesantnih uređaja u istoj i sličnoj temi. Zapratite kanal, toliko možete da uradite i uživajte u sadržaju. Svako dobro!
Koji ventil ugraditi na kotao na pelet, koji ima ugradjenu pumpu u povratnom vodu, a 50-55°C Maximalno ide u radujatore za sobnu temperaturu 25-26°C? Anti kondenz, mesni cetvorokraki ili trokraki? I gde ga postaviti ako iz kotla napojna i povratna idu direktno u radijatore?
Vi imate neispravan sistem kao što je prikazan na skici. Takođe je u videu prikazan je četvorokraki ventil i način njegovog povezivanja u sistem a, takođe i trokraki na način njegovog položaja u odnosu na sistem direktnog spoja. Ja sam se ogradio i rekao da četvorokraki bez aktuatora i motora ne znači ništa. Za takvu jednu konfiguraciju treba izdvojiti dosta novca jer svaka komponenta košta nešto i potrebna je električna energija da bi radio uređaj. Takođe, potrebno je dosta više znanja za takvo uparivanje sklopa. Kod trokrakog termostatskog, imate komponentu koja je gotova fabrički, kalibrisana na određenu temperaturu koja otvara termostat i potpuno je autonoman bez struje, mehanički. Jeftinije, kompaktnije, bolje. Međutim, tu se stvar ne završava. Trebate imati taj ventil, ali on nije dovoljan da bi sistem funkcionisao. Mora još uređaja da bi imali konfor i uštedu. Biće jedan video o tome.
@@beogradskidoktor Vi ili me ne razumete, ili ne znam NIJE DO ANTI KONDENZ VENTILA! ČITAJTE ISPOD LEPO... Imam "Ambijentalnu" pec na pelet 18kw sa ugradjenom pumpom na povratu, pec je u suterenu, grejem kucu od 100 kvadrata sa temperaturom 50°C +-2, a u kuci mi je 24-26°C, kad bi podigao pec na 70°C da bi anti kondenz ventil otvorio na 60°C, ja bih morao da hodam Go po kuci sa otvorenim prozorima... Tako da Vas ne razumem sta je kod mene Neispravno? Imam CG od 1970 god. Central 23 Slovenacki jos je vezan na sistem, Kotao na pelet sam samo dodao pre par godina! I nikad nisam imao ni cetvorokraki ventil ni anti kondenz ventil, a nemam niti sam imao kondenzaciju u kotlovima, da sam imao ovaj Central 23 do sad bi se istopio! Tako da nije do anti kondez, mes, mis, cetvorokrakih i trokrakih ventila, nego do MAJSTORA I LEPO IZVEDENE INSTALACIJE‼️
@@beogradskidoktor O neispravnosti da NE Govorimo na tu temu! Otac mi je radio Grejanje od '68, a ja ucio i nastavio od '02... Tako da neke stvari mogu da prodju, piju vodu, reklamiraju se, dobri rabati, a neke se ne pricaju, ima dosta dobrih majstora koji pogkeda po neki vas ili klip onog Hrvata... Ali ako neko NE ZNA da napravi grejanje, dzaba mu mes, mis, trokraki, cetvorokraki ventili... Kod kuma sam napravio grejanje, kotao na pelet 28kw, kuca 200 kvadrata, prizemlje 100 + sprat 100, kotao u podrum, isto ga drzi oko 50°C+-2, seta se go sa temperaturom od 24-26°C, a potrosnja peleta po 2,5 palete po sezoni. Pozdrav
@@beogradskidoktor ODGOVIRITE MAJSTORIMA, LAICIMA I LJUDIMA KOJI VAS PRATE??? ČEKAMO, imate dosta kvalitetnog sadrzaja iz kog moze dosta toga da se nauci, da se podseti, da se ne previdi nesto... ALI DUZNI STE MI ODGOVOR, IPAK KANAL TOME SLUZI, ILI URADITE VIDEO DEMANTI... Pozdrav
Pa da. Nisam ga ja doneo iz Italije druže, preko Etaža poručio, platio i otišao da preuzmem. Ali dobro je da si od svega drugog, to uočio. Hvala za komentar.
@@zsteva pa nisu imali ni ovi, pa sam poručio i stiglo im. Oni su uvoznici, Doming i Energy Net čini mi se. Ovi su mi bili najposlovniji i najbliži ali nikoga ne preporučujem. Zovite, istražite sami. Naravno, što se majstora tiče ne obraćajte pažnju, ne gubite vreme. Edukujte se, nacrtajte šemu i zovite instalatera da vam ugradi po nacrtu. Slabo ima majstora.
Takozvani miš ventil, kako ga naši zovu u Nemačkoj, kontrolisan je motorom koga pokreće upravljačka jedinica a, njoj informaciju o temperaturu daje sonda, odnosno senzor temperature. U suprotnom, miš ventil se ušteluje ručno, odnosno manuelno, ručicom koja se nalazi na telu ventila i on zadržava iste vrednosti, bez obzira što se parametri temperature fluida koji protiče kroz njega stalno menjaju njegovim zagrevanjem ili hlađenjem. U ovom videu ga imate pred kraj, gde sam pokazao trokraki i četvorokraki takav ventil. Verovatno je dobio takav naziv jer je u narodu uvrežena rečenica, go k'o miš! Međutim, ovaj antikondenzacioni ventil koji sam prikazao na snimku, radi potpuno mehaničku funkciju preko rastrznog tela unutar kućišta ventila. Reklo bi se da je ovaj miš ventil jer za razliku od onih koji se ručno šteluju, ovaj nema opipljivih elemenata na koje možete uticati svojim delovanjem pri njegovom radu. On se ponaša kao termostatski uređaj u automobilu. Jednom je kalibrisan na određene vrednosti i u direktnom dodiru sa fluidom, izvršava svoje radne zadatke. Pored tih drugih, takozvanih miš ventila, morali bi imati merne instrumente na ulazu i izlazu iz kućišta ventila i dvojicu zaposlenih ljudi koji će otvarati i zatvarati ručicu klapne ventila u zavisnosti od parametara trmperature fluida. Opet, šalu na stranu to ne bi bilo jeftino i učinkovito ekvivalentno ovoj nezamenjivoj komponenti na tržištu. Naravno, dodavanjem motora i upravljačkog uređaja na taj miš ventil, dobijate preskupu stvar koja radi uz pomoć struje. Dakle, sa razumevanjem i pažnjom pogledajte video, sve sam to objasnio kroz tekst. Neko ga zove još mešni ventil. Hvala što pratite kanal!
Postovani!Imam isti problem sa kotlom!Greska je napravljana u startu,posto je stavljen veci kotao(30 kw)u odnosu na potrebni!Imam podno grejanje!Moze li taj ventil resiti koliko toliko problem!?Hvala unapred!
@@lulestele hvala na interesovanju. Naravno da može! Rešiće vam problem sa kondenzom, podići će temperaturu odlaznog voda, da bi vratio temperaturu 60°C on mora u mrežu da pošalje veću temperaturu za bar 10°C. Dakle, tu za vas može nastati drugi problem, jer morate imati kontrolisanu temperaturu za podno grejanje, nikad preko 40°C. Ovo se rešava ugradnjom akomulatora toplote, odnosno buffera i dela automatike. Morate malo opreme ugraditi u sistem da bi to bilo komfornije i svrsishodno. Tada bi odvojili kotao na primarni mešni krug a, podno grejanje preko druge pumpe na sekundarni mešni krug. Sa bukvalno jednom vatrom dnevno, zagrejali bi buffer koji bi u gornjoj zoni imao 90°C, dok bi u sekundarni deo kruga slali temperaturu koju bi kontrolisala automatika preko ulaznih senzora na maksimum 40°C. Tako bi iskoristili energent, njegovo sagorevanje bi bilo pravilno, imali bi autonomiju toplotne energije u zavisnosti od veličine rezervoara, odnosno buffera. To bi bio sklad, komfor, ušteda i nema ništa bolje i efikasnije. Sledeća varijanta, toplotna pumpa-solarni paneli. To je najkomfornija varijanta. Hvala što pratite kanal.
@@beogradskidoktor zbog potrosnje peleta centometal 35kw konbinovana trosi peleta 1 palrtu mesecno dal je to normalno msm da nije kuca 160 kvadrata novi prozpri vrata 2 speichera 800 l i bojler od 300litara nekih 10 11 radijatora
@@vladostanic8326 sve zavisi kako je povezano, izolovano... Ima tu još činilaca, nije samo tek tako da vam ja dam odgovor na osnovu vašeg pitanja koje nije potkrepljeno nekim drugim podacima. Od dosta toga zavisi. Dakle od spajanja, opreme i gubitaka.
Verovatno da je tako ali ima zaštitnih sistema od pregrevanja. Ventil koji se stavi da otvara na 100°C i dopunjava hladnom vodom ostatak sistema. Sve ima svoje, ali mora zaštitna oprema da se koristi. To je kao kad kupite automobil, pa sad možete klot verziju ili full opremu. Sve ima svoje. Ako se komentar odnosio na anomaliju ventila, još nisam čuo da je neki zaribao. Naravno, filteri su neizbežni.
@@beogradskidoktor Ne ,ne sumnjam ja u kvalitet ali sve u tehnici može da otkaže ,interesuje me šta Vi mislite o ventilu ,,Herz" koji ima istu namenu a daleko je jeftiniji od ,,Caleffi" ventila?
@@mikipetrovic9242 nekada je cena = brend a, brend ne bi opstao da nema kvalitet. Iskreno, nisam video Herz sa termostatskim mehanizmom. Ima viđao sam motorni ali ovaj je po meni pouzdaniji u kotlarnicama na čvrst energent, jer ne koristi struju za rad već mehanički sklop. Dosta preciznije, kalibrisano, fabrički podešeno. Materijal debelozidni, nerđajući čelik. A, narod kaže ako ne znaš šta je dobro, znaš šta je skupo. Mada, kakve odluke ljudi prave i kome sve daju poverenje, ispade skuplja opcija kada pokuša da uštedi na proverenom kvalitetu. Sad vi nekome recite, Mercedes ne valja!
Po meni, Italijan Caleffi je besprejoran u pogledu dizajna i kvaliteta. Telo od mesinga i opruge od inoxa a, unutrašnjost od poliamida, garantuje dobre performanse uređaja. Verujem da ni Švetski Esbe ne zaostaje ali prvo, ne sviđa mi se jer je čelik presvučen epoksidnim prahom. To je prvo što me odbija od njega, kao i dizajn koji ne može prići izgledom. I sada će neko reći, pa neću ga stavljati na izložbu, ali zašto da ne. Ako ste majstori svog zanata, bitna Vam je i estetika, pored kvaliteta. Jer, pedantnost je kontrola kvaliteta! Ako je neko uložio toliko sati rada i truda da ispolji estetski momenat, onda možete misliti koliki značaj kompanija daje kvalitetu. Uglavnom, šta god stavite je dobro. Moj favorit je Caleffi. Hvala što pratite kanal.
Svi se uhvatili za TAČKU rosenja 57°C, a niko da objasni ŠTO? Gde se nalazi kotao ili pec na pelet, koje su temperature, koji dimnjaci, koji promer cevi??? Pa Lozi na 75°C da nema kondenza 😂, a kod mene 26°C sobna, pec na pelet 50°C+-2, šta MI kojima je dovoljna ta temperatura da radimo, tj. Kome kondenzuje??? Ja gde sam pravio grejanje nema kondenza, a greju se Kuce od 100-200 kvadrata sa 1 odnosno 2,5 palete peleta, voda 48-54°C, Sobna 24-26°C
@@beogradskidoktor Ja ne pricam, ja ovde samo pitam, a koga stvarno zanima on ode pita, pogleda, vidi... Mi se ne reklamiram, Mi radimo po preporuci, 80% zgrada ovde u Gradu, preko 50 radnika i par pod izvodjaca trenutno u Beogradu (toplovodi i grejanje) za Energane, Hale, Zgrade, i nije ostalo pola Beograda bez grejanja, i jos nekoliko Grada... Tako da nema potrebe da se ja reklamiram, mene Investitori zovu po preporuci, ali to ne znaci da ne pogledam i ja nesto korisno ovde na YT, ja se ne stidim kad kazem da jos ucim i zelim da se usavrsavam, i ja sam sve to negde video i cuo, ima i kod Vas dosta toga korisnog sto moze da se nauci, samo Vi objasnjavate kao da svi poznaju sistem, zato ostajete nedoreceni ili nekom nerazumni, a ja sam postavio pitanje koje ja dobijam svakodnevno, to Vam je moja pozitivna kritika, savet, posto vidim da se trudite da objasnite "Laicima" koji ne otvore ventil i zovu da pitaju sto ne greje radijator, a ne znaju na koju stranu se otvara! Pozdrav i svako dobro u daljem radu
Nije tacka rosenja za pelet 57c nego 45-48c. Zato nema kondenza. Ovo se vise odnosi na kotlove na drva i ugalj koji su u hladnim prostorijama. Ambijentalna pec na pelet ne moze da kondenzuje.
@@mikanjovanovic5602 moraš da znaš šta radiš sa tim redukovanjem promaje a, ne znaš. I moraš da prekontrolišeš kad pišeš da bude razumljivo onome ko čita. Ja sam te razumeo.
Цена у Србији за њега износи од 100-150€ у зависности од тога како ћете га купити. Постоје три дистрибутера колико сам успео да видим. Све сам то рекао у видеу. Хвала што пратите канал!
Nije jedinstven,Esbe vtc 512 ja koristim. Kod tvog druga msm da nije dobro spojen povrat ,on je na dnu kotla i treba(ako je nema u kotlu) pumpu da vuče vodu u kotao.Kako to da mu povrat bude odmah ispod tople? U užičkom kraju niko tako neradi bakar,sve se vari srebr.elektrodom i bocama. U sekundarnom krugu treba napomenuti da je potrebna HS i sabirnik/razdelnik ako imamo više grejnih krugova i regulacija T prema potrošačima.
@@djordjemitrovic7054 voda se u kotlu izmeša termosifonski, nema veze gde su priključci. Tvrdi lem na bakru je potreban SAMO ako je bakar U KOTLU tj na plamenu, inače ide kalaj, tako je jeftinije, lakše, i BOLJE. Pozdrav za zemljaka ali to se tako ne radi 🙂
Postoje merni instrumenti kojima morate znati gde ste na temperaturnoj skali. Nije moguće da radi na visokoj temperaturi i da ima kondenzata. Tako da, nešto nije uredu. Na primer, klapna zatvara na nižoj temperaturi. Mora da ima sagorevanje da ne gušite kotao. Nepoznata mi je vaša konfiguracija sistema, tako da ovo je jedan od razloga zašto vam se to dešava.
@@youtubepripravnik imate u videu lepo prikazano na slici i nešto malo i pričam o tome. Pogledajte sa pažnjom i razumevanjem. Jeste malo dosadno dikcijski ali koga zanima, može da vidi skoro sve.
Ala si otegao ovaj video, mogao si sve to da kažeš za 10 minuta. Zato nećeš da imaš puno pregleda jer smoriš ljude i odustanu od gledanja. Pogledaj statistiku i videćeš i sam. Drugo, da li se ovim ventilom smanjuje efikasnost grejanja u radijatorima i povećava potrošnja ogreva jer kotao mora da se forsira non stop da bi otvarao sekundarni krug? U ovom slučaju sa ovim ventilom radijatori su ili vreli ili ništa, ne mogu biti topli što je dovoljno u prelaznim periodima pa će biti kuvanje u kući ako je napolju preko +5 a kotao mora da se loži isto kao i na - 10. Gde je ovde ušteda kad ja moram non stop da teram kotao do maksimuma? Faktički, kotao greje sam sebe a tek šta mu pretekne gurne u sekundarni krug i čim se malo ohladi on odseca radijatore.
Vidite, sve što ste napisali ste apsolutno upravu! Ne držim dikciju i opada koncentracija pa je mučno slušati sa pažnjom. Međutim, nisam ja pravio ovaj video da bih imao veliki broj pregleda, već da bi ljudi uočili šta im je problem, kada ga imaju. Verujte, mnogi majstori ne znaju za ovo. Ok, sada što se tiče rada i potrošnje. Dakle, do sada smo na primer imali ovakvu jednu situaciju: Naložimo vatru, klapna je otvorena i regulator promaje je obično na 40-50°C. Zagreva se voda, pumpa vrti i zagreva radijatore kroz sistem. Međutim, gde nastaje problem. Kotao u koji se stalno vraća hladnija voda od 60°C, kondenzuje po unutrašnjim zidovima kazana i meša taj kondenz sa dimnim gasovima usled čega se stvara katran koji je pun sumporne kiseline. Neretko, ako je veći sistem, pocuri voda iz kotla. Kiselina vremenom nagriza metal i onda za par godina imamo trošak zamene starog kotla novim. Evo prve uštede! Zatim, kada imamo ugrađen ovaj ventil, on ima funkciju da ne dozvoli povratnom vodu da iz radijatora vrati manju temperaturu od 60°C. U tom slučaju, zavisno od mreže ali optimalno na polazu sada moramo imati oko 80°C da bi dok prođe kroz mrežu i vrati se ka kotlu ta temperatura pala. I upravu ste! Radijatori su vreli, kako pada intenzitet grejanja, oni se hlade i ventil opet odreaguje. Preseče povratni vod i uključuje bypass koji vrti vodu u primarnom krugu. Sve je tako, ali prvo omogućili ste da se vatra razgori. Ona gori kao pod vedrim nebom, nema dima, nema tinjanja kao u slučaju kada dostigne temperaturu i zatvori klapnu u malim sistemima gde posle tinja, ugljeniše drvo i energent umesto da sagori i da svoj pun kapacitet, on stvara problem. Ali vidite gde je kvaka; Ako bi stavili buffer, pufer kako ga Hrvati zovu ili akomulator toplote, na primer od 1000 litara. Povećali bi autonomiju grejanja višestruko, jer sada možete da zagrejete tu ogromnu količinu vode punim kapacitetom kotla na primer na 90°C. Sada imate ozbiljnu akomulaciju i treba da je razionalno rasporedite. Ovo se radi putem automatike koja sada u radijatore šaljemo vodu i zaustavljamo cirkulaciju kada na povratu iz radijatora dobijemo 40°C. Tako tu mrežu ne možemo pregrejati, uvek doziramo u toj sekundarnoj cirkulaciji koliku temperaturu želimo. Na primarnom krugu, energent sagoreva i predaje energiju bufferu koji se puni u dve zone zbog podhlađivanja i na 60°C se zaustavlja cirkulaciona pumpa a, kotao nesmetano dogoreva ono malo energenta što je ostalo. Tako da, ne može se reći da on ne vrši svoju funkciju kao uređaj, samo mora se napraviti sistem koji vrši uštede i stvara konfor. Ipak je otvoreni plamen iz čvrstog energenta, nekontrolisana vrsta energije. Hvala što pratite kanal.
@@beogradskidoktor Delimično se slažem, ali loženje vatre non stop na maksimum bez obzira na spoljnu temperaturu je katastrofa neisplativo jer se ne koristi sva ta energija optimalno. To je tek sad pogubno kada je ogrev nenormalno poskupeo i svi gledamo da uštedima gde god možemo. Što se tiče mog sistema i povrata ohlađene vode, ja nemam mešni ventil, ali sam zato stavio termostat na cev koji gasi pumpu kada temperatura padne ispod 50 na odlazu. Time sprečavam hladnu povratnu vodu da mnogo ohladi kotao, a kotao nastavlja da radi i podiže temperaturu mnogo lakše kada pumpa stane i vrlo brzo ponovo dostiže visoku temperaturu vode koja se preko termostata koji uključi pumpu vrlo brzo ponovo šalje u mrežu. Takođe, prvi i drugi radijator su mi jako blizu kotla, na oko 3m i 4 metra, tako da i kroz njih dobijam vruću vodu vrlo brzo nazad u kotao, skoro kao i kroz mešni ventil. Ovako funkcionišem već 30 godina i kotlovi mi traju oko 9 do 10 godina. Kuća je na sprat ukupne površine oko 70m2, dobro izolovana i promenjena sva stolarija. Imam ukupno 8 radijatora gde u predsezoni koristim 4 ili 5 dok je napolju plus. Do skoro sam imao kotao od 20kw Megal ali mi je bio preveliki i često mi je bilo prevruće u kući pa sam ga laganije ložio što znam da je greška. Takođe, upitan je bio kvalitet lima na njemu, mislim da je bio običan a ne kotlovski, pa mi je taj kotao trajao 7 godina i procureo. Pravio je kondenz ali ne nešto previše. Sada imam neki ruski kotao Kupper Pro 16 od 16kw. Njega ložim malo jače nego Megal i jako malo stvara kondenz, skoro pa uopšte, čak ni dimnjak nisam čistio 2 godine jer se više ne zapušava pošto dobija veću temperaturu gasova i čist je. Šta je ovde problem? Sa Megalom sam prolazio celu zimu, čak i jače zime od ove sa max. 8m3 drva, cer i bukva (ugalj ne koristim). Sa ovim ruskim sada trošim i do 12m3 što je znatno više, ali pazite ovo, zadnjih par zima su nikakve ! Kotao dobro greje ali se mora ložiti skoro na sat vremena što je ROBIJA za mene. Kotao je jednopromajni i jako brzo sagoreva drva, a mislim da i mnogo toplote rasipa u odžak. Prve godine mi se i upalio odžak od ovog kotla jer odžak nije bio očišćen od predhonog Megalovog kotla. Evo linka pa pogledajte konstrukciju ovog ruskog kotla: gazanet.ru/wa-data/public/shop/products/79/05/579/images/1943/teplodar-kupper-pro-02.970.jpg Iako piše da mu je iskoristivost ogreva na ovih deklarisanih 16kw oko 85% (verujem da je na drva max. oko 14kw), mnogo mi je sada veća potrošnja nego sa Megalom koji je imao 20kw (realno na drva možda je imao 16-17kw). Istina je da ne kondenzuje kao Megal koga nisam uvek ložio do daske i brzo se zagreva ali i brzo hladi. Bafer nemam niti ima gde da ga stavim i mislim da bi mi bio nepotreban na ovako malom sistemu. I šta sad, ja po preporuci treba da stavim ovaj mešni ventil? Tek taba bi bila robija sa loženjem, morao bih da spavam pored kotla i non stop da ga ložim do maksimuma da bi otvarao termostat na mešnom ventilu. Ne bih se ugrejao a potrošio bih još više drva nego sad, a drva su sad već preskupa. Ja gledam kako da smanjim troškove a ne da ih povećavam, a već sam ih povećao sa ovim kotlom koji da bi grejao jede drva. Ako odemo od kuće na par sati vatra se naravno ugasi iako ga skroz napunim i zatvorim mu sve klapne do kraja. Eto zašto ja nisam ugradi mešni ventil i mislim da bi mi sadašnja iovako veća potrošnja sa 10-12m3 otišla sigurno na 15m3 što je previše. To je prijatelju moj sada oko 1500e za sezonu a sa Megalom mi je bilo oko 500e. Ok, ranije su i drva bila jeftinija, ali što je mnogo mnogo je, + što bih morao da čučim pored kotla još više nego sad, a sad ložim na sat vremena. Na kraju, šta bih ja ovde toliko dobio mešnim ventilom osim toga što bih navodno sačuvao kotao koji iovako sad ne kondenzuje jer jede ogrev koji mi je preskup?
@@prezimeposlezime3923 prijatelju, nemaš ti kotao već furunu. Ja ti kažem, mrka kapa. Imaš problem sa kondenzatom, sumporna kiselina će ti pojesti i taj kotao. Kad procuri, setićeš se ovoga. Kupi antikondenzacioni mešni ventil, ugradu buffer i pun gas. Malo automatike i još koji uređaj za zaštitu, biće konfornije, jeftinije i dugovečnije. Tako, kako je sad, to su problemi...
@@beogradskidoktor Grejem sa ja sa tom furunom jako lepo. Pa i Megal mi je bio kotao šporet pa smo se kuvali u kući. Rekao sam da mi je kuća mala i jako dobro izolovana. I još jedno pitanje oko ovih ventila. Po defaultu kako vidim otvoren je samo primarni krug dok ne dođe do zagrevanja u sekundaru. Šta se dešava kad ova ampula unutra crkne? Onda verovatno ne otvrara sekundarni krug i dolazi do kuvanja u kotlu gde nakon toga izbija sigurnosni ventil na 3 bara i izbacuje svu vodu napolje. Ima li ovaj ventil neku zaštitu od ovakvih slučajeva da propusti vodu kad crkne ampula ili nema? Drugo, ako bih i ugrađivao ovakav mešni ventil, ne bih stavljao ovaj sa ampulom od 60c nego sa 45C ako postoji takav ventil. Ima li takav? Meni bi u sistemu voda od 40c bila sasvim dovoljna za grejanje.
@@prezimeposlezime3923 postoji. Da ste pogledali video sa pažnjom, videli biste da imaju 4 kalibrisane veličine. 45°C, 55°C, 60°C i 70°C. Međutim, nemate efekta stavljati manji od 60°C. Ovaj ventil ima svoju funkciju a, to je da spreči kondenzat koji se pravi na 57°C. Ima ventila koji upuste količinu vode koliku izbace iz sistema i rashlade sistem. Naravno, bolja je zaštita od običnog sigurnosnog ventila koji samo ispusti vodu pod pritiskom, ovi ventili reaguju na temperaturu veću od 95°C. A, što se tiče slanja toplote u radijatore, regulišete tako što u sekundarnom krugu podestite temperaturu. U sekundarnom pustite pun gas i problema nema.
Prijatelji moji ja ne znam sta se ovdje toliko filozofira oko tog antikondenz ventila kada sve sto treba da napravite je da uzmete imbus kljuc ili ravni srafciger,zatvorite prigusnice na radijatorima do kraja i zatim ih odvrnete samo za jednu cetvrtinu kruga!!! Pec ce tada da radi kao sat i to svicarski a potrosnja drva ce se smanjit skoro za duplo!
Probaj prijatelju prvo pa onda komentiraj!!! Za ovo imas i strucni naziv i zove se balansiranje sistema tj. izbalansirani sistem,postoje i prigušnice na ulazima-izlazima iz radijatora i zamisli cuda,nijedno od toga nije izmislio netko neskolovan,tako da ne znam zasto ovako nesto nazivas "nasom skolom"??? Metni ti svoj antikondenz ventil kada si toliko zapeo za njega,ali pravu osjetnu uštedu na ogrijevu neces osjetit dok ne izbalansiras sistem!!!
Zasto MAJSTOR, a zasto MONTER? Citaj ispod 57°C rošenje! Ko je to odredio? MONTERI, PROIZVODJACI SLUSAJU MONTERE, A NE MAJSTORE! Tu je problem, Otac radi grejanje od '70, ja ucio i nastavio od '02 god. Mislite da je u to vreme bilo antikondenza, mis, mes, cetvorokrakih ventila? Bili su MAJSTORI i MONTERI, Majstor izracuna, osmisli, nacrta, a MONTER sama rec vam kaze, samo montira sto mu MAJSTOR kaze, a sad kako nema majstora, a svi monteri, nije ni cudo sto na pojedinim mestima ukrsten N i P‼️ Pozdrav
Postoje inženjeri, ljudi koji rade na osnovu proračuna i dostignuća koja su postigle određene discipline u nauci. Zna se tačka kondenza kod raznih energenata, tako i na čvrsto gorivo svaki energent ima svoju tačku. To su ispitivanja pokazala i eksperimenti koji su primenjivani. Ne znam čemu sve ako se ne pohvalimo da smo mi nešto posebno u odnosu na druge koji svojim znanjem i iskustvom dodirnuše vrh. Ali dobro, valjda čovek sam od sebe treba da napravi marketing.
Anti condez je cisto sranje licno sam se uverio . On stiti samo kotao . Ali kad padne temperatura ispod 60 c . Vi nemate grejanje . Mora non stop da se przi kotao .
@@nebojsapejkovic6638 upravu si. Nekad popijem kuvanubrakiju, sada kako je post, ni kapi. A, uputstva imaju svi ali kao da ih ne razumeju. Ljudi se plaše uputstava. Ovo je malo više od toga ali je dosadno i to stoji. ;)
Cim vidis da covjek sara ocima znas da laze jos ako trepce tim vise potvrduje i prtom ako vrti glavom mozete zakljucit da je palamud aj nemoj vise palamuditi
Hvala Vam Zorane na dubokoj analizi moje ličnosti. Možda nekome zatreba. Trudim se da prenesem iskustva na druge, kojima takođe može da zatreba. Istina, malo palamudim. Učim da izgleda da manje palamudim.
@@beogradskidoktor sta radi taj vas ventil drzi samo kruzenje odredene temperature vode u kotlu a sta ako ti teba manja onda kupis dodatni rezervoar pa odatle mjesas na zeljenu i tako kotlovnice sve skuplje a ucinak sve slabiji i tako umjesto da grijes 50 litara ti onda grijes1500 litara pa sad procjenite sami ucinak
@@zoranmarkovic8011 poštovani gospodine. Na žalost nije dovoljno samo sa pažnjom odgledati video, već i sa razumevanjem. Nadam se da ćete promeniti mišljenje, jer ovo je zaista brend iza koga stoji ozbiljna kompanija, koja zapošljava mnogo ljudi od kojih su školovani inženjeri, tim koji su radili na razvijanju uređaja. Zaista mi je žao što ne možete da shvatite materiju.
@@beogradskidoktor Gle ovako antikorozija je prirodna pojava kada je pec ili voda 40c i fise a to sto ti rekalmiras je mes ventil koji pista temperaturu u sustem koliko je nastelovan pre nego sto objavis nesto malo google i sam si ispao nestrucan jeö prodajes informacije poput tv shopa pojima nemas
@@CsabaMeszaros-t2m hvala Vam gospodine. Svako vidi ono što hoće. Ipak promašili ste temu. Ne radi se o koroziji niti antikoroziji. Borimo se protiv one pojave za koju vi kažete da je normalna prirodna pojava. U pitanju je ventil koji služi kotlu da ne kondenzuje i on drži temperaturu na baždarenoj temperaturi stabilno, tako da brzo prevazilazi taj stepen u kome kotao može da ostvari tu anomaliju i stvori kondenzat. Morate pogledati video sa razumevanjem, isključujući sve što do sada znate. Bukvalno kao mala beba, tabula raza. Ako svoje površno znanje upotrebite, zaslepeće vas kao do sada i nećete znati ni šta ste pročitali u naslovu.
SVAKA ČAST DRUŽE ! Ispričano sve detaljno, dobronamerno i savetodavno, polako i na te nane. A majstori, za veliki broj njih su blage reči gordost i prepotentnost. Čekaš ih kao ozebo sunce, dođu odrade, kao prekoreda, i učinili su... mlatnu pare i odoše. Na reklamaciju će doći ljuti, a kada rade nema im prilaska, ako nešto pitaš obično kažu, ako znaš bolje što si mene zvao ! Ispada da im se krade ,,zanat,, umesto da daju predlog i savet oni su ljuti i žure. To se odnosi na većinu tih ,,majstorskih,, zanimanja, preovladala drskost, bahatost i bezobrazluk !
Sve znate jako dobro.
Imaš dobru "dramsku pauzu" ...
ladno da budeš prešjednik.. od 43 minuta, "u "iščekivanju sledeće reči", sam proveo 15 minuta...2 pa 1.. samo napred..
Da, narativ je bitan. Ko ima dobru dikciju, drži pažnju ljudi. Dosadan je video ali kome treba, on se natera da odgleda i više desetina puta. Zaista je bitno odslušati sve. Hvala što pratite sadržaj. :)
Pozdrav, hvala Vam na videu
Hvala što pratite kanal.
Lepo objašnjeno svaka čast.
Zahvaljujem što pratite kanal.
Poštovani doktore imam neke nedoumice u vezi grejanja imam 79 kvadrata podnog grejanja imam bafer od 300 litara za sanitarnu toplu vodu sa jednim izmenjivacem koji je takodje povezan na na kotao na čvrsto gorivo i imam u krugu podnog grejanja dodat akomulacijski bojler bez izmenjivača direktno za održavanje podnog grejanja još uvek sam u fazi završetka projekta pa me zanima kojom automatizacijom bi mogao da unapredim sistem jer se plašim pregrejana ja jer u primarnom krugu imam bafer 300 lit.
Mogu i ovaj od 100 litara da povežemo u primarni medjutim oni su akomulatori toplote pa može doći do pregrevanja.
@@zoranjovic382 na razvodniku podnog grejanja, stavljate cirkulacionu pumpu i mešni ventil sa termo glavom, na kome se šteluje temperatura otvaranja, odnosno zatvaranja. Ovo znači da će u sekundarni mešni krug podnog grejanja, kojim voda protiče preko sekundarne cirkulacione pumpe, ući toliko toplotne energije koliko je dovoljno za zagrevanje razvoda, na primer 40°C. Čim se na izlazu pojavi veća temperatura, ventil se zatvara prema primarnom krugu a, pumpa stalno vrti fluid unutar tih razvoda. Ovaj ventil može biti momentalni, ne mora imati termostatsku glavu. Dakle neki termostatski uređaj sa nalegajućim ili uronskim senzorom se postavi da kontroliše ventil koji zatvara i otvara primarni krug prema sekundarnom. Od prilike, to je taj sklop. Obradiću temu. Hvala što pratite kanal.
Postovani zahvaljujem se na videu. Cim pre cu ugraditi taj ventil. Imam veliki problem sa kondezom.
Hvala što pratite kanal. Biće još korisnih uređaja i sistema.
@@beogradskidoktor hvala vam na korisnim informacijama
Super video 👍 prava stvar...
Snimi nesto vezano za podno grejanje, neku semu i povezivanje...
Hoću. Hvala što pratite kanal.
Poz.zanima me jedna stvar.dal se taj ventil ugradjuje uvijek i samo uvijek na povratni vod bez obzira dal je pumpa postavljena na povratnom ili potisnom vodu.hvala...
@@daliborstarcevic5107 imate u videu, čak proizvođač preporučuje povrat ali može i na polaz. Imate i šeme povezivanja.. obavezan je magnetni filter, jer je ovo uređaj kome metalni opiljci mogu napraviti problem pri normalnom funkcionisanju.
Svaka cast za vidio . Ako moze pitanje jedno ugradio sam antikondenz ventil 3/4 tri radijatora veca i dva mala imam problem . Lozim kotao temperatura u kotlu 90 stepeni polaz 62 a povrat 40 sta moze biti problem
Pa sama reč vam kaže da imate 90°C u kotlu a, polaz 60°C tu se odmah nešto ne uklapa. Ako je u kotlu 90°C mora biti toliko i na polazu. Morate koristiti merne instrumente da biste ovo mogli da balansirate i da znate gde ste na skali. Taman da izbaždarite vaše instrumente koje imate. Jer većina termomanometara ne radi dobro. Znaju da imaju idstupanja i po 30°C što je u startu problem jer mislite da ste blizu tačke ključanja a, vi niste ni postigli radnu temperaturu.
Ima i tvornicki termostat za paljenje pumpe i on upali tacno pumpu na koji je i bazdaren na 68 a i tu temperaturu pokazuje i na termostatu u kotlu .
@@MiloradStojanovic-j4n odlično. Ali onda uložak termostatskog ventila, zamenite na 70°C. Svako dobro!
Mislis anti kondenzivni ventil da stavim 70 umjesto 60 stepeni
@@MiloradStojanovic-j4n pa ako vam termostat pali pumpu na 68°C, nema smisla ventil sa patronom od 60°C jer će se stalno gasiti pumpa i paliti...
Pozdrav..imam pec na drva od 32kw a povrsina stana je 70 m2 , dali cu imati problem sa kondenzom u peci? Lp
Kada je peć u istoj etaži kao i radijatori, manja je pojava ove anomalije ali ne može da izostane. Dakle, mora se zaštititi povratni vod peći, da rashlađena voda ne ulazi direktno u kazan jer tako orošava površinu ložišta iznutra, koja se pomešana dimnim gasovima transformiše u katran i lepi za metalne površine, što za posledicu ima niz nepravilnosti u radu, jer ne sagoreva i obrazuje zaštitni sloj koji je prvenstveno izolator, zatim ta masa nagriza čelični lim i pravi oštećenja na njegovim površinama što dovodi do habanja i curenja, zatim slivanje kondenza niz zidove peći, neprijatan miris, samo su neki od glavnih razloga zašto treba ugraditi ovaj uređaj.
Hvala što pratite sadržaj.
Na 27:54 spominjete dodavanje jos jedne pumpe na povratni vod.Ja imam kotao na drva i anti kondenz ubacen kao kako ste nacrtali, imam bafer od 500 l i iz njega ide na razdjeljnik na podno grijanje...da li trebam ugradjivati tu dodatnu pumpu na povrat iz bafera prema kotlu i ako da cemu bi ona sluzila?
Samo u slučaju da ne posedujete baffer, može jedna pumpa da ostane u sistemu i to u povratu između kotla i antikondenzacionog ventila. Ako imate hidrauličnu skretnicu ili baffer između kotlovskog primarnog kruga i radijatora, morate ugraditi pumpu na povratu između baffera i radijatora. Taj mešajući krug predstavlja sekundarni deo mreže i možete ga posebnim temperaturama kontrolisati, naravno opet uz primenu nekih mešnih ventila, elektronike i automatike ukoliko vam je to zanimljivo, jer radi na uštedi energenta i konforu. Naravno, možete ostaviti i bez kontrole te dve pumpe da rade stalno ili može najjednostavnije rešenje da ih uključuje uronski ili nalegajući termostat na određenim zadatim temperaturama. Nadam se da sam Vam malo približio. Hvala što pratite kanal.
Doktore ja nisam majstor grjanja ali sam imao dobrog profesora termodinamike odlicno sam razumeo svrhu i namenu anti kodez ventila kji ima namenu prostim narodskim jezikom da nema potoka poratnog voda grejnog fluida dok se e postigne temperatura od 60 c imam samo jednu preporuku da objasnis prednosti drugog tipa auopayskog anikodez vetila sa motorom i balansiranje sitema grejanja jer je ovaj termostaski koristan da nedolazi do prolema sa zagusenjima nesagorelih produkata ali ovaj drugi ima i neke druge perfomanse u postizanju kvallitenijeg i efikasnije grejanja ...
@@dejanmihajlovic6174 naravno biće reči o tome. Ne stižem. Ima takođe mehanički, termostatski koji meša fluid na određenoj temperaturi koju sami podesite. Inače mehanički sa motorom je skuplji u sklopu a, nikakva prednost. Biće i balansiranje sistema.
da si ti živ i zdrav dečko Anti kndezant vetil je odavno prežvakana tema
@@tomapetrovic6340 hvala Vam. Ako je prežvakana, zašto i danas rade kotlove na način da ih spajaju direktno na radijatore ili buffer? Ima slučajeva i na podno da vežu, ludilo mozga ali toliko o edukaciji instalatera..
@@beogradskidoktor . Vrlo prosto jer ima budala . A korisni su još gluplji jer ne žele da se informišu
@@beogradskidoktor Због шунтавих мајстора
@@tomapetrovic6340 voleo bih da vidim vaše reference. Majstori su takvi kakvi su, treba edukovati ljude da znaju šta rade i klijente, šta da očekuju ako ne znaju šta zahtevaju.
Pozdrav,
Ja imam četvorokraki ventil i sad ja sam ga otvorio za jednu trečinu 1/3 neznam kako bi pravilno bilo namjestiti da bi čim bolje zaustavio kondens. Kondensa u polaznom dimnjaku nemam ( ne curi ništa) u peči mi se lagano lima za peč imam isti kao na klipu
Pozdrav za doktora 🫡, moje pitanje je; Da li na četvorokraki mešni ventil treba 2 pumpe..
Odpozdrav! Ne, apsolutno. Potrebna je jedna pumpa. Ako imate potrebu da koristite dve pumpe, jednu na primaru a, drugu na sekundaru, onda stavljate hidrauličnu skretnicu između četvorokrakog i razvoda instalacije. Naravno pumpa sekundara sada pumpa fluid iz hidraulične skretnice prema grejnim telima. Pazite, ovo uopšte nije loša varijanta. Čak za veće sisteme poželjna. Jer sa jednom pumpom, imate hidraulički problem, gde često ne može da napoji krajnje, udaljene radijatore. Umesto hidraulične skretnice, možete koristiti buffer za povećanu autonomiju toplotne energije kod kotlarnica na čvrsto gorivo. I motor sa aktuatorom, da može da prati temperaturu kotlovskog kruga i reguliše protok prema njoj. Ima tu naravno još zaštitnih uređaja sistema, nije dovoljan jedan ventil i da kažemo, rešili smo probleme.
Sve ok objašnjeno samo pumpa ide poslije bafera 27:52
Tako je, hvala na ukazu i što pratite sadržaj.
Pozdrva dali moze ovaj ventil da se ugradi na povratu u puffer koristim vailant elektokotao 28kw sa bafferom od 200l ali kad pustim grijanje povrat mi razhladi skoro ceo baffer pa dugo trwba da zagrije
Hvala na odgovoru
Nije predviđen za te stvari. Ima drugih termostatskih mešnih ventila, koji se koriste za taj sekundarni krug. Ovaj ventil je isključivo na ovoj poziciji.
Hvala na odgovoru
@@myyoutube8076 hvala vama što pratite sadržaj.
Ma grejanje je postala takva filozofija da covek ne poveruje..., tu brate treba jaka skola!
@@yess907 za mnoge da. Otišli su u penziju, nisu shvatili. Znam da je ovo sarkazan ali ima smisla.
moze li pumpa biti na polazu? hoce li funkcionirati?
@@damirivancic4964 po šemi koju dostavlja proizvođač, može i na polazu. Ali se preporučuje na povratu.
kako imate spojene radiatore jednocijevno ili dvocijevno?
@@damirivancic4964 dvocjevni sistem.
ne grije mi jedan radiator hladan ne stigne topla voda cirkulirat@@beogradskidoktor
@damirivancic4964 moguće, jer verovatno hidraulički nije dobro urađena mreža. Zato vam treba malo mernih instrumenata i da se balansira sistem, lepo ozrači i to će da radi. Proguraće ali mora da se zna dokle dolazi, koje su temperature i protoci. To ne može napamet.
Zašto naručuješ iz Italije? Da li je značajno jeftinije nego kad kupuješ kod nas? Da li je bolji trokraki ili četvorokraki? Kad se koji primenjuje?
@@Alexxx95_H i jedan i drugi su dobri. Međutim osnovna razlika je u tome što trokraki i četvorokraki postoji u nekoliko izvedbi.
Na primer, kada su ručni, oni ne valjaju.
Sledeća podela je na termostatske, tu četvorokraki ne postoji u toj izvedbi, zato trokraki ima prednost i treća podela je na automatske što opet pravi razliku između ova dva jer se na klot ventile dodaju motori sa aktuatorima i sondom ali je razlika u tome što trokraki i dalje može da se zadrži kao termostatski a, nedostatak termostatskog sklopa za četvorokraki povećava cenu tog sklopa. Dakle kada imate trokraki termostatski ventil, on radi automatski na osnovu temperature i nezavisan je od električne energije.
Kada imate četvorokraki, on ne postoji u verziji termostatskog mehaničkog, već isključivo ručnog i za automatizovan rad u konstanti temperature, mora mu se dodati senzor temperature, actuator i motorni pogon, to sve mora da napaja struja i u tom smislu kao sklop mnogo košta za istu funkciju koju odrađuje ovaj koji sam prezentovao. Na kraju, ovaj Caleffijev je potpuno izrađen od debelog mesinga a, unutra inox, nerđajući čelik, dok je Esbe odlivak od nekog magnetnitnog čelika i presvučen glazurom spolja. Ima i trećih proizvođača ali ovaj zavređuje pažnju.
Što se funkcionalnosti i razlika tiče, nadam se da vam je jasno.
Iz Italije sam uvozio preko jedne kompanije, jer tada ono što sam tražio niko nije imao u Srbiji na stanju. Inače, već se popravila situacija pa su dostupniji. To sve u ponudi zavisi od potražnje.
Dakle još jednom rezime, ni trokraki ni četvorokraki nisu dobri u ručnoj mehaničkoj izvedbi za primenu kod sistema gde treba regulisati kontstantni temperaturu. U slučaju trokrakog, postoji termostatski koji temperaturu reguliše mehanički uz primenu rastrznog termostatskog elementa a, u slučaju četvorokrakog, ova opcija ne postoji nego se dodaje čitav motorni i mikroprocesno sklop da bi regulisao konstantnu temperaturu što je preskupo u odnosu na ovaj ventil koji besprekorno obavlja svoju funkciju bez potrošnje el. Energije. Sada se postavljabpitanje, šta ako neko ima četvorokraki koji je mehanički. Da li ubaciti trokraki termostatski ili dodati motor actuator i sondu?
Ja sam uvek za opciju da stavi na papir, koliko ga šta košta i kakav je eksploatacioni učinak. Na primer, ugradnja trokrakog termostatskog podrazumeva prepravku instalacije cevovoda, ispuštanje sistema, dodavanje magnetnog filtera na polaz i povrat ali je sve mehanički i automatski bezuslovno. A, ugradnja ovog motornog pogona na četvorokraki, zahteva malo veća materijalna sredstva za opremu, imamo uslov rada od električne energije ali nema prepravke instalacije i ne treba filter zbog bojazni da ċe da kontaminira neki osetljiv sklop unutar četvorokrakog ventila, jer ga on nema, potpuno je mehanički. Nadam se da sam bio koncizan.
Poz.dali treba na peci na pelet ovaj ventil,..i koja je najbolja tep.paljenja pumpe i gasenja
Naravno da treba. Najbolje bi bilo da pumpa pali na 60°C na sondi polaznog voda.
@@beogradskidoktor hvala na odg.dok to nerjesim,kad da stavim da mi se pumpa gasi,da nemam kondenz
@@Hamza505mvb to ne možete riješiti na taj način. Ova komponenta je neizostavan deo zaštitne opreme. Termostat za uključenje/isključenje pumpe je samo još jedan u nizu dodatnih uređaja koji služi da pumpa ne radi ispod 60°C i tako hladi sekundarni deo razvodnog sistema instalacije. Takođe, ona ima neku potrošnju pa je drugi razlog njenog gašenja taj. Kao treći razlog ugradnje termostata je duži vek trajanja pumpe. Istina, njen rotor se kupa u vodenom kupatilu pa voda podmazuje umesto ležajeva ali opet, nema razloga da radi bez potrebe.
Pozdrav,kako kontrolirati temperaturu vode prema radijatoru jer nema četvero krakog
Ugradnjom akomulatora toplote možete iskoristiti energiju dobijenu potrošnjom energenta na kotlovima za čvrsto gorivo a, onda mešnim ventilom dalje regulišete polaz ka radijatorima.
Ako koristite samo antikondenz ventil, ne možete regulisati temperaturu ka radijatorima. U tom slučaju kada prema grejnim telima želite regulaciju temperature a, nemate buffer, morate koristiti hidrauličku skretnicu, još jednu pumpu i opet mešni ventil.
Rezime je da opet nemate iskoristivost energenta u potpunosti, ok štitite kotao tako da je antikondenz ventil neizostavan ali ako nemate prostor da ugradite spremnik vode, ne možete dobiti neke konfornije stanje.
Pozdrav, postoji li mogucnost dodavanja jos nekog trokrakog ventila pored antibkondeza da se ne salje npr.70 stepeni u radijatore nego 40-45? Posto bi bilo pretoplo slati svu temperaturu u radijatore. Hvala
Dobro pitanje i zaključak. Naravno, postoji i u tom slučaju dodaje se buffer ili kako croati kažu pufer, odnosno akomulator toplote u koji skladištimo energiju proizvedenu u kotlu na čvrsto gorivo i odatle je distribuiramo dalje u radijatore putem instalacije cevi i uz primenu drugih uređaja.
Može mešni ventil i pumpa sekundarnog kruga ili termostat sa sondom na povratnom vodu iz radijatora. Tako je najjeftinije i optimalno je rešenje bez korištenja skupe automatike i uređaja.
@@beogradskidoktor Da li postoji opcija bez buffera posto nije ni malo jeftina varijanta?
@@dipre1990 na žalost, ne mogu da nađem drugo rešenje. Niti sam ga negde video, niti mogu da razumem kako bi na drugi način sklonili taj deo energije u stranu, dok raspoređujete potrebnu količinu energije. Slažem se da je preskup bojler, ali ja sam rešio da napravim sud i da ga sam izolujem. Dakle, predlažem da savijete lim u valjak, da ga zavarite i da mu stavite dno i poklopac. Zatim se izbuše rupe za fiting i izoluje se. Nema mnogo nauke oko toga a, uštedećete poprilično novca za samogradnju. Ako niste vispreni sa aparatom, pogotovu što to treba da drži vodu, platite u Jeep comercu ili sličnoj firmi da vam zavare već na meru izrezane i savijene komade. Uradiću video samogradnje takvog jednog suda, pa će ljudi videti da to nije bauk.
@@beogradskidoktor Najjeftinije resenje je prpraviti stari bojler u bafer, ima i izilaciju...
@@youtubepripravnik nije loše, još ako ke prohromski bojler, super.
Pozdrav .
Ako uradim anti kondez i semu ovako kao sto ste nacrtali. Da li treba staviti termostat na pumpu da se pali na 60 c. Ili moze da ostane ukljucena non stop da radi . ??? Hvalq
Trebali bi staviti termostat da pumpa ne radi džabe, nema potrebe da troši struju. Ali nema veze sa funkcionalnošću ovog ventila u sistemu.
Nema veze pumpa sa njim samo ce da radi . I kod mene radi non stop . Ali sa anti condezom nema grejenja dok nema 60c voda u sistemu .
@@Marko-ks3mt Marko, pumpa radi bezveze sve dok se ne postigne temperatura koja će otvoriti bypass.
Nije greška da Vam pumpa radi stalno ali nema funkciju dok ventil ne otvori prolaz.
Ono što svi ljudi ne shvataju, da jednostavno nije dovoljno staviti ovu obaveznu komponentu u sistem da bi imali komfor u korišćenju sistema.
Kada bi dodali još par elemenata u sistem, imali bi vrhunsku stvar.
Uštedeli bi energent i dobili komfor koji može da Vam pruži sistem na grejanje čvrstim energentom.
Niste pogrešili ugradnjom antikondenz ventila ali treba još da bi sistem radio kako ste zamislili.
@@beogradskidoktor ma Pumpa je najmanji problem u celoj prici . Pre kod ljudi je radila non stop . To su sad poceli da stavljaju termostate . Nego ima tu vecih problema sto se tice anti condez ventila . A sad mi je kasno zasto ga inzinjeri nisu preporucivali . To sto je on smanjio condenz u kotlu a ugasio grejanje to nije resenje . Bolje je mehanicki ventil. Onda ce grejanje raditi i na 40 c . .
@@Marko-ks3mt gospodine, vaša logika je srazmerna iskustvima.
Pratite kanal, možda promenite mišljenje.
Postovani , imao bih jedno pitanje . Pumpa mi je integrirana u Lafat peci 25KW, fabricki na potisu , moze li ostati pumpa kako jeste , ili je moram postaviti na povrat , kada se bude ugradjivao taj antikondenz-ventil?? Hvala unaprijed , i sve najbolje!!
Po uputstvu, može.
Veliko HVALA , napokon konkretan odgovor, od njih 5 sto sam pitao@@beogradskidoktor
@@mrkimrkic7724 hvala što pratite kanal.
@@beogradskidoktor Evo da napisem rezultate ugradnje Antikondenzventila , sa pumpom na POLAZU , mozda ce nekome biti od koristi. Radi sve savrseno , postavljeno po vasoj semi , samo sto je pumpa na potisu , fabricki je tako ugradjena na kotao. Nema vise onog palenja , gasenja pumpe , odnosno onog taktovanja kotla i pumpe , kuca se ugreje znatno brze , sad tek kotao radi "punim plucima". Hvala jos jednom i sve najbolje . Veliki Pozdrav
@@mrkimrkic7724 hvala za povratnu informaciju. Naravno, proizvođač je ostavio mogućnost ugradnje pumpe na polazu, to nije greška ali ipak preporučuje povrat za tako nešto. Svako dobro!
Pozdrav hvala na videu objasni mi kako povezati anti kondez ventil a pumpe stoje tri pumpe na sabirniku mik maring tri kruga grejanja izmedju kotla i sabirnika mik maring nema pumpe
Niste bili jasni i precizni ali između vaše sadašnje instalacije, kruga sa tri pumpe i razdelnika Mik Maring montirate antikondezacioni ventil kao što sam nacrtao u videu. Na povratnom vodu, vodeći računa o pravilnom položaju istog. Bypass povezujete na polazni vod, tako što ga presečete i ugradite T komad. Pumpa je između kotla na čvrsto gorivo i antikondenzacionog ventila na povratu takođe. Služi da obezbedi cirkulaciju primarnog mešajućeg kruga. Hvala što pratite kanal!
@@beogradskidoktor znaci mora se dogradit jos jedna pumpa na povratu u kotlu
@@seidsuljevic3581 ta je primarna. Uopšte ne mogu da shvatim kako trenutno radi bez te pumpe jer je ona prevashodno bitna da vam izmeša fluid u kotlovskom krugu i da preko mešnog ventila prođe taj kružni put vode kroz bypass a, kada se bypass zatvori, voda je promenila svoju putanju ka bufferu. Dakle, ovakav način je ispravan kao što sam objasnio na kraju. Jedna pumpa kada imate direktan spoj na radijatore. Pošto je to anomalija, dodajete mešni ventil na tom putu između kotla i razvoda konvektora toplote, u vašem slučaju radijatora. Pumpa u odnosu na mešni ventil stoji na povratnoj cevi, između kotla i mešnog ventila. Sve ostalo što dodajete u sistem, tipa druge linije grejanja za neki drugi objekat ili garažu, morate odvojiti hidrauličkom skretnicom koja se može takođe napraviti kao i akomulator toplote koji je kod vas prisutan u sistemu. Naravno, primarnom mešnom krugu pripada samo izvor energije to jeste peć na čvrsto gorivo. Pelet, briket, piljevina, ugalj, drva... Sve ostalo je sekundarni deo mešnog kruga. Dakle još jednom da rezimiramo. Samo jedna pumpa ostaje u sistemu isključivo kada imate radijatore, pumpu i kotao. U slučaju dodavanja buffer-a obavezno druga pumpe, takođe na povrat. Ovo isključivo radi temperatura vode. Na povratu su uvek manje. Mešni ventil kao i pumpe, mogu se staviti na polaz ali se preporučuju u povratnom vodu.
@@beogradskidoktor sa sabirnika mik maring tri pumpe jedna sanitarni bojler druga podno sa calis ventilom sa sondom 20-50 treca pumpa radijatori isto calis sa sondom 20-70 i mislio sam zastitit kotao sa kondez ventilom pa pitam za tu pumpu koja gura
Kroz kotaoda je moram dogradit
@@seidsuljevic3581 tako je. Obavezno pumpa u primarnom mešnom krugu. Pitam se gde je do sad.
Kako mu podesiti na drugu temeraturu
@@emirbalic6207 promenom uloška, koji se nalazi ispod čepa ventila i mehanički, fizičkom promenom odgovarajućeg uloška, birate temperaturu.
Da li se postavlja posle pumpe ,kad se stavi da li ce voda ici u sistem za grijanje i vracati se nazad preko bajpasa i ide u pec kad se zagreje 60 tad se otvara taj senzor i voda se mjesa ako sam skonto
@@emirbalic6207 morate pažljivo pogledati video, imate skicu, imate objašnjenje. Ako se ne snalazite, morate pozvati stručno lice.
Jos samo jedno pitanje ako ja nalozim npr 70 stepeni da li ce i tad taj ventil raditi i hocel mi biti toplije u kuci jer nesto ste ste rekli 60 plus 10 stepeni da ga tad neiskuljucje i bojim se da ce mi biti ledeno ako samo siba voda 60 da li mogu da lozim i 70 stepeni jer mi je sami katran i smola u peci a drva dobra suha izlocija na kuci 8cm stiropor stolarija ok uzo sam taj ventil samo zbog toga pec grije na 70 step.ko luda gori u kuci al smola i katran samo cjede i kupi se na zid i kapce na pod narocito kad dignem na 80 step
@emirbalic6207 uloga ovog uređaja je da vam zaštiti peć od hladnog povrata vode u nju. Dakle, vi možete da ložite i do 98°C ali on više neće dozvoljavati ispod 60°C da voda uđe nazad u peć iz radijatora. To je suština.
Da li je za svaki ovaj ventil potrebna pumpa na povratnom vodu?
Nije! Neko stavlja na polaz ali na povratu je bolje ugraditi po nekim preporukama.
Ja već imam pumpu standardno na polaznom vodu, (nemam trenutno ni jedan mešni ventil, u mukama sam sa grejanjem već dve godine)... Nego me interesuje, kada pumpa na polaznom vodu radi a ventil ne otvori dok voda ne dostigne 60°.. Može li tu da se desi da se stvori veliki pritisak u sistemu?
@@servistesteraradusumi3659 morate uraditi kako treba. Ne možete dodavati ventil a, pumpu ostaviti. Kad već imate uslov da dodate ventil, prepravite i pumpu. Bez brige, sve to radi. Ali ima još zaštitnih uređaja koji služe za druge stvari, za određene funkcije u sistemu...
Druze treba mi pomoc ili ako neko drugi zna imam centrometal pec centro plus 35kw trosi mi puno dva meseca dve tone izolacija ima kuca novi vrata prozori kako se to moze smanjiti imam dva speichera po 800 litara bojler 300l pozzzz
Pa može. Kotlarnica na ogrev čvrstim gorivom je jedan generator toplote, nekontrolisanom energijom. Tako da tu je tajna. Evo recepta: da bi na primer dobili energiju iz drvnog energenta, treba da imamo neki oblik koji se odražava kroz drvo u cepanici, ugljenisanobdrvo, briket, pelet, piljevina i slično. Bio masa koja se nalazi u kotlu za sagorevanje, može da se zapali i izgori uz prisustvo kiseonika koji je preduslov za nesmetano izgaranje energenta. Sad, zašto se dešava da imamo malu iskorištenost? Zato što imamo mali sistem od 100, 200, 300 litara vode i to brzo digne temperaturu u kotlu, regulator promaje zatvori klapnu, koja je jedina kočnica generatora toplote u ovom slučaju jedina kontrola nekontrolisane energije. Veliki problem bi bio nestanak električne energije u sistemu, jer pumpa staje i dođe do dizanja temperature koja pravi vodenu paru od par stotina stepeni i pucanje instalacije. Zato se ljudi odlučuju na jeftine varijante sistema koje podrazumevaju direktan spoj. Jedan kotao, instalacione cevi, sigurnosni ventil pritiska, ekspanzioni sud i radijatori.
To je kao kada imate nov automobil u klot varijanti. Nema dodatne opreme. Nema klime, podizača stakala, parking senzora i druge opreme koja omogućava konfor i nesmetano korišćenje resursa.
Tako i u grejanju, imamo kotlarnice koje su klot, prazne i jednostavne tako da troše energent a, nemaju učinkovitost.
Ljudi teže ceni izvedbe i zadovoljni su sa minimumom. Taj minimum podrazumeva dosta problema u korišćenju i nema neke benefite u praksi ali je jeftino i tome ljudi robuju. Instalateri su naučili nešto napamet i plasiraju tu priču, potpuno ubeđeni u to da rade ispravno.
Dakle, ispravna kotlarnica na drva ima opremu koja kontroliše temperature i pritiske u određenim sektorima. Obično se dele na primarni i sekundarni krug, koje sada kontrolišu razni namenski ventili i uređaji. Kada se lepo složi oprema, ne da ima konfor pri korišćenju, već i uštedu u energentu o čemu će biti u nekom o narednih videa. Materija je, nike teško ali nije ni jeftino.
@@beogradskidoktor ok kako da kazem kod mene za sad samo radi na pelet na drva mi jos uvek nisu spojili ili treba nesto elektronski ili sta vec ako ga sad spoje kao pumpe nempgu da spoznaju kad dase pale a na speicherima imaju senzori imam dva speichera po 800 litara i bojler od 300
@@vladostanic8326 svaka sugestija majstorima je višak. Oni koji znaju, to je to. Oni koji ne znaju, kažu ja to znam! Svi imaju tendenciju da zamere i da te optuže za neznanje. Zato, to košta. Napravi ti neko projekat, na osnovu činjeničnog stanja, uradi se procena i napravi preliminarna procena. Pa kako to? Znanje košta brate. Ovako, niko zadovoljan. Ni ti, ni majstor. Polako, sakupljaj znanja i na kraju ako ne znaš sam da izvučeš zaključke, platiš profesionalni konsalting, kupiš opremu i zoveš nekog da ti to spoji po nacrtu. Ovako, mrka kapa.
Postovani,
Da li postoji sansa stupanja u kontakt radi saveta oko prepravke kotlarnice po vasem crtezu? Imao bih pitanje oko dodavanje jednog ventila i da li bi funkcionisalo.
Hvala.
Poštovani, sve što vidite radite na svoju odgovornost. Ne dajem savete, ne radim taj posao. Vrlo želim da pomognem i ovo je velika pomoć. U narednom periodu pratite kanal, biće mnogo interesantnih uređaja u istoj i sličnoj temi. Zapratite kanal, toliko možete da uradite i uživajte u sadržaju. Svako dobro!
Koji ventil ugraditi na kotao na pelet, koji ima ugradjenu pumpu u povratnom vodu, a 50-55°C Maximalno ide u radujatore za sobnu temperaturu 25-26°C? Anti kondenz, mesni cetvorokraki ili trokraki? I gde ga postaviti ako iz kotla napojna i povratna idu direktno u radijatore?
Vi imate neispravan sistem kao što je prikazan na skici. Takođe je u videu prikazan je četvorokraki ventil i način njegovog povezivanja u sistem a, takođe i trokraki na način njegovog položaja u odnosu na sistem direktnog spoja.
Ja sam se ogradio i rekao da četvorokraki bez aktuatora i motora ne znači ništa. Za takvu jednu konfiguraciju treba izdvojiti dosta novca jer svaka komponenta košta nešto i potrebna je električna energija da bi radio uređaj. Takođe, potrebno je dosta više znanja za takvo uparivanje sklopa. Kod trokrakog termostatskog, imate komponentu koja je gotova fabrički, kalibrisana na određenu temperaturu koja otvara termostat i potpuno je autonoman bez struje, mehanički. Jeftinije, kompaktnije, bolje. Međutim, tu se stvar ne završava. Trebate imati taj ventil, ali on nije dovoljan da bi sistem funkcionisao. Mora još uređaja da bi imali konfor i uštedu. Biće jedan video o tome.
@@beogradskidoktor Vi ili me ne razumete, ili ne znam NIJE DO ANTI KONDENZ VENTILA! ČITAJTE ISPOD LEPO... Imam "Ambijentalnu" pec na pelet 18kw sa ugradjenom pumpom na povratu, pec je u suterenu, grejem kucu od 100 kvadrata sa temperaturom 50°C +-2, a u kuci mi je 24-26°C, kad bi podigao pec na 70°C da bi anti kondenz ventil otvorio na 60°C, ja bih morao da hodam Go po kuci sa otvorenim prozorima... Tako da Vas ne razumem sta je kod mene Neispravno? Imam CG od 1970 god. Central 23 Slovenacki jos je vezan na sistem, Kotao na pelet sam samo dodao pre par godina! I nikad nisam imao ni cetvorokraki ventil ni anti kondenz ventil, a nemam niti sam imao kondenzaciju u kotlovima, da sam imao ovaj Central 23 do sad bi se istopio! Tako da nije do anti kondez, mes, mis, cetvorokrakih i trokrakih ventila, nego do MAJSTORA I LEPO IZVEDENE INSTALACIJE‼️
@@beogradskidoktor O neispravnosti da NE Govorimo na tu temu! Otac mi je radio Grejanje od '68, a ja ucio i nastavio od '02... Tako da neke stvari mogu da prodju, piju vodu, reklamiraju se, dobri rabati, a neke se ne pricaju, ima dosta dobrih majstora koji pogkeda po neki vas ili klip onog Hrvata... Ali ako neko NE ZNA da napravi grejanje, dzaba mu mes, mis, trokraki, cetvorokraki ventili... Kod kuma sam napravio grejanje, kotao na pelet 28kw, kuca 200 kvadrata, prizemlje 100 + sprat 100, kotao u podrum, isto ga drzi oko 50°C+-2, seta se go sa temperaturom od 24-26°C, a potrosnja peleta po 2,5 palete po sezoni. Pozdrav
@@youtubepripravnik hvala što pratite sadržaj.
@@beogradskidoktor ODGOVIRITE MAJSTORIMA, LAICIMA I LJUDIMA KOJI VAS PRATE??? ČEKAMO, imate dosta kvalitetnog sadrzaja iz kog moze dosta toga da se nauci, da se podseti, da se ne previdi nesto... ALI DUZNI STE MI ODGOVOR, IPAK KANAL TOME SLUZI, ILI URADITE VIDEO DEMANTI... Pozdrav
Stiglo iz italije, a ispod stoji papirna faktura Etaza? :)))
Pa da. Nisam ga ja doneo iz Italije druže, preko Etaža poručio, platio i otišao da preuzmem. Ali dobro je da si od svega drugog, to uočio. Hvala za komentar.
@@beogradskidoktor to moze tako za par komada, ako ga nemaju u magacinu? posto mi trebaju neki delovi koji izgleda domacim majstorima nisu potrebni...
@@zsteva pa nisu imali ni ovi, pa sam poručio i stiglo im. Oni su uvoznici, Doming i Energy Net čini mi se. Ovi su mi bili najposlovniji i najbliži ali nikoga ne preporučujem. Zovite, istražite sami. Naravno, što se majstora tiče ne obraćajte pažnju, ne gubite vreme. Edukujte se, nacrtajte šemu i zovite instalatera da vam ugradi po nacrtu. Slabo ima majstora.
Pozz. Da li je miš ventil isto sto i antikondenz ventil?
Takozvani miš ventil, kako ga naši zovu u Nemačkoj, kontrolisan je motorom koga pokreće upravljačka jedinica a, njoj informaciju o temperaturu daje sonda, odnosno senzor temperature. U suprotnom, miš ventil se ušteluje ručno, odnosno manuelno, ručicom koja se nalazi na telu ventila i on zadržava iste vrednosti, bez obzira što se parametri temperature fluida koji protiče kroz njega stalno menjaju njegovim zagrevanjem ili hlađenjem. U ovom videu ga imate pred kraj, gde sam pokazao trokraki i četvorokraki takav ventil. Verovatno je dobio takav naziv jer je u narodu uvrežena rečenica, go k'o miš! Međutim, ovaj antikondenzacioni ventil koji sam prikazao na snimku, radi potpuno mehaničku funkciju preko rastrznog tela unutar kućišta ventila. Reklo bi se da je ovaj miš ventil jer za razliku od onih koji se ručno šteluju, ovaj nema opipljivih elemenata na koje možete uticati svojim delovanjem pri njegovom radu. On se ponaša kao termostatski uređaj u automobilu. Jednom je kalibrisan na određene vrednosti i u direktnom dodiru sa fluidom, izvršava svoje radne zadatke. Pored tih drugih, takozvanih miš ventila, morali bi imati merne instrumente na ulazu i izlazu iz kućišta ventila i dvojicu zaposlenih ljudi koji će otvarati i zatvarati ručicu klapne ventila u zavisnosti od parametara trmperature fluida. Opet, šalu na stranu to ne bi bilo jeftino i učinkovito ekvivalentno ovoj nezamenjivoj komponenti na tržištu. Naravno, dodavanjem motora i upravljačkog uređaja na taj miš ventil, dobijate preskupu stvar koja radi uz pomoć struje. Dakle, sa razumevanjem i pažnjom pogledajte video, sve sam to objasnio kroz tekst. Neko ga zove još mešni ventil. Hvala što pratite kanal!
Postovani!Imam isti problem sa kotlom!Greska je napravljana u startu,posto je stavljen veci kotao(30 kw)u odnosu na potrebni!Imam podno grejanje!Moze li taj ventil resiti koliko toliko problem!?Hvala unapred!
@@lulestele hvala na interesovanju. Naravno da može! Rešiće vam problem sa kondenzom, podići će temperaturu odlaznog voda, da bi vratio temperaturu 60°C on mora u mrežu da pošalje veću temperaturu za bar 10°C. Dakle, tu za vas može nastati drugi problem, jer morate imati kontrolisanu temperaturu za podno grejanje, nikad preko 40°C. Ovo se rešava ugradnjom akomulatora toplote, odnosno buffera i dela automatike. Morate malo opreme ugraditi u sistem da bi to bilo komfornije i svrsishodno.
Tada bi odvojili kotao na primarni mešni krug a, podno grejanje preko druge pumpe na sekundarni mešni krug.
Sa bukvalno jednom vatrom dnevno, zagrejali bi buffer koji bi u gornjoj zoni imao 90°C, dok bi u sekundarni deo kruga slali temperaturu koju bi kontrolisala automatika preko ulaznih senzora na maksimum 40°C.
Tako bi iskoristili energent, njegovo sagorevanje bi bilo pravilno, imali bi autonomiju toplotne energije u zavisnosti od veličine rezervoara, odnosno buffera.
To bi bio sklad, komfor, ušteda i nema ništa bolje i efikasnije. Sledeća varijanta, toplotna pumpa-solarni paneli. To je najkomfornija varijanta. Hvala što pratite kanal.
Mesani ventil jeobavzan ali veci je problem sirovo drvotreba da odlezi godinu dase osusi da vlaganeprelazi15 c
Hvala što pratite sadržaj.
Pozz moze neki kontakt treba mi da se javim pozz
Slobodno postavite pitanje, svima odgovaramo.
@@beogradskidoktor zbog potrosnje peleta centometal 35kw konbinovana trosi peleta 1 palrtu mesecno dal je to normalno msm da nije kuca 160 kvadrata novi prozpri vrata 2 speichera 800 l i bojler od 300litara nekih 10 11 radijatora
@@vladostanic8326 sve zavisi kako je povezano, izolovano... Ima tu još činilaca, nije samo tek tako da vam ja dam odgovor na osnovu vašeg pitanja koje nije potkrepljeno nekim drugim podacima. Od dosta toga zavisi. Dakle od spajanja, opreme i gubitaka.
@@beogradskidoktor sve vas razumem ali kako bi vam to mogaobposöati docarati ili slicno
@@vladostanic8326 nikako. Gde se nalazite?
Pozdrav druze jel taj trokraki antikondezacioni ventil ima istu funkciju kao trokraki mesni ventil sa nalegajucim termostatom
Da. Ako mislite na sondu ventila koji ima motorno vođenje.
A šta se desi kad ampula od 60 stepeni otkaže ,automobil prokuva a pošto ovaj ventil radi kao onaj u automobilu,onda verovatno kotao prokuva!?
Verovatno da je tako ali ima zaštitnih sistema od pregrevanja. Ventil koji se stavi da otvara na 100°C i dopunjava hladnom vodom ostatak sistema. Sve ima svoje, ali mora zaštitna oprema da se koristi. To je kao kad kupite automobil, pa sad možete klot verziju ili full opremu. Sve ima svoje. Ako se komentar odnosio na anomaliju ventila, još nisam čuo da je neki zaribao. Naravno, filteri su neizbežni.
@@beogradskidoktor
Ne ,ne sumnjam ja u kvalitet ali sve u tehnici može da otkaže ,interesuje me šta Vi mislite o ventilu ,,Herz" koji ima istu namenu a daleko je jeftiniji od ,,Caleffi" ventila?
@@mikipetrovic9242 nekada je cena = brend a, brend ne bi opstao da nema kvalitet. Iskreno, nisam video Herz sa termostatskim mehanizmom. Ima viđao sam motorni ali ovaj je po meni pouzdaniji u kotlarnicama na čvrst energent, jer ne koristi struju za rad već mehanički sklop. Dosta preciznije, kalibrisano, fabrički podešeno. Materijal debelozidni, nerđajući čelik. A, narod kaže ako ne znaš šta je dobro, znaš šta je skupo. Mada, kakve odluke ljudi prave i kome sve daju poverenje, ispade skuplja opcija kada pokuša da uštedi na proverenom kvalitetu. Sad vi nekome recite, Mercedes ne valja!
th-cam.com/video/BbRHnGe11s4/w-d-xo.html
Pozdrav, koja je razlika između CALEFFI-a i ESBE VTC 512?
Unaprijed zahvaljujem na odgovoru!
Inače slažem se da treba biti instalirana zaštita kotla
Po meni, Italijan Caleffi je besprejoran u pogledu dizajna i kvaliteta. Telo od mesinga i opruge od inoxa a, unutrašnjost od poliamida, garantuje dobre performanse uređaja.
Verujem da ni Švetski Esbe ne zaostaje ali prvo, ne sviđa mi se jer je čelik presvučen epoksidnim prahom. To je prvo što me odbija od njega, kao i dizajn koji ne može prići izgledom. I sada će neko reći, pa neću ga stavljati na izložbu, ali zašto da ne. Ako ste majstori svog zanata, bitna Vam je i estetika, pored kvaliteta. Jer, pedantnost je kontrola kvaliteta! Ako je neko uložio toliko sati rada i truda da ispolji estetski momenat, onda možete misliti koliki značaj kompanija daje kvalitetu. Uglavnom, šta god stavite je dobro. Moj favorit je Caleffi. Hvala što pratite kanal.
@@beogradskidoktor Hvala!
Svi se uhvatili za TAČKU rosenja 57°C, a niko da objasni ŠTO? Gde se nalazi kotao ili pec na pelet, koje su temperature, koji dimnjaci, koji promer cevi??? Pa Lozi na 75°C da nema kondenza 😂, a kod mene 26°C sobna, pec na pelet 50°C+-2, šta MI kojima je dovoljna ta temperatura da radimo, tj. Kome kondenzuje??? Ja gde sam pravio grejanje nema kondenza, a greju se Kuce od 100-200 kvadrata sa 1 odnosno 2,5 palete peleta, voda 48-54°C, Sobna 24-26°C
Svaka čast. Ima jedna stara poslovica. Koristio je moja đed. Kaže ovako: "Pričaj ti to mačkama!" Svako dobro!
@@beogradskidoktor Ja ne pricam, ja ovde samo pitam, a koga stvarno zanima on ode pita, pogleda, vidi... Mi se ne reklamiram, Mi radimo po preporuci, 80% zgrada ovde u Gradu, preko 50 radnika i par pod izvodjaca trenutno u Beogradu (toplovodi i grejanje) za Energane, Hale, Zgrade, i nije ostalo pola Beograda bez grejanja, i jos nekoliko Grada... Tako da nema potrebe da se ja reklamiram, mene Investitori zovu po preporuci, ali to ne znaci da ne pogledam i ja nesto korisno ovde na YT, ja se ne stidim kad kazem da jos ucim i zelim da se usavrsavam, i ja sam sve to negde video i cuo, ima i kod Vas dosta toga korisnog sto moze da se nauci, samo Vi objasnjavate kao da svi poznaju sistem, zato ostajete nedoreceni ili nekom nerazumni, a ja sam postavio pitanje koje ja dobijam svakodnevno, to Vam je moja pozitivna kritika, savet, posto vidim da se trudite da objasnite "Laicima" koji ne otvore ventil i zovu da pitaju sto ne greje radijator, a ne znaju na koju stranu se otvara! Pozdrav i svako dobro u daljem radu
Nije tacka rosenja za pelet 57c nego 45-48c. Zato nema kondenza. Ovo se vise odnosi na kotlove na drva i ugalj koji su u hladnim prostorijama. Ambijentalna pec na pelet ne moze da kondenzuje.
Nama vecinom nije potrebna velika toplota ionda redoukujemo promaju ietonamskondeza cjadki
@@mikanjovanovic5602 moraš da znaš šta radiš sa tim redukovanjem promaje a, ne znaš. I moraš da prekontrolišeš kad pišeš da bude razumljivo onome ko čita. Ja sam te razumeo.
Хвала ти докторе. Колико си платио антиконденз вентил?
Цена у Србији за њега износи од 100-150€ у зависности од тога како ћете га купити. Постоје три дистрибутера колико сам успео да видим. Све сам то рекао у видеу. Хвала што пратите канал!
Nije jedinstven,Esbe vtc 512 ja koristim. Kod tvog druga msm da nije dobro spojen povrat ,on je na dnu kotla i treba(ako je nema u kotlu) pumpu da vuče vodu u kotao.Kako to da mu povrat bude odmah ispod tople? U užičkom kraju niko tako neradi bakar,sve se vari srebr.elektrodom i bocama.
U sekundarnom krugu treba napomenuti da je potrebna HS i sabirnik/razdelnik ako imamo više grejnih krugova i regulacija T prema potrošačima.
@@djordjemitrovic7054 voda se u kotlu izmeša termosifonski, nema veze gde su priključci. Tvrdi lem na bakru je potreban SAMO ako je bakar U KOTLU tj na plamenu, inače ide kalaj, tako je jeftinije, lakše, i BOLJE. Pozdrav za zemljaka ali to se tako ne radi 🙂
Moj kotao ima anti kondez kalefi i isto tako kotao izgleda
Postoje merni instrumenti kojima morate znati gde ste na temperaturnoj skali. Nije moguće da radi na visokoj temperaturi i da ima kondenzata. Tako da, nešto nije uredu. Na primer, klapna zatvara na nižoj temperaturi. Mora da ima sagorevanje da ne gušite kotao. Nepoznata mi je vaša konfiguracija sistema, tako da ovo je jedan od razloga zašto vam se to dešava.
A gde se nalazi pumpa? Ispred ili iza sklopa ventila? Na napojnoj ili povratnoj?
@@youtubepripravnik imate u videu lepo prikazano na slici i nešto malo i pričam o tome. Pogledajte sa pažnjom i razumevanjem. Jeste malo dosadno dikcijski ali koga zanima, može da vidi skoro sve.
Pumpa se nalazi na povratnom vodu prvo ide pumpa pa anti kondenz
@@samoslavonija561 sve je lepo objašnjeno. Nemojte nasedati na provokacije. Svi vide koji žele i imaju problem, pronaćiće rešenje.
Ala si otegao ovaj video, mogao si sve to da kažeš za 10 minuta. Zato nećeš da imaš puno pregleda jer smoriš ljude i odustanu od gledanja. Pogledaj statistiku i videćeš i sam.
Drugo, da li se ovim ventilom smanjuje efikasnost grejanja u radijatorima i povećava potrošnja ogreva jer kotao mora da se forsira non stop da bi otvarao sekundarni krug? U ovom slučaju sa ovim ventilom radijatori su ili vreli ili ništa, ne mogu biti topli što je dovoljno u prelaznim periodima pa će biti kuvanje u kući ako je napolju preko +5 a kotao mora da se loži isto kao i na - 10. Gde je ovde ušteda kad ja moram non stop da teram kotao do maksimuma? Faktički, kotao greje sam sebe a tek šta mu pretekne gurne u sekundarni krug i čim se malo ohladi on odseca radijatore.
Vidite, sve što ste napisali ste apsolutno upravu! Ne držim dikciju i opada koncentracija pa je mučno slušati sa pažnjom. Međutim, nisam ja pravio ovaj video da bih imao veliki broj pregleda, već da bi ljudi uočili šta im je problem, kada ga imaju. Verujte, mnogi majstori ne znaju za ovo. Ok, sada što se tiče rada i potrošnje. Dakle, do sada smo na primer imali ovakvu jednu situaciju:
Naložimo vatru, klapna je otvorena i regulator promaje je obično na 40-50°C.
Zagreva se voda, pumpa vrti i zagreva radijatore kroz sistem. Međutim, gde nastaje problem. Kotao u koji se stalno vraća hladnija voda od 60°C, kondenzuje po unutrašnjim zidovima kazana i meša taj kondenz sa dimnim gasovima usled čega se stvara katran koji je pun sumporne kiseline. Neretko, ako je veći sistem, pocuri voda iz kotla. Kiselina vremenom nagriza metal i onda za par godina imamo trošak zamene starog kotla novim. Evo prve uštede! Zatim, kada imamo ugrađen ovaj ventil, on ima funkciju da ne dozvoli povratnom vodu da iz radijatora vrati manju temperaturu od 60°C. U tom slučaju, zavisno od mreže ali optimalno na polazu sada moramo imati oko 80°C da bi dok prođe kroz mrežu i vrati se ka kotlu ta temperatura pala. I upravu ste! Radijatori su vreli, kako pada intenzitet grejanja, oni se hlade i ventil opet odreaguje. Preseče povratni vod i uključuje bypass koji vrti vodu u primarnom krugu. Sve je tako, ali prvo omogućili ste da se vatra razgori. Ona gori kao pod vedrim nebom, nema dima, nema tinjanja kao u slučaju kada dostigne temperaturu i zatvori klapnu u malim sistemima gde posle tinja, ugljeniše drvo i energent umesto da sagori i da svoj pun kapacitet, on stvara problem. Ali vidite gde je kvaka;
Ako bi stavili buffer, pufer kako ga Hrvati zovu ili akomulator toplote, na primer od 1000 litara. Povećali bi autonomiju grejanja višestruko, jer sada možete da zagrejete tu ogromnu količinu vode punim kapacitetom kotla na primer na 90°C. Sada imate ozbiljnu akomulaciju i treba da je razionalno rasporedite. Ovo se radi putem automatike koja sada u radijatore šaljemo vodu i zaustavljamo cirkulaciju kada na povratu iz radijatora dobijemo 40°C. Tako tu mrežu ne možemo pregrejati, uvek doziramo u toj sekundarnoj cirkulaciji koliku temperaturu želimo. Na primarnom krugu, energent sagoreva i predaje energiju bufferu koji se puni u dve zone zbog podhlađivanja i na 60°C se zaustavlja cirkulaciona pumpa a, kotao nesmetano dogoreva ono malo energenta što je ostalo. Tako da, ne može se reći da on ne vrši svoju funkciju kao uređaj, samo mora se napraviti sistem koji vrši uštede i stvara konfor. Ipak je otvoreni plamen iz čvrstog energenta, nekontrolisana vrsta energije. Hvala što pratite kanal.
@@beogradskidoktor Delimično se slažem, ali loženje vatre non stop na maksimum bez obzira na spoljnu temperaturu je katastrofa neisplativo jer se ne koristi sva ta energija optimalno. To je tek sad pogubno kada je ogrev nenormalno poskupeo i svi gledamo da uštedima gde god možemo.
Što se tiče mog sistema i povrata ohlađene vode, ja nemam mešni ventil, ali sam zato stavio termostat na cev koji gasi pumpu kada temperatura padne ispod 50 na odlazu. Time sprečavam hladnu povratnu vodu da mnogo ohladi kotao, a kotao nastavlja da radi i podiže temperaturu mnogo lakše kada pumpa stane i vrlo brzo ponovo dostiže visoku temperaturu vode koja se preko termostata koji uključi pumpu vrlo brzo ponovo šalje u mrežu. Takođe, prvi i drugi radijator su mi jako blizu kotla, na oko 3m i 4 metra, tako da i kroz njih dobijam vruću vodu vrlo brzo nazad u kotao, skoro kao i kroz mešni ventil.
Ovako funkcionišem već 30 godina i kotlovi mi traju oko 9 do 10 godina.
Kuća je na sprat ukupne površine oko 70m2, dobro izolovana i promenjena sva stolarija. Imam ukupno 8 radijatora gde u predsezoni koristim 4 ili 5 dok je napolju plus. Do skoro sam imao kotao od 20kw Megal ali mi je bio preveliki i često mi je bilo prevruće u kući pa sam ga laganije ložio što znam da je greška. Takođe, upitan je bio kvalitet lima na njemu, mislim da je bio običan a ne kotlovski, pa mi je taj kotao trajao 7 godina i procureo. Pravio je kondenz ali ne nešto previše.
Sada imam neki ruski kotao Kupper Pro 16 od 16kw. Njega ložim malo jače nego Megal i jako malo stvara kondenz, skoro pa uopšte, čak ni dimnjak nisam čistio 2 godine jer se više ne zapušava pošto dobija veću temperaturu gasova i čist je.
Šta je ovde problem? Sa Megalom sam prolazio celu zimu, čak i jače zime od ove sa max. 8m3 drva, cer i bukva (ugalj ne koristim). Sa ovim ruskim sada trošim i do 12m3 što je znatno više, ali pazite ovo, zadnjih par zima su nikakve ! Kotao dobro greje ali se mora ložiti skoro na sat vremena što je ROBIJA za mene. Kotao je jednopromajni i jako brzo sagoreva drva, a mislim da i mnogo toplote rasipa u odžak. Prve godine mi se i upalio odžak od ovog kotla jer odžak nije bio očišćen od predhonog Megalovog kotla. Evo linka pa pogledajte konstrukciju ovog ruskog kotla:
gazanet.ru/wa-data/public/shop/products/79/05/579/images/1943/teplodar-kupper-pro-02.970.jpg
Iako piše da mu je iskoristivost ogreva na ovih deklarisanih 16kw oko 85% (verujem da je na drva max. oko 14kw), mnogo mi je sada veća potrošnja nego sa Megalom koji je imao 20kw (realno na drva možda je imao 16-17kw). Istina je da ne kondenzuje kao Megal koga nisam uvek ložio do daske i brzo se zagreva ali i brzo hladi. Bafer nemam niti ima gde da ga stavim i mislim da bi mi bio nepotreban na ovako malom sistemu.
I šta sad, ja po preporuci treba da stavim ovaj mešni ventil? Tek taba bi bila robija sa loženjem, morao bih da spavam pored kotla i non stop da ga ložim do maksimuma da bi otvarao termostat na mešnom ventilu. Ne bih se ugrejao a potrošio bih još više drva nego sad, a drva su sad već preskupa. Ja gledam kako da smanjim troškove a ne da ih povećavam, a već sam ih povećao sa ovim kotlom koji da bi grejao jede drva. Ako odemo od kuće na par sati vatra se naravno ugasi iako ga skroz napunim i zatvorim mu sve klapne do kraja.
Eto zašto ja nisam ugradi mešni ventil i mislim da bi mi sadašnja iovako veća potrošnja sa 10-12m3 otišla sigurno na 15m3 što je previše. To je prijatelju moj sada oko 1500e za sezonu a sa Megalom mi je bilo oko 500e. Ok, ranije su i drva bila jeftinija, ali što je mnogo mnogo je, + što bih morao da čučim pored kotla još više nego sad, a sad ložim na sat vremena.
Na kraju, šta bih ja ovde toliko dobio mešnim ventilom osim toga što bih navodno sačuvao kotao koji iovako sad ne kondenzuje jer jede ogrev koji mi je preskup?
@@prezimeposlezime3923 prijatelju, nemaš ti kotao već furunu. Ja ti kažem, mrka kapa. Imaš problem sa kondenzatom, sumporna kiselina će ti pojesti i taj kotao. Kad procuri, setićeš se ovoga. Kupi antikondenzacioni mešni ventil, ugradu buffer i pun gas. Malo automatike i još koji uređaj za zaštitu, biće konfornije, jeftinije i dugovečnije. Tako, kako je sad, to su problemi...
@@beogradskidoktor Grejem sa ja sa tom furunom jako lepo. Pa i Megal mi je bio kotao šporet pa smo se kuvali u kući. Rekao sam da mi je kuća mala i jako dobro izolovana.
I još jedno pitanje oko ovih ventila. Po defaultu kako vidim otvoren je samo primarni krug dok ne dođe do zagrevanja u sekundaru.
Šta se dešava kad ova ampula unutra crkne? Onda verovatno ne otvrara sekundarni krug i dolazi do kuvanja u kotlu gde nakon toga izbija sigurnosni ventil na 3 bara i izbacuje svu vodu napolje.
Ima li ovaj ventil neku zaštitu od ovakvih slučajeva da propusti vodu kad crkne ampula ili nema?
Drugo, ako bih i ugrađivao ovakav mešni ventil, ne bih stavljao ovaj sa ampulom od 60c nego sa 45C ako postoji takav ventil. Ima li takav? Meni bi u sistemu voda od 40c bila sasvim dovoljna za grejanje.
@@prezimeposlezime3923 postoji. Da ste pogledali video sa pažnjom, videli biste da imaju 4 kalibrisane veličine. 45°C, 55°C, 60°C i 70°C. Međutim, nemate efekta stavljati manji od 60°C. Ovaj ventil ima svoju funkciju a, to je da spreči kondenzat koji se pravi na 57°C. Ima ventila koji upuste količinu vode koliku izbace iz sistema i rashlade sistem. Naravno, bolja je zaštita od običnog sigurnosnog ventila koji samo ispusti vodu pod pritiskom, ovi ventili reaguju na temperaturu veću od 95°C. A, što se tiče slanja toplote u radijatore, regulišete tako što u sekundarnom krugu podestite temperaturu. U sekundarnom pustite pun gas i problema nema.
Prijatelji moji ja ne znam sta se ovdje toliko filozofira oko tog antikondenz ventila kada sve sto treba da napravite je da uzmete imbus kljuc ili ravni srafciger,zatvorite prigusnice na radijatorima do kraja i zatim ih odvrnete samo za jednu cetvrtinu kruga!!! Pec ce tada da radi kao sat i to svicarski a potrosnja drva ce se smanjit skoro za duplo!
Još ti se to oće pameti. Poteža je ova naša škola.
Probaj prijatelju prvo pa onda komentiraj!!! Za ovo imas i strucni naziv i zove se balansiranje sistema tj. izbalansirani sistem,postoje i prigušnice na ulazima-izlazima iz radijatora i zamisli cuda,nijedno od toga nije izmislio netko neskolovan,tako da ne znam zasto ovako nesto nazivas "nasom skolom"??? Metni ti svoj antikondenz ventil kada si toliko zapeo za njega,ali pravu osjetnu uštedu na ogrijevu neces osjetit dok ne izbalansiras sistem!!!
Zasto MAJSTOR, a zasto MONTER? Citaj ispod
57°C rošenje! Ko je to odredio? MONTERI, PROIZVODJACI SLUSAJU MONTERE, A NE MAJSTORE! Tu je problem, Otac radi grejanje od '70, ja ucio i nastavio od '02 god. Mislite da je u to vreme bilo antikondenza, mis, mes, cetvorokrakih ventila? Bili su MAJSTORI i MONTERI, Majstor izracuna, osmisli, nacrta, a MONTER sama rec vam kaze, samo montira sto mu MAJSTOR kaze, a sad kako nema majstora, a svi monteri, nije ni cudo sto na pojedinim mestima ukrsten N i P‼️ Pozdrav
Postoje inženjeri, ljudi koji rade na osnovu proračuna i dostignuća koja su postigle određene discipline u nauci. Zna se tačka kondenza kod raznih energenata, tako i na čvrsto gorivo svaki energent ima svoju tačku. To su ispitivanja pokazala i eksperimenti koji su primenjivani. Ne znam čemu sve ako se ne pohvalimo da smo mi nešto posebno u odnosu na druge koji svojim znanjem i iskustvom dodirnuše vrh. Ali dobro, valjda čovek sam od sebe treba da napravi marketing.
Anti condez je cisto sranje licno sam se uverio . On stiti samo kotao . Ali kad padne temperatura ispod 60 c . Vi nemate grejanje . Mora non stop da se przi kotao .
Marko, antikondenz je neizostavni deo sistema. Ali mora još opreme da se ugradi, kako bi bilo grejanja i do 40°C. Objasniću u nekom narednom videu.
++++++++++
@@amerikanstafford +
Dosadan si!
Na čemu si ?
Napriča se gluposti.
Pera ložač je omanuo.
Uputsvo imaju svi.
@@nebojsapejkovic6638 upravu si. Nekad popijem kuvanubrakiju, sada kako je post, ni kapi. A, uputstva imaju svi ali kao da ih ne razumeju. Ljudi se plaše uputstava. Ovo je malo više od toga ali je dosadno i to stoji. ;)
Cim vidis da covjek sara ocima znas da laze jos ako trepce tim vise potvrduje i prtom ako vrti glavom mozete zakljucit da je palamud aj nemoj vise palamuditi
Hvala Vam Zorane na dubokoj analizi moje ličnosti. Možda nekome zatreba. Trudim se da prenesem iskustva na druge, kojima takođe može da zatreba. Istina, malo palamudim. Učim da izgleda da manje palamudim.
@@beogradskidoktor sta radi taj vas ventil drzi samo kruzenje odredene temperature vode u kotlu a sta ako ti teba manja onda kupis dodatni rezervoar pa odatle mjesas na zeljenu i tako kotlovnice sve skuplje a ucinak sve slabiji i tako umjesto da grijes 50 litara ti onda grijes1500 litara pa sad procjenite sami ucinak
@@zoranmarkovic8011 poštovani gospodine. Na žalost nije dovoljno samo sa pažnjom odgledati video, već i sa razumevanjem. Nadam se da ćete promeniti mišljenje, jer ovo je zaista brend iza koga stoji ozbiljna kompanija, koja zapošljava mnogo ljudi od kojih su školovani inženjeri, tim koji su radili na razvijanju uređaja. Zaista mi je žao što ne možete da shvatite materiju.
@@beogradskidoktor pusti doktore muntu i calefi ima i boljih.
@@dokiczeljko6769 nemam ništa ni od ovih. Za druge bolje ne znam.
Ovo je obican mes ventil ne antikorozivna sprava obican mes ventil
Antikorozivni, pre kritike moraš naučiti da čitaš i naravno, da razumeš ono što vidiš.
@@beogradskidoktor Gle ovako antikorozija je prirodna pojava kada je pec ili voda 40c i fise a to sto ti rekalmiras je mes ventil koji pista temperaturu u sustem koliko je nastelovan pre nego sto objavis nesto malo google i sam si ispao nestrucan jeö prodajes informacije poput tv shopa pojima nemas
@@CsabaMeszaros-t2m hvala Vam gospodine. Svako vidi ono što hoće. Ipak promašili ste temu. Ne radi se o koroziji niti antikoroziji. Borimo se protiv one pojave za koju vi kažete da je normalna prirodna pojava. U pitanju je ventil koji služi kotlu da ne kondenzuje i on drži temperaturu na baždarenoj temperaturi stabilno, tako da brzo prevazilazi taj stepen u kome kotao može da ostvari tu anomaliju i stvori kondenzat. Morate pogledati video sa razumevanjem, isključujući sve što do sada znate. Bukvalno kao mala beba, tabula raza. Ako svoje površno znanje upotrebite, zaslepeće vas kao do sada i nećete znati ni šta ste pročitali u naslovu.