Није било много више стварних задовољстава ни, погото- ву, више среће него некад, али је несумњиво било лакше доћи до задовољства и изгледало као да свуда има места за свачију срећу. Стара и урођена склоност Вишеграђана ка безбрижном животу и уживањима налазила је и подстрека и могућности остварења у новим навикама и новим облицима трговине и зараде придошлих странаца. Досељени пољски Јевреји, са многобројним породицама, заснивали су цео свој посао на томе. Шрајбер је држао оно што се звало »мешовита радња« или »шпецерај«, Гутенплан је отворио кантину за војску, Цалер је водио хотел, шперлингови су отворили фабрику соде и фотографски »атеље«, Цвехер јувелирску и сајџијску радњу. После касарне, која је заменила Каменити хан, подигнут је од преосталог камена Конак и у њему смештени котарска управа и суд. После њих, највећа зграда у касаби био је Цале- ров хотел. Хотел је био подигнут на обали, поред самог моста. Та десна обала реке била је подзидана старинским зидом који подржава обалу са обе стране моста и који је зидан кад и мост сам. Тако су се десно и лево од моста пружала два зараванка, као две терасе над водом. На тим лединама, које се у народу зову мсрале, играла су се, из нараштаја у нараштај, варошка деца. Сада је леви зараванак преузела среска власт, оградила ледину, засадила на њој воћке и грмље, начинила од ње неку врсту среског расадника. А на десном зараванку подигнут је хотел. Досада је прва зграда на уласку у чаршију била Зарије- ва механа. Она је била »на мјесту«, јер је уморан и жедан пут- ник, улазећи преко моста у варош, морао да удари на њу. Сад је потпуно засењена од велике зграде новог хотела; ниска и стара механа изгледа сваким даном све нижа и потуљенија, као да у земљу пропада. Званично, нови хотел је крштен именом моста поред кога је настао. Али народ назива све ствари по својој нарочитој логици и по оном стварном значењу које оне за њега имају. Над улазом Цалеровог хотела врло је брзо избледео натпис »Хотел зур Брüцке«, који је један војник, вештак по занату, написао крутим словима и посном бојом. Свет је прозвао 188
biljanaaaaaa
o Lotiki...
Није било много више стварних задовољстава ни, погото- ву, више среће него некад, али је несумњиво било лакше доћи до задовољства и изгледало као да свуда има места за свачију срећу. Стара и урођена склоност Вишеграђана ка безбрижном животу и уживањима налазила је и подстрека и могућности остварења у новим навикама и новим облицима трговине и зараде придошлих странаца. Досељени пољски Јевреји, са многобројним породицама, заснивали су цео свој посао на томе. Шрајбер је држао оно што се звало »мешовита радња« или »шпецерај«, Гутенплан је отворио кантину за војску, Цалер је водио хотел, шперлингови су отворили фабрику соде и фотографски »атеље«, Цвехер јувелирску и сајџијску радњу.
После касарне, која је заменила Каменити хан, подигнут је од преосталог камена Конак и у њему смештени котарска управа и суд. После њих, највећа зграда у касаби био је Цале- ров хотел. Хотел је био подигнут на обали, поред самог моста. Та десна обала реке била је подзидана старинским зидом који подржава обалу са обе стране моста и који је зидан кад и мост сам. Тако су се десно и лево од моста пружала два зараванка, као две терасе над водом. На тим лединама, које се у народу зову мсрале, играла су се, из нараштаја у нараштај, варошка деца. Сада је леви зараванак преузела среска власт, оградила ледину, засадила на њој воћке и грмље, начинила од ње неку врсту среског расадника. А на десном зараванку подигнут је хотел. Досада је прва зграда на уласку у чаршију била Зарије- ва механа. Она је била »на мјесту«, јер је уморан и жедан пут- ник, улазећи преко моста у варош, морао да удари на њу. Сад је потпуно засењена од велике зграде новог хотела; ниска и стара механа изгледа сваким даном све нижа и потуљенија, као да у земљу пропада.
Званично, нови хотел је крштен именом моста поред кога је настао. Али народ назива све ствари по својој нарочитој логици и по оном стварном значењу које оне за њега имају. Над улазом Цалеровог хотела врло је брзо избледео натпис »Хотел зур Брüцке«, који је један војник, вештак по занату, написао крутим словима и посном бојом. Свет је прозвао
188
Koja je ovo glava 17 ili 14
XIV
Jel ovo 14 glava
Sasa ne 17 je
jeste 14 je
11:58 177