Kale, ova emisija je toliko fantastična da sam, nakon što sam je odslušao u kolima, morao još jednom da je odgledam ovde, prethodno preslušavši i gotovo ceo soundtrack koji je pratio radijsku verziju. Imam (evo koliko od prekosutra) 59 godina (i ne toliko vrijednu diplomu, što bi rekao Džoni), a evo prvi put čujem za Nebojšu Krivokuću, koji je stvarno faca (i nekako sam ga doživeo kao svog vršnjaka, mada je gotovo punih osam godina mlađi). Jako mi je krivo što, kako mi se često učini, mnogo dobrih stvari nekako prolazi kraj mene a da ih ne opazim. Verovatno zbog toga što sam uglavnom u nekom svom bablu sačinjenom od muzike koju volim i koja je uglavnom vezana za bivšu Jugu, a uz to je veoma retko dopunjavam novim stvarima. Eto, dok sam vas slušao na radiju, na prvu mi se jako dopala jedna stvar koju ste pustili u backgroundu, da sam morao da vas kontaktiram preko vajbera, sa kojeg mi je neko jako ljubazan rekao da je reč o bendu Proto tip i pesmi "Želje", koju sam evo, za protekla dva sata, odslušao više od desetak puta. Elem, rasplinjavam se. Htedoh reći, jedino što bih Nebojši imao da zamerim jeste to što je rekao da svoju knjigu "39 pesama", koju je objavio u svega 1000 primeraka, neće dalje doštampavati. Avaj! Pokušao sam da je nađem na kupindu, ali rekli su mi nema - prodato. Na sajtovima svih domaćih knjižara - takođe rasprodato. Kao za baksuz, na sajtu knjizara.com natrčim na prvih tridesetak strana u PDF-u i progutam ih u jednom dahu - nostalgija je čudo. I šta sad ja da radim ovako, dizvineš, nedotucan. Zamisli da ti neko sredinom jula dâ samo griz Nui sladoleda i kaže - e pa, ne može više! Izvini, raspričah se. Ponela me emocija. Sad ozbiljno - i ti i tvoj gost zaista ste ooozbiljne face! Hats down, shout-out, and thumbs up to you and the Coka (Kalinov neka mi oprosti, ali...). Keep up the good work!
Kako volim njen glas 😊
Kale, ova emisija je toliko fantastična da sam, nakon što sam je odslušao u kolima, morao još jednom da je odgledam ovde, prethodno preslušavši i gotovo ceo soundtrack koji je pratio radijsku verziju. Imam (evo koliko od prekosutra) 59 godina (i ne toliko vrijednu diplomu, što bi rekao Džoni), a evo prvi put čujem za Nebojšu Krivokuću, koji je stvarno faca (i nekako sam ga doživeo kao svog vršnjaka, mada je gotovo punih osam godina mlađi). Jako mi je krivo što, kako mi se često učini, mnogo dobrih stvari nekako prolazi kraj mene a da ih ne opazim. Verovatno zbog toga što sam uglavnom u nekom svom bablu sačinjenom od muzike koju volim i koja je uglavnom vezana za bivšu Jugu, a uz to je veoma retko dopunjavam novim stvarima. Eto, dok sam vas slušao na radiju, na prvu mi se jako dopala jedna stvar koju ste pustili u backgroundu, da sam morao da vas kontaktiram preko vajbera, sa kojeg mi je neko jako ljubazan rekao da je reč o bendu Proto tip i pesmi "Želje", koju sam evo, za protekla dva sata, odslušao više od desetak puta.
Elem, rasplinjavam se. Htedoh reći, jedino što bih Nebojši imao da zamerim jeste to što je rekao da svoju knjigu "39 pesama", koju je objavio u svega 1000 primeraka, neće dalje doštampavati. Avaj! Pokušao sam da je nađem na kupindu, ali rekli su mi nema - prodato. Na sajtovima svih domaćih knjižara - takođe rasprodato. Kao za baksuz, na sajtu knjizara.com natrčim na prvih tridesetak strana u PDF-u i progutam ih u jednom dahu - nostalgija je čudo.
I šta sad ja da radim ovako, dizvineš, nedotucan. Zamisli da ti neko sredinom jula dâ samo griz Nui sladoleda i kaže - e pa, ne može više!
Izvini, raspričah se. Ponela me emocija. Sad ozbiljno - i ti i tvoj gost zaista ste ooozbiljne face!
Hats down, shout-out, and thumbs up to you and the Coka (Kalinov neka mi oprosti, ali...). Keep up the good work!