Биз мусулмон халки Аллох каерда, канака, качон пайдо булди, ким яратган деб талашиб тортишмаслигимиз керак манимча, Аллох куронда нима деб узини танитган булса шундай кабул киламиз ва буй синамиз, булди. Бошка нарса керакмас, эшиттик ва кабул килдик шу хакикий иймон.
*Аллоҳ* *осмонда* *Уламолардан* *далиллар:* Имом Абу Ҳанифа: "Ким-ки Роббимни осмонда ёки ердалигини билмайман, деса- у кофирдир. Шунингдек У Зот Арш устида, лекин Арш осмондами ёки ердами билмайман- деса ҳам, кофир бўлади." («Фикхул Абсат», 46) Имом Бухорий айтадилар: "Расулуллоҳ вафот этганларида Абу Бакр розиаллоху анҳу чикиб деди: "Ким Муҳаммадга сигинган бўлса Муҳаммад ўлди, ким Аллоҳга сигинган бўлса, Аллох ОСМОНДАДИР, Тирикдир ва ҳануз ўлмайди". (Тариҳ ал-Кабир, 1-202) Имом Заҳабий айтадилар: "Алий ибн Ҳасан ибн Шақикдан саҳиҳ (йўллар билан) ривоят килинди: у киши деди: «Абдуллох ибн Муборакдан: «Роббимизни қандай таниймиз?»-деб сўрадим. У: «(Аллоҳ) Еттинчи осмонда Арши устидадир. Биз жаҳмиялар айтаётганидек: «У (Аллох) бу ерда, у ерда», деб айтмаймиз"-деб жавоб берди. (Доримий «ар-Род алал Маррийсий», 24, 103- бетларда, Абдуллоҳ ибн Аҳмад «Сунна», 7, 25, 35, 72-бетларда) Муҳаммад ибн Юсуф деди: "Ким Аллоҳ аршида эмас деса кофир бўлади. Ким Аллоҳ Мусoга гапирмаган деса кофир булади". (Халку афъол ал-ибод, 33-бет) Абу Ҳанифа роҳимаҳуллоҳ: Бир аёл Абу Ҳанифа роҳимаҳуллоҳдан: "Ибодат қилаётган илоҳинг қаерда? -деб сўради. Ул зот: "Аллоҳ субҳанаҳу ва таоло ерда эмас, Осмон юкОРИСИДАДИР", дедилар. Шунда бошка биро дам: "Ҳоп, Аллоҳ таолонинг "У сизлар билан биргадир", ояти ҳакида нима дейсан?-деди. Ул зот: "Бу сени бир одамга мактуб ёзиб, олдида бўлмасанг ҳам, мен сен билан биргаман, дейишинг кабидир", деб жавоб бердилар. («Асмо ва Сифат», 429.) Имом Шофеъий роҳимаҳуллоҳ;: "Аллоҳ Ўзининг аршида, осмонларнинг устида, Ўзининг бандаларига қандай хоҳласа шундай якинлашади, шунингдек, Аллоҳ биринчи осмонга ўзи қандай хохласа шундай тушади". (Эътикод аш-Шофеьий, 18, Заҳабий "ал-Улув" да 443) Имом Термизий роҳимахуллоҳ: "Ва Аллоҳ Ўзининг аршининг устида, Озъи қандай тасвирлаган бўлса шундай". (Сунан Термизий, 11-109) Имом Бухорий роҳимаҳуллоҳ: Ўзининг саҳиҳида, "Жаҳмийларга раддия" бобида, "Аллоҳнинг арши сувни устида эди", дейди. Абу Алия айтади: "Истава" нинг маъноси "Кўтарилди" деганидир, ва Мужоҳид айтадилар: "Яъни аршнинг устига кўтарилгандир". Имом Молик айтади: "Аллох самоларнинг юкорисида Унинг илми эса барча жойда. Ҳеч бир жой Унинг илмидан яширинган эмас". (Ал-Ажурри "аш-Шария" да, 652, Абу Довуд, «Масаил Аҳмад», 263) Имом Шофеъий роҳимаҳуллоҳ;: "Албатта Аллоҳ Аршнинг устидадир" (Ибн Куддома, "ал-Улув" 91) Имом Шофеъий раҳимахуллоҳ: "Мен ўзим суннат-эътикод устида булган сўзим шуки: Аҳли ҳадис асхобларимиздан билганларим, яна ўзим билиб ва улардан ҳам ўрганиб олганларим, мисол учун: Суфён, Молик ва бошкалардан. Ла илаҳа илла Аллоҳ ва Муҳаммадан Расулуллох шаҳодати, Аллоҳни осмонда Арш устидалиги ва бандаларга Ўзи хоҳлаганидек якинлашиши ва Аллоҳ таоло дунё осмонига Ўзи хоҳлаганидек нозил булишидир. (Ибнул Коййим, «Ижтимӯул жуюш», 165. Ибн Таймия, «Фатаво», 4/181-183) Имом Аҳмад ибн Ҳанбал раҳимаҳуллоҳ: Абу Бакр Марвазий айтади: Имом Аҳмад ибн Ҳанбалдан жаҳмиялар инкор киладиган сифатларни: Аллоҳ таоло қиёматда кўриниши, Исро кечаси, Арш қиссалари ҳақида келган ҳадислар ҳакида сўрадим. У киши: Уларни уммат қабул килган ҳолда етказган. Ўша хабарлар қандай келган бўлса ўшандай ўтказилади (борича тасдикланади). («Табакотул Ҳанабила», 1/56.) Биз - Аллох таолони баъзилар чегаралаб, сифатлаб айтганидай: ҳеч бир чегарасиз, сифациз, деб эмас, балки Ўзи хохлаганидек Арш устидаги Зот, деб иймон келтирамиз. Аллоҳнинг сифатлари Ўзидандир ва Ўзиникидир, У Ўзини қандай васфлаган бўлса худди ўшандайдир, Унга кўзлар етишолмас. (Ибн Таймия, «Дарру таъориз», 2/30.) Наъим ибн Ҳаммод, Имом Бухорий раҳимаҳуллоҳнинг устозлари, шундай деган эканлар: «Аллоҳни махлуқларга ўхшатишлик куфрдир. Ҳудди шунга ўхшаш, Аллоҳ Ўзини сифатлаган Сифатларни инкор килишлик ҳам куфрдир. Аллоҳ таоло Аллоҳ Арш устидадир. Ўзини ифодалаган ва Пайғамбари соллаллоҳу алайҳи ва саллам ҳадисларда ифодалаган Сифатларда Ташбиҳ йўкдир (яъни бошка махлукларнинг сифатларига ўхшатишлик йўкдир)». («Шарху Ақийда ат-Таҳовия») Имом Молик рахҳимаҳуллоҳ: Абу Нуаъйим Жаъфар ибн Абдуллохдан келтиради, айтдики: Молик ибн Анас хузурларида эдик, олдиларига бир киши келиб: Эй Абу Абдуллоҳ! Раҳмон Аршга иставо килди, қандай иставо қилди?-деди. У кишининг юзлари шундай бир ғазабли ҳолатга келдики, eрга қараб кўлидаги чўпак билан ерни нукталай кетди, ҳаттоки терлаб кетди. Сӯнгра бошларини кўтариб чӱлни ирғитди-да, айтди: Кайфият-номаъқулдир (яъни унга ақл етмайди). Иставо- мажҳул эмас (яъни номаълум эмас маълумдир). Унга иймон келтириш вожибдир. У ҳақида сўрашлик бидъатдир. Сени эса бидъатчи, деб ўйлайман, деб уни ташқарига чиқаргизди. («Ҳиля», 6/325, 326.) Шайх Муҳаммад Аман Ал Жамий раҳимаҳуллоҳ айтади: «Агар сенга ашъарий: «Дарҳакиқат Аллоҳ кечанинг учдан бирида тушмайди, балки (Аллоҳнинг) амри тушади», деб айтса. Сен ундан: «Кимдан тушади?», деб сўра. У албатта: «Аллоҳдан тушади», деб жавоб беради. Шунда сен унга: «Худди шу биз истаган масала, ҳозир сен Аллоҳни осмонда эканини исботладинг», деб айт». «Шарҳул ақийдатул васатийя»
Аввало Ассалому ъалейкум ва раҳматуллоҳи ва боракатуҳу Аллоҳ Таъоло жамъий инсонларнинг тӯғри йӯлда қилсинг Аҳли Сунна вал жамаъамат жамаъатида қилсинг бизларнинг баримизнинг Бир Имомнинг сӯкишдан олдинг ӯйла сӯнгра сӯйла деган сӯз бор Имомларни сӯккан кишаларнинг 7-пуштидан аҳли имл қори чиқмиди деганлар Кибор Улламолар шунинг учун Имом Мотуридий ва Имом Ашъари ҳақларида сал тилимизни тияйлик бродарлар бану Исроил бири диндан чиқти бири молга сиғинди бири эса Мусо Алайҳисаломга эргашти лекин парчаланмади биз ахир мусулмонмизку бу Домлани гапи тӯғри буниси тӯғри дегунча ӯзимиз илм олайлик биз худди бир ускунага ӯхшаб қолдик ким нима деса эргашиб кетиб қоладиганга ӯхшаб Мен Тожикистонликман бир Тоҷикча сӯз ёзаман сӯнгра таржима қиламан Ободии будхона зи вайронагии мост Ин мамлакати куфр аз паришонии мост Ислом ба зоти худ надорад айбе Ҳар айбе ҳаст дар мусалмонии мост. Таржима ва маъноси Будхоналарнинг ободлиги бизнинг вайроналигимиздандур Бу куфр мамлакатри бизнинг паришонлигимиздандур Ислом ӯз зотида йӯқдур унда хатолик Ҳар хатолик бӯлса бизнинг мусулмонлигимиздадур. Шунинг учун биродарлар олдинг биз ӯйлайлик сӯнгра сӯйлайлик ҳар қандай вазъиятда ӯзимизнинг ӯрнимизни билайлик биродарлар тан олайлик ӯзимизни тилда диктант олса 150 сӯздан энг ақиллилигимиз ҳам 3та ё 4та хатолик чиқади ё бӯлмаганда 1та чиқади Араб тилли мукаммал тил биз хабарчи бӯлмасдан илм билан шуғуллансак яхши бўларди Аллоҳ ҳамамизнинг илмли бӯлишимизга насибу рузиъ этсин жамий халқларга Ассалому ъалейкум ва раҳматуллоҳи ва боракатуҳу ҳурмат билан Тожикистон аҳлидан
*Аллоҳ* *осмонда* *Уламолардан* *далиллар:* Имом Абу Ҳанифа: "Ким-ки Роббимни осмонда ёки ердалигини билмайман, деса- у кофирдир. Шунингдек У Зот Арш устида, лекин Арш осмондами ёки ердами билмайман- деса ҳам, кофир бўлади." («Фикхул Абсат», 46) Имом Бухорий айтадилар: "Расулуллоҳ вафот этганларида Абу Бакр розиаллоху анҳу чикиб деди: "Ким Муҳаммадга сигинган бўлса Муҳаммад ўлди, ким Аллоҳга сигинган бўлса, Аллох ОСМОНДАДИР, Тирикдир ва ҳануз ўлмайди". (Тариҳ ал-Кабир, 1-202) Имом Заҳабий айтадилар: "Алий ибн Ҳасан ибн Шақикдан саҳиҳ (йўллар билан) ривоят килинди: у киши деди: «Абдуллох ибн Муборакдан: «Роббимизни қандай таниймиз?»-деб сўрадим. У: «(Аллоҳ) Еттинчи осмонда Арши устидадир. Биз жаҳмиялар айтаётганидек: «У (Аллох) бу ерда, у ерда», деб айтмаймиз"-деб жавоб берди. (Доримий «ар-Род алал Маррийсий», 24, 103- бетларда, Абдуллоҳ ибн Аҳмад «Сунна», 7, 25, 35, 72-бетларда) Муҳаммад ибн Юсуф деди: "Ким Аллоҳ аршида эмас деса кофир бўлади. Ким Аллоҳ Мусoга гапирмаган деса кофир булади". (Халку афъол ал-ибод, 33-бет) Абу Ҳанифа роҳимаҳуллоҳ: Бир аёл Абу Ҳанифа роҳимаҳуллоҳдан: "Ибодат қилаётган илоҳинг қаерда? -деб сўради. Ул зот: "Аллоҳ субҳанаҳу ва таоло ерда эмас, Осмон юкОРИСИДАДИР", дедилар. Шунда бошка биро дам: "Ҳоп, Аллоҳ таолонинг "У сизлар билан биргадир", ояти ҳакида нима дейсан?-деди. Ул зот: "Бу сени бир одамга мактуб ёзиб, олдида бўлмасанг ҳам, мен сен билан биргаман, дейишинг кабидир", деб жавоб бердилар. («Асмо ва Сифат», 429.) Имом Шофеъий роҳимаҳуллоҳ;: "Аллоҳ Ўзининг аршида, осмонларнинг устида, Ўзининг бандаларига қандай хоҳласа шундай якинлашади, шунингдек, Аллоҳ биринчи осмонга ўзи қандай хохласа шундай тушади". (Эътикод аш-Шофеьий, 18, Заҳабий "ал-Улув" да 443) Имом Термизий роҳимахуллоҳ: "Ва Аллоҳ Ўзининг аршининг устида, Озъи қандай тасвирлаган бўлса шундай". (Сунан Термизий, 11-109) Имом Бухорий роҳимаҳуллоҳ: Ўзининг саҳиҳида, "Жаҳмийларга раддия" бобида, "Аллоҳнинг арши сувни устида эди", дейди. Абу Алия айтади: "Истава" нинг маъноси "Кўтарилди" деганидир, ва Мужоҳид айтадилар: "Яъни аршнинг устига кўтарилгандир". Имом Молик айтади: "Аллох самоларнинг юкорисида Унинг илми эса барча жойда. Ҳеч бир жой Унинг илмидан яширинган эмас". (Ал-Ажурри "аш-Шария" да, 652, Абу Довуд, «Масаил Аҳмад», 263) Имом Шофеъий роҳимаҳуллоҳ;: "Албатта Аллоҳ Аршнинг устидадир" (Ибн Куддома, "ал-Улув" 91) Имом Шофеъий раҳимахуллоҳ: "Мен ўзим суннат-эътикод устида булган сўзим шуки: Аҳли ҳадис асхобларимиздан билганларим, яна ўзим билиб ва улардан ҳам ўрганиб олганларим, мисол учун: Суфён, Молик ва бошкалардан. Ла илаҳа илла Аллоҳ ва Муҳаммадан Расулуллох шаҳодати, Аллоҳни осмонда Арш устидалиги ва бандаларга Ўзи хоҳлаганидек якинлашиши ва Аллоҳ таоло дунё осмонига Ўзи хоҳлаганидек нозил булишидир. (Ибнул Коййим, «Ижтимӯул жуюш», 165. Ибн Таймия, «Фатаво», 4/181-183) Имом Аҳмад ибн Ҳанбал раҳимаҳуллоҳ: Абу Бакр Марвазий айтади: Имом Аҳмад ибн Ҳанбалдан жаҳмиялар инкор киладиган сифатларни: Аллоҳ таоло қиёматда кўриниши, Исро кечаси, Арш қиссалари ҳақида келган ҳадислар ҳакида сўрадим. У киши: Уларни уммат қабул килган ҳолда етказган. Ўша хабарлар қандай келган бўлса ўшандай ўтказилади (борича тасдикланади). («Табакотул Ҳанабила», 1/56.) Биз - Аллох таолони баъзилар чегаралаб, сифатлаб айтганидай: ҳеч бир чегарасиз, сифациз, деб эмас, балки Ўзи хохлаганидек Арш устидаги Зот, деб иймон келтирамиз. Аллоҳнинг сифатлари Ўзидандир ва Ўзиникидир, У Ўзини қандай васфлаган бўлса худди ўшандайдир, Унга кўзлар етишолмас. (Ибн Таймия, «Дарру таъориз», 2/30.) Наъим ибн Ҳаммод, Имом Бухорий раҳимаҳуллоҳнинг устозлари, шундай деган эканлар: «Аллоҳни махлуқларга ўхшатишлик куфрдир. Ҳудди шунга ўхшаш, Аллоҳ Ўзини сифатлаган Сифатларни инкор килишлик ҳам куфрдир. Аллоҳ таоло Аллоҳ Арш устидадир. Ўзини ифодалаган ва Пайғамбари соллаллоҳу алайҳи ва саллам ҳадисларда ифодалаган Сифатларда Ташбиҳ йўкдир (яъни бошка махлукларнинг сифатларига ўхшатишлик йўкдир)». («Шарху Ақийда ат-Таҳовия») Имом Молик рахҳимаҳуллоҳ: Абу Нуаъйим Жаъфар ибн Абдуллохдан келтиради, айтдики: Молик ибн Анас хузурларида эдик, олдиларига бир киши келиб: Эй Абу Абдуллоҳ! Раҳмон Аршга иставо килди, қандай иставо қилди?-деди. У кишининг юзлари шундай бир ғазабли ҳолатга келдики, eрга қараб кўлидаги чўпак билан ерни нукталай кетди, ҳаттоки терлаб кетди. Сӯнгра бошларини кўтариб чӱлни ирғитди-да, айтди: Кайфият-номаъқулдир (яъни унга ақл етмайди). Иставо- мажҳул эмас (яъни номаълум эмас маълумдир). Унга иймон келтириш вожибдир. У ҳақида сўрашлик бидъатдир. Сени эса бидъатчи, деб ўйлайман, деб уни ташқарига чиқаргизди. («Ҳиля», 6/325, 326.) Шайх Муҳаммад Аман Ал Жамий раҳимаҳуллоҳ айтади: «Агар сенга ашъарий: «Дарҳакиқат Аллоҳ кечанинг учдан бирида тушмайди, балки (Аллоҳнинг) амри тушади», деб айтса. Сен ундан: «Кимдан тушади?», деб сўра. У албатта: «Аллоҳдан тушади», деб жавоб беради. Шунда сен унга: «Худди шу биз истаган масала, ҳозир сен Аллоҳни осмонда эканини исботладинг», деб айт». «Шарҳул ақийдатул васатийя»
Itoat qilmaydigan odam uchun alloxni qayerda ekanini umuman qizigi yuq.Itoat qiladigan uchun.ham buni nima farqi bo muhumi allox bor va u bizaga raxmatlarini yuborishdan tuxtamayapdi alhamdulillah. Alloxni.makonini emas uning buyruq va qaytariqlarini izlash va amal qilish muhum deb uylayman.
Lekin Qur'onda Istava alal arsh oyati turibdiku.. Alloh o'zi Arshga ko'tarilganini bayon qildi biz esa tasdiqlab : Alloh barcha narsalardan yuqorida dedik..
@@Umar-jw3sbIstava so'zi ko'p manoga ega Yuqorida Ko'tarildi Hukumron Joylashdi Va yana bir necha manoga ega bulardan to'g'risi hukmron ya'ni Allah al-Arshni hukmronni egasi degan mano tog'ri nega bu yerda aynan al-Arsh kelayapdi chunki al-Arsh Allah yaratgan eng katta jism yani maxluqot Ustozlar aytishgan har qanday dunyoviy muamo bu muamo emas dinda muamo bo'lmasin din ilmi nozik bu ilimni ishonchli ustozdan olish kerak u ustozni zanjiri Payg'ambarimiz Muhammad M.S.A.V dan ulanib kelayotgan zanjirga ulangan bo'lishi kerak zero ilimsiz odam qorong'i o'rmonda yolg'iz ketayotganday hohlagan payt unga yovvoyi yirtqich hayvonlar hujum qilishi mumkin . Allah bizni bularga o'xshagan yirtqich zolimlar changalidan saqlasin bizni Allah rozi bo'lgan bandalari qatoridan qilsin Payg'ambarimiz Muhammad M.S.A.V yo'llarida borishligni nasib etsin adashtirmasun zero biz har bir so'zimiz har bir harakat qilgan ishimizga javob beruvchi bandamiz.
Alloh va Rosuli (sallollohu alayhi vassalam) mandan nimaga iymon keltirishimni talab qilsa, oʻshanga iymon keltiraman diyishimiz kere. Hich qandey ustoz koʻrmagan kishilar adashib ketishadi
Haqni bayon qilsak adashadimi? Nahotki Alloh qanday zot unga nisbatdan qanday munosabatda bo'lamiz deb ilm olish adashish bo'lsa va shuni orgatganlar adashganlar bo'lsa!
Ассалому алайкум мен хам бир ожиз бандаман . АЛЛОХ ТАЬЛО БИЗДАГИ ТАСАВВУРЛАР ОЛАМИНИ ВА ХАЕЛЛАР ОЛАМИНИ ЯРАТГАН ЗОТ агар АЛЛОХ ШУНДАЙ БУЮК ЗОТКИ У БИЗНИ уша Тасаввурларимизга ва хаелларимизга сигмайди яьни Аллохни харчанд уринмайлик тасаввур килаолмаймиз каерда эканлигини Суз бн айтишгаку умуман хам хаккимиз йук. ЛО МАКОН сузи . Эй бандалар мендан муз очманглар МЕНИ кай маконда эканлигимни барибир билаолмайсизлар дегани. ВАЛЛОХУ АЛАМ БИССАВОБ. Тог
Imom Moturudiy 2ta sanad bn imom abu Hanafiydan u kishi 2ta sanad bn ibni Ma‘sud r.a.dan u kishi esa payg‘ambarimiz Muhammad s.a.v dan ta‘lim olganlar.Osmondagi zot deganda kimni aytgan bilmaymizku.osmonda farishtalarham va b.borku.Allohni osmonda deyish fir‘avn va namrudni.yahud va nasorolarni e‘tiqodihamdir
Haqni ajratishlikka faqatkina kibr halaqit qiladi Huddi shayton Robbisini korip bilip , kibr tufayli kufr keltirgani kabi!! Bu olimlani gapini kibrlilargina ololmaydi! Robbisi quliman digan qalbiga shundoq kiradi Eshittik va amal qilamiz!
Shayx Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf xazratlarini Alloh qayerda degan savolga bergan javoblarini eshitinglar Alloh makon va zamonni yaratgan va undan tashqari deganlar Alloh shayximizdan va abdulloh domladan uzi rozi bulsin va firdavs jannati bilan siylasin
Alloh qancha o'rinda o'zini Arshga ko'tarilganini bayon qildi.. va boshqa oyatlarda yana ta'kidlab Osmondagi zotda omondamisizlar deb aytdi.. osmon deganda barcha narsani yuqorisi osmon deyiladi.. Alloh barcha mahluqotlardan yuqorida shuni etiqod qilamz.. Alloh makonga mavjud emas biz ham shunday etiqodamz.. lekin siz Alloh Arshga kotarildi degan odatga nima deysiz
*Аллоҳ* *осмонда* *Уламолардан* *далиллар:* Имом Абу Ҳанифа: "Ким-ки Роббимни осмонда ёки ердалигини билмайман, деса- у кофирдир. Шунингдек У Зот Арш устида, лекин Арш осмондами ёки ердами билмайман- деса ҳам, кофир бўлади." («Фикхул Абсат», 46) Имом Бухорий айтадилар: "Расулуллоҳ вафот этганларида Абу Бакр розиаллоху анҳу чикиб деди: "Ким Муҳаммадга сигинган бўлса Муҳаммад ўлди, ким Аллоҳга сигинган бўлса, Аллох ОСМОНДАДИР, Тирикдир ва ҳануз ўлмайди". (Тариҳ ал-Кабир, 1-202) Имом Заҳабий айтадилар: "Алий ибн Ҳасан ибн Шақикдан саҳиҳ (йўллар билан) ривоят килинди: у киши деди: «Абдуллох ибн Муборакдан: «Роббимизни қандай таниймиз?»-деб сўрадим. У: «(Аллоҳ) Еттинчи осмонда Арши устидадир. Биз жаҳмиялар айтаётганидек: «У (Аллох) бу ерда, у ерда», деб айтмаймиз"-деб жавоб берди. (Доримий «ар-Род алал Маррийсий», 24, 103- бетларда, Абдуллоҳ ибн Аҳмад «Сунна», 7, 25, 35, 72-бетларда) Муҳаммад ибн Юсуф деди: "Ким Аллоҳ аршида эмас деса кофир бўлади. Ким Аллоҳ Мусoга гапирмаган деса кофир булади". (Халку афъол ал-ибод, 33-бет) Абу Ҳанифа роҳимаҳуллоҳ: Бир аёл Абу Ҳанифа роҳимаҳуллоҳдан: "Ибодат қилаётган илоҳинг қаерда? -деб сўради. Ул зот: "Аллоҳ субҳанаҳу ва таоло ерда эмас, Осмон юкОРИСИДАДИР", дедилар. Шунда бошка биро дам: "Ҳоп, Аллоҳ таолонинг "У сизлар билан биргадир", ояти ҳакида нима дейсан?-деди. Ул зот: "Бу сени бир одамга мактуб ёзиб, олдида бўлмасанг ҳам, мен сен билан биргаман, дейишинг кабидир", деб жавоб бердилар. («Асмо ва Сифат», 429.) Имом Шофеъий роҳимаҳуллоҳ;: "Аллоҳ Ўзининг аршида, осмонларнинг устида, Ўзининг бандаларига қандай хоҳласа шундай якинлашади, шунингдек, Аллоҳ биринчи осмонга ўзи қандай хохласа шундай тушади". (Эътикод аш-Шофеьий, 18, Заҳабий "ал-Улув" да 443) Имом Термизий роҳимахуллоҳ: "Ва Аллоҳ Ўзининг аршининг устида, Озъи қандай тасвирлаган бўлса шундай". (Сунан Термизий, 11-109) Имом Бухорий роҳимаҳуллоҳ: Ўзининг саҳиҳида, "Жаҳмийларга раддия" бобида, "Аллоҳнинг арши сувни устида эди", дейди. Абу Алия айтади: "Истава" нинг маъноси "Кўтарилди" деганидир, ва Мужоҳид айтадилар: "Яъни аршнинг устига кўтарилгандир". Имом Молик айтади: "Аллох самоларнинг юкорисида Унинг илми эса барча жойда. Ҳеч бир жой Унинг илмидан яширинган эмас". (Ал-Ажурри "аш-Шария" да, 652, Абу Довуд, «Масаил Аҳмад», 263) Имом Шофеъий роҳимаҳуллоҳ;: "Албатта Аллоҳ Аршнинг устидадир" (Ибн Куддома, "ал-Улув" 91) Имом Шофеъий раҳимахуллоҳ: "Мен ўзим суннат-эътикод устида булган сўзим шуки: Аҳли ҳадис асхобларимиздан билганларим, яна ўзим билиб ва улардан ҳам ўрганиб олганларим, мисол учун: Суфён, Молик ва бошкалардан. Ла илаҳа илла Аллоҳ ва Муҳаммадан Расулуллох шаҳодати, Аллоҳни осмонда Арш устидалиги ва бандаларга Ўзи хоҳлаганидек якинлашиши ва Аллоҳ таоло дунё осмонига Ўзи хоҳлаганидек нозил булишидир. (Ибнул Коййим, «Ижтимӯул жуюш», 165. Ибн Таймия, «Фатаво», 4/181-183) Имом Аҳмад ибн Ҳанбал раҳимаҳуллоҳ: Абу Бакр Марвазий айтади: Имом Аҳмад ибн Ҳанбалдан жаҳмиялар инкор киладиган сифатларни: Аллоҳ таоло қиёматда кўриниши, Исро кечаси, Арш қиссалари ҳақида келган ҳадислар ҳакида сўрадим. У киши: Уларни уммат қабул килган ҳолда етказган. Ўша хабарлар қандай келган бўлса ўшандай ўтказилади (борича тасдикланади). («Табакотул Ҳанабила», 1/56.) Биз - Аллох таолони баъзилар чегаралаб, сифатлаб айтганидай: ҳеч бир чегарасиз, сифациз, деб эмас, балки Ўзи хохлаганидек Арш устидаги Зот, деб иймон келтирамиз. Аллоҳнинг сифатлари Ўзидандир ва Ўзиникидир, У Ўзини қандай васфлаган бўлса худди ўшандайдир, Унга кўзлар етишолмас. (Ибн Таймия, «Дарру таъориз», 2/30.) Наъим ибн Ҳаммод, Имом Бухорий раҳимаҳуллоҳнинг устозлари, шундай деган эканлар: «Аллоҳни махлуқларга ўхшатишлик куфрдир. Ҳудди шунга ўхшаш, Аллоҳ Ўзини сифатлаган Сифатларни инкор килишлик ҳам куфрдир. Аллоҳ таоло Аллоҳ Арш устидадир. Ўзини ифодалаган ва Пайғамбари соллаллоҳу алайҳи ва саллам ҳадисларда ифодалаган Сифатларда Ташбиҳ йўкдир (яъни бошка махлукларнинг сифатларига ўхшатишлик йўкдир)». («Шарху Ақийда ат-Таҳовия») Имом Молик рахҳимаҳуллоҳ: Абу Нуаъйим Жаъфар ибн Абдуллохдан келтиради, айтдики: Молик ибн Анас хузурларида эдик, олдиларига бир киши келиб: Эй Абу Абдуллоҳ! Раҳмон Аршга иставо килди, қандай иставо қилди?-деди. У кишининг юзлари шундай бир ғазабли ҳолатга келдики, eрга қараб кўлидаги чўпак билан ерни нукталай кетди, ҳаттоки терлаб кетди. Сӯнгра бошларини кўтариб чӱлни ирғитди-да, айтди: Кайфият-номаъқулдир (яъни унга ақл етмайди). Иставо- мажҳул эмас (яъни номаълум эмас маълумдир). Унга иймон келтириш вожибдир. У ҳақида сўрашлик бидъатдир. Сени эса бидъатчи, деб ўйлайман, деб уни ташқарига чиқаргизди. («Ҳиля», 6/325, 326.) Шайх Муҳаммад Аман Ал Жамий раҳимаҳуллоҳ айтади: «Агар сенга ашъарий: «Дарҳакиқат Аллоҳ кечанинг учдан бирида тушмайди, балки (Аллоҳнинг) амри тушади», деб айтса. Сен ундан: «Кимдан тушади?», деб сўра. У албатта: «Аллоҳдан тушади», деб жавоб беради. Шунда сен унга: «Худди шу биз истаган масала, ҳозир сен Аллоҳни осмонда эканини исботладинг», деб айт». «Шарҳул ақийдатул васатийя»
Бисмиллаh. Правильное убеждение -это убеждение в том, что нет равного Аллаhу и существовал Он до создания всего созданных. Аллаh не нуждается ни в ком и ни в чем. Аллаh не на небесах Аллаh не над Аль Аршем Аллаh не на земле Аллаh не везде Аллаh не в сердцах СубhанАллаh. Аллаh существует без места без пространство без времени без направления без образа без начала без конца. Ему не присуще изменения и переход из одного состояния в другое. Аллаh существует вечно без начала и вечно без конца. Ученик и двоюродный брат Пророка Мух'аммада Мир Ему по имени Али Ибн Аби Толиб , он же 4 халиф, которого прозвали "Светоч Тау'х'ида" сказал означающее: "Кто считает, что наш Бог имеет границы, место тот не знает Создателя, Которому поклоняются Его рабы. " Передал: Абу Нуьайм а " Х'ильятуль ау'лия" Нельзя размышлять над сущностью Аллаhа. Есть слова Имама Зун-Нуна Аль Мисрий и Имама Аhмада родияллоhу анhу: "ЧТО БЫ ТЫ СЕБЕ НЕ ВООБРАЗИЛ, АЛЛАh НА ЭТО НЕ ПОХОЖ. " Это и есть Вероубеждения Аh люс-сунна у'аль-джама'а. "Лайса камислиhи шайъ" Сура 42.Аш-Шуро, Аят-11 "Нет абсалютно ничего подобного Ему. " СубhaнАллаh...
Абдували Кори ака Аллох рози болсин сиздан амин
😢😢😢
Йо, ашарий мотрудий, жаварий, болганларми расулуллох сололлохи алайхи вассаллам, субханаллох, мусулмонлар, йоли Куръонга ва пайгамбар расулуллохга ва сахобаи икромларга эргашиш бизнинг тогри йолимиздур иншаоллох
Куръонга ва хадисга узингиз тугридан тугри эргашасизми?
Албоний устозсиз "урганган" , канака шарманда булганини биласизми?
АЛЛОХУ АКБАР☝️
Шайих Усмон ал Хайис Аллох сиздан рози болсин амин
Устозлардан ОЛЛОХИМ рози булсин Устоз Содик Самарканди ман сизни мухлисингизман
Маъшаоллоҳ ҳаммаси жуда ҳам чиройли далиллар келтирибди. Оллоҳ барчамизни тўғри йўлидан адаштирмасин
Мамуржон домла Аллох сиздан рози болсин амин
Alloh rozi bolsin ustozlarimzdan hammasini gapi bir biriga togri kepti MashaAlloh.
Осмоннинг яратган Аллоҳга ҳамду санолар бӯлсин.
Jazakallohu xoyr Alloh taolo oʻz panohida asrasin
Фатвога журъатлироқларингиз - Жаҳаннамга журъатлироқларингиздир!
(Имом Алий каррамаллоҳу важҳаҳу)
Закир Найк Аллох рози болсин сиздан амин
Зокир Найк устоздан хам Аллох рози булсин
Ассаламу алаекум оллох куриб турибти оллох иштиб турибти оллох билиб турибти оллох рози булсин ❤❤❤❤🎉🎉🎉🎉
АЛЛОҲИМ БИЗНИ ХАТОЙИМИЗНИ ГУНОҲЛАРИМИЗНИ ӮЗИНГ ҒАФФОРУ РАҲИМ СИФАТИНГ ИЛА КЕЧИР Ё РОББИМ ☝🏼🤲🏻🤲🏻🤲🏻
Аллохумма Солли Аьла Саидина Мухаммад
❤
Faqat Ma'murjon domlaning bu haqdagi mav'izasini eshitmagandim.☝️🤲👍Qolganlarning barchasini eshitganman
Мусулмонлар бирлашайлик ,булмаса ху́р буламиз😢
Birlashish uchun bir birimizni izlashimiz kerak
Устозлардан Аллох Рози булсин
ALLOHU AKBAR
Ас салам алайкум Эй мумин биродарларим ким хаклигини билувчи Аллохдур биз фитналардан олис болайлик
АЛЛОХУ АКБАР СУБХАНА ВА ТА'АЛА МАШАЛЛАХ
MashaAllox Allox rozi bolsin ulamolarimizdan
Аллоху акбар!!!
Allohu Akbar
Абдували қори устозни Аллох рахматига олсин
Хактеги устозларимиздан Аллох Рози болсин
Хак ахлига ергашаётган бродарлардан хам АЛЛОХ Розий болсин аминь ажмаьин 🤲
Аллох буйук ☝️
Аллоху акбар Аллох хакдан адаштирмасин хеч кимни омиин .
Аллох буюкликда! Келинглар ака укалар исломда майдалашмайлик яхудийлар каби.
Хақни гапирадиган Раббоний Олимлардан Аллоҳ рози бўлсин
Жазакаллоху хойрон
جزاكم الله خير اخي
Аллох рози булсин
MashaAlloh
Xaq ahlidan Alloh rozi bo'lsin
☝️☝️☝️
БаракАллоху фийкум Ахлу-сунна акидас шу АлхамдулиЛлах.!!!
Абдували кори ❤❤
МошоАллох
Биз мусулмон халки Аллох каерда, канака, качон пайдо булди, ким яратган деб талашиб тортишмаслигимиз керак манимча, Аллох куронда нима деб узини танитган булса шундай кабул киламиз ва буй синамиз, булди. Бошка нарса керакмас, эшиттик ва кабул килдик шу хакикий иймон.
Шайих Содик Самаркандий Аллох рози болсин сиздан
Ма шаа Аллох
Аллох кайердалигини билмасамам шунча вактдан бери киблага караб намоз укиб юриман лекин дуо кивоман хеч шуни билиш эхтиëжини сезмагандим. Акида Аллохга ишониш шу етарли
🍃
*Аллоҳ* *осмонда*
*Уламолардан* *далиллар:*
Имом Абу Ҳанифа: "Ким-ки Роббимни осмонда ёки ердалигини билмайман, деса- у кофирдир. Шунингдек У Зот Арш устида, лекин Арш осмондами ёки ердами билмайман- деса ҳам, кофир бўлади." («Фикхул Абсат», 46)
Имом Бухорий айтадилар: "Расулуллоҳ вафот этганларида Абу Бакр розиаллоху анҳу чикиб деди: "Ким Муҳаммадга сигинган бўлса Муҳаммад ўлди, ким Аллоҳга сигинган бўлса, Аллох ОСМОНДАДИР, Тирикдир ва ҳануз ўлмайди". (Тариҳ ал-Кабир, 1-202)
Имом Заҳабий айтадилар: "Алий ибн Ҳасан ибн Шақикдан саҳиҳ (йўллар билан) ривоят килинди: у киши деди: «Абдуллох ибн Муборакдан: «Роббимизни қандай таниймиз?»-деб сўрадим. У: «(Аллоҳ) Еттинчи осмонда Арши устидадир. Биз жаҳмиялар айтаётганидек: «У (Аллох) бу ерда, у ерда», деб айтмаймиз"-деб жавоб берди. (Доримий «ар-Род алал Маррийсий», 24, 103- бетларда, Абдуллоҳ ибн Аҳмад «Сунна», 7, 25, 35, 72-бетларда)
Муҳаммад ибн Юсуф деди: "Ким Аллоҳ аршида эмас деса кофир бўлади. Ким Аллоҳ Мусoга гапирмаган деса кофир булади". (Халку афъол ал-ибод, 33-бет)
Абу Ҳанифа роҳимаҳуллоҳ: Бир аёл Абу Ҳанифа роҳимаҳуллоҳдан: "Ибодат қилаётган илоҳинг қаерда? -деб сўради. Ул зот: "Аллоҳ субҳанаҳу ва таоло ерда эмас, Осмон юкОРИСИДАДИР", дедилар. Шунда бошка биро дам: "Ҳоп, Аллоҳ таолонинг "У сизлар билан биргадир", ояти ҳакида нима дейсан?-деди. Ул зот: "Бу сени бир одамга мактуб ёзиб, олдида бўлмасанг ҳам, мен сен билан биргаман, дейишинг кабидир", деб жавоб бердилар. («Асмо ва Сифат», 429.)
Имом Шофеъий роҳимаҳуллоҳ;: "Аллоҳ Ўзининг аршида, осмонларнинг устида, Ўзининг бандаларига қандай хоҳласа шундай якинлашади, шунингдек, Аллоҳ биринчи осмонга ўзи қандай хохласа шундай тушади". (Эътикод аш-Шофеьий, 18, Заҳабий "ал-Улув" да 443)
Имом Термизий роҳимахуллоҳ: "Ва Аллоҳ Ўзининг аршининг устида, Озъи қандай тасвирлаган бўлса шундай". (Сунан Термизий, 11-109)
Имом Бухорий роҳимаҳуллоҳ: Ўзининг саҳиҳида, "Жаҳмийларга раддия" бобида, "Аллоҳнинг арши сувни устида эди", дейди. Абу Алия айтади: "Истава" нинг маъноси "Кўтарилди" деганидир, ва Мужоҳид айтадилар: "Яъни аршнинг устига кўтарилгандир". Имом Молик айтади: "Аллох самоларнинг юкорисида Унинг илми эса барча жойда. Ҳеч бир жой Унинг илмидан яширинган эмас". (Ал-Ажурри "аш-Шария" да, 652, Абу Довуд, «Масаил Аҳмад», 263)
Имом Шофеъий роҳимаҳуллоҳ;: "Албатта Аллоҳ Аршнинг устидадир" (Ибн Куддома, "ал-Улув" 91) Имом Шофеъий раҳимахуллоҳ: "Мен ўзим суннат-эътикод устида булган сўзим шуки: Аҳли ҳадис асхобларимиздан билганларим, яна ўзим билиб ва улардан ҳам ўрганиб олганларим, мисол учун: Суфён, Молик ва бошкалардан. Ла илаҳа илла Аллоҳ ва Муҳаммадан Расулуллох шаҳодати, Аллоҳни осмонда Арш устидалиги ва бандаларга Ўзи хоҳлаганидек якинлашиши ва Аллоҳ таоло дунё осмонига Ўзи хоҳлаганидек нозил булишидир. (Ибнул Коййим, «Ижтимӯул жуюш», 165. Ибн Таймия, «Фатаво», 4/181-183)
Имом Аҳмад ибн Ҳанбал раҳимаҳуллоҳ: Абу Бакр Марвазий айтади: Имом Аҳмад ибн Ҳанбалдан жаҳмиялар инкор киладиган сифатларни: Аллоҳ таоло қиёматда кўриниши, Исро кечаси, Арш қиссалари ҳақида келган ҳадислар ҳакида сўрадим. У киши: Уларни уммат қабул килган ҳолда етказган. Ўша хабарлар қандай келган бўлса ўшандай ўтказилади (борича тасдикланади). («Табакотул Ҳанабила», 1/56.)
Биз - Аллох таолони баъзилар чегаралаб, сифатлаб айтганидай: ҳеч бир чегарасиз, сифациз, деб эмас, балки Ўзи хохлаганидек Арш устидаги Зот, деб иймон келтирамиз. Аллоҳнинг сифатлари Ўзидандир ва Ўзиникидир, У Ўзини қандай васфлаган бўлса худди ўшандайдир, Унга кўзлар етишолмас. (Ибн Таймия, «Дарру таъориз», 2/30.)
Наъим ибн Ҳаммод, Имом Бухорий раҳимаҳуллоҳнинг устозлари, шундай деган эканлар: «Аллоҳни махлуқларга ўхшатишлик куфрдир. Ҳудди шунга ўхшаш, Аллоҳ Ўзини сифатлаган Сифатларни инкор килишлик ҳам куфрдир. Аллоҳ таоло Аллоҳ Арш устидадир. Ўзини ифодалаган ва Пайғамбари соллаллоҳу алайҳи ва саллам ҳадисларда ифодалаган Сифатларда Ташбиҳ йўкдир (яъни бошка махлукларнинг сифатларига ўхшатишлик йўкдир)». («Шарху Ақийда ат-Таҳовия»)
Имом Молик рахҳимаҳуллоҳ: Абу Нуаъйим Жаъфар ибн Абдуллохдан келтиради, айтдики: Молик ибн Анас хузурларида эдик, олдиларига бир киши келиб: Эй Абу Абдуллоҳ! Раҳмон Аршга иставо килди, қандай иставо қилди?-деди. У кишининг юзлари шундай бир ғазабли ҳолатга келдики, eрга қараб кўлидаги чўпак билан ерни нукталай кетди, ҳаттоки терлаб кетди. Сӯнгра бошларини кўтариб чӱлни ирғитди-да, айтди: Кайфият-номаъқулдир (яъни унга ақл етмайди). Иставо- мажҳул эмас (яъни номаълум эмас маълумдир). Унга иймон келтириш вожибдир. У ҳақида сўрашлик бидъатдир. Сени эса бидъатчи, деб ўйлайман, деб уни ташқарига чиқаргизди. («Ҳиля», 6/325, 326.)
Шайх Муҳаммад Аман Ал Жамий раҳимаҳуллоҳ айтади: «Агар сенга ашъарий: «Дарҳакиқат Аллоҳ кечанинг учдан бирида тушмайди, балки (Аллоҳнинг) амри тушади», деб айтса. Сен ундан: «Кимдан тушади?», деб сўра. У албатта: «Аллоҳдан тушади», деб жавоб беради. Шунда сен унга: «Худди шу биз истаган масала, ҳозир сен Аллоҳни осмонда эканини исботладинг», деб айт». «Шарҳул ақийдатул васатийя»
Maa shaa Alloh
th-cam.com/video/RHB-z5MKzfM/w-d-xo.html
Jazakummullohu hoyron
Iloji bolsa shu yozganizi Kochrb olse boladmi Instagramdanmi telegramdanmi shu yozuvlarni menga xam tashlab berolesizmi Birodar
@@abdujaliltolipov Assalam alaykum va rahmatullohi va barokatuh albatta telegramiyizni bering yozib yuboraman inshaAlloh.
ЖазакАллоҳу хайрон Устозлардан Аллоҳ рози булсин
Аллох рози болсин ахли илмларимиздан
Аллох рози болсин
Хақ йулдаги устозларимиздан Аллох рози булсин, Содиқ Самарқандий илмингизни барокатли қилсин, хурматимиз чексиз устозларга
🌱
АЛЛОХ,УММА БАРИК
Юсуф Даврон Аллох рози болсин сиздан амин
Субханоллоҳ хар бир домла учун алоҳида дуо қипсиз, Аллоҳ сиздан хам рози бўлсин
Аввало Ассалому ъалейкум ва раҳматуллоҳи ва боракатуҳу
Аллоҳ Таъоло жамъий инсонларнинг тӯғри йӯлда қилсинг Аҳли Сунна вал жамаъамат жамаъатида қилсинг бизларнинг баримизнинг Бир Имомнинг сӯкишдан олдинг ӯйла сӯнгра сӯйла деган сӯз бор Имомларни сӯккан кишаларнинг 7-пуштидан аҳли имл қори чиқмиди деганлар Кибор Улламолар шунинг учун Имом Мотуридий ва Имом Ашъари ҳақларида сал тилимизни тияйлик бродарлар бану Исроил бири диндан чиқти бири молга сиғинди бири эса Мусо Алайҳисаломга эргашти лекин парчаланмади биз ахир мусулмонмизку бу Домлани гапи тӯғри буниси тӯғри дегунча ӯзимиз илм олайлик биз худди бир ускунага ӯхшаб қолдик ким нима деса эргашиб кетиб қоладиганга ӯхшаб
Мен Тожикистонликман бир Тоҷикча сӯз ёзаман сӯнгра таржима қиламан
Ободии будхона зи вайронагии мост
Ин мамлакати куфр аз паришонии мост
Ислом ба зоти худ надорад айбе
Ҳар айбе ҳаст дар мусалмонии мост.
Таржима ва маъноси
Будхоналарнинг ободлиги бизнинг вайроналигимиздандур
Бу куфр мамлакатри бизнинг паришонлигимиздандур
Ислом ӯз зотида йӯқдур унда хатолик
Ҳар хатолик бӯлса бизнинг мусулмонлигимиздадур.
Шунинг учун биродарлар олдинг биз ӯйлайлик сӯнгра сӯйлайлик ҳар қандай вазъиятда ӯзимизнинг ӯрнимизни билайлик биродарлар тан олайлик ӯзимизни тилда диктант олса 150 сӯздан энг ақиллилигимиз ҳам 3та ё 4та хатолик чиқади ё бӯлмаганда 1та чиқади Араб тилли мукаммал тил биз хабарчи бӯлмасдан илм билан шуғуллансак яхши бўларди Аллоҳ ҳамамизнинг илмли бӯлишимизга насибу рузиъ этсин жамий халқларга Ассалому ъалейкум ва раҳматуллоҳи ва боракатуҳу ҳурмат билан Тожикистон аҳлидан
Аллох.олий.ва.буюк
*Аллоҳ* *осмонда.*
Қуръондан далиллар:
У айтади: "ОСМОНДАГИ ЗОТ сизларни ерга юттириб юборишидан омонда бўлдингизми? У (ер) эса изтиробда ҳаракатланиб туради. Ёки ОСМОНДАГИ ЗОТ сизларга азоб шамолни юборишидан омонда бўлдингизми? Бас, албатта огоҳлантириш қандоқ бўлишини билурсизлар". (Мулк, 67/16- 17)
У айтади: "Албатта, У осмонлару ерни олти кунда яратган, сўнгра Аршга кўтарилган Роббингиз кеча ила кундузни қоплайдир". (Аъроф, 7/54)
У айтади: "Аллоҳ сиз кўриб турган осмонни устунсиз кўтарган, сўнгра аршга кўтарилган". (Рад, 13/2)
У айтади: "У Роҳман аршга кўтарилди". (Тоҳа, 20/5)
У айтади: "Албатта, Аллоҳ ерни олти кунда яратгандан сўнг Аршга кўтарилди".
(Юнус, 10/3) У айтади: "Эй Исо, Мен сени вафот қилдирувчи ва Ўзимга КЎТАРУВЧИМАН". (Оли Имрон, 3/55)
У айтади: "Балки уни (Исони) Аллоҳ Ўзига КЎТАРДИ." (Нисо, 4/158)
У айтади: "Унга ҳуш каломлар ЮКСАЛУР ва солиҳ амал кўтарур уни."
(Фотир, 35/10) У айтади: "Фиръавн деди: "Эй Ҳомон, менга бир баланд қаср бино қил, шояд сабабларга етсам. ОСмОНларнинг сабабларига етсам, сўнгра Мусонинг ИЛОҲИГА боқсам." (Ғофир, 40/37)
У айтади: "Фаришталар ва Руҳ Унинг ҳузурига микдори эллик йил бўлган кунда КЎТАРИЛАДИР". (Маориж, 70/4)
У айтади: "Гоҳо юзингни ОСМОНГА тез-тез бурилганини кўрамиз. Бас, албатта сени ўзинг рози бўладиган қиблага қаратамиз. Юзингни Масжидул Ҳаром томон бур." (Бақара, 2/144)
(Гап шундаки, Расулуллоҳ Мадинага кўчганларида, қибла ҳали Ақсо эди, Макка эса намоз пайти ортларида турар эди, Расулуллоҳ Маккага муҳаббатлари кучли бўлгани боис намоз пайти тез-тез осмонга қараб қўяр эдилар, Аллоҳдан қиблани ўзгартиришини сўраб, шунда шу оятлар нозил бўлиб қибла ўзгарган)
*Аллоҳ* *осмонда*
*Уламолардан* *далиллар:*
Имом Абу Ҳанифа: "Ким-ки Роббимни осмонда ёки ердалигини билмайман, деса- у кофирдир. Шунингдек У Зот Арш устида, лекин Арш осмондами ёки ердами билмайман- деса ҳам, кофир бўлади." («Фикхул Абсат», 46)
Имом Бухорий айтадилар: "Расулуллоҳ вафот этганларида Абу Бакр розиаллоху анҳу чикиб деди: "Ким Муҳаммадга сигинган бўлса Муҳаммад ўлди, ким Аллоҳга сигинган бўлса, Аллох ОСМОНДАДИР, Тирикдир ва ҳануз ўлмайди". (Тариҳ ал-Кабир, 1-202)
Имом Заҳабий айтадилар: "Алий ибн Ҳасан ибн Шақикдан саҳиҳ (йўллар билан) ривоят килинди: у киши деди: «Абдуллох ибн Муборакдан: «Роббимизни қандай таниймиз?»-деб сўрадим. У: «(Аллоҳ) Еттинчи осмонда Арши устидадир. Биз жаҳмиялар айтаётганидек: «У (Аллох) бу ерда, у ерда», деб айтмаймиз"-деб жавоб берди. (Доримий «ар-Род алал Маррийсий», 24, 103- бетларда, Абдуллоҳ ибн Аҳмад «Сунна», 7, 25, 35, 72-бетларда)
Муҳаммад ибн Юсуф деди: "Ким Аллоҳ аршида эмас деса кофир бўлади. Ким Аллоҳ Мусoга гапирмаган деса кофир булади". (Халку афъол ал-ибод, 33-бет)
Абу Ҳанифа роҳимаҳуллоҳ: Бир аёл Абу Ҳанифа роҳимаҳуллоҳдан: "Ибодат қилаётган илоҳинг қаерда? -деб сўради. Ул зот: "Аллоҳ субҳанаҳу ва таоло ерда эмас, Осмон юкОРИСИДАДИР", дедилар. Шунда бошка биро дам: "Ҳоп, Аллоҳ таолонинг "У сизлар билан биргадир", ояти ҳакида нима дейсан?-деди. Ул зот: "Бу сени бир одамга мактуб ёзиб, олдида бўлмасанг ҳам, мен сен билан биргаман, дейишинг кабидир", деб жавоб бердилар. («Асмо ва Сифат», 429.)
Имом Шофеъий роҳимаҳуллоҳ;: "Аллоҳ Ўзининг аршида, осмонларнинг устида, Ўзининг бандаларига қандай хоҳласа шундай якинлашади, шунингдек, Аллоҳ биринчи осмонга ўзи қандай хохласа шундай тушади". (Эътикод аш-Шофеьий, 18, Заҳабий "ал-Улув" да 443)
Имом Термизий роҳимахуллоҳ: "Ва Аллоҳ Ўзининг аршининг устида, Озъи қандай тасвирлаган бўлса шундай". (Сунан Термизий, 11-109)
Имом Бухорий роҳимаҳуллоҳ: Ўзининг саҳиҳида, "Жаҳмийларга раддия" бобида, "Аллоҳнинг арши сувни устида эди", дейди. Абу Алия айтади: "Истава" нинг маъноси "Кўтарилди" деганидир, ва Мужоҳид айтадилар: "Яъни аршнинг устига кўтарилгандир". Имом Молик айтади: "Аллох самоларнинг юкорисида Унинг илми эса барча жойда. Ҳеч бир жой Унинг илмидан яширинган эмас". (Ал-Ажурри "аш-Шария" да, 652, Абу Довуд, «Масаил Аҳмад», 263)
Имом Шофеъий роҳимаҳуллоҳ;: "Албатта Аллоҳ Аршнинг устидадир" (Ибн Куддома, "ал-Улув" 91) Имом Шофеъий раҳимахуллоҳ: "Мен ўзим суннат-эътикод устида булган сўзим шуки: Аҳли ҳадис асхобларимиздан билганларим, яна ўзим билиб ва улардан ҳам ўрганиб олганларим, мисол учун: Суфён, Молик ва бошкалардан. Ла илаҳа илла Аллоҳ ва Муҳаммадан Расулуллох шаҳодати, Аллоҳни осмонда Арш устидалиги ва бандаларга Ўзи хоҳлаганидек якинлашиши ва Аллоҳ таоло дунё осмонига Ўзи хоҳлаганидек нозил булишидир. (Ибнул Коййим, «Ижтимӯул жуюш», 165. Ибн Таймия, «Фатаво», 4/181-183)
Имом Аҳмад ибн Ҳанбал раҳимаҳуллоҳ: Абу Бакр Марвазий айтади: Имом Аҳмад ибн Ҳанбалдан жаҳмиялар инкор киладиган сифатларни: Аллоҳ таоло қиёматда кўриниши, Исро кечаси, Арш қиссалари ҳақида келган ҳадислар ҳакида сўрадим. У киши: Уларни уммат қабул килган ҳолда етказган. Ўша хабарлар қандай келган бўлса ўшандай ўтказилади (борича тасдикланади). («Табакотул Ҳанабила», 1/56.)
Биз - Аллох таолони баъзилар чегаралаб, сифатлаб айтганидай: ҳеч бир чегарасиз, сифациз, деб эмас, балки Ўзи хохлаганидек Арш устидаги Зот, деб иймон келтирамиз. Аллоҳнинг сифатлари Ўзидандир ва Ўзиникидир, У Ўзини қандай васфлаган бўлса худди ўшандайдир, Унга кўзлар етишолмас. (Ибн Таймия, «Дарру таъориз», 2/30.)
Наъим ибн Ҳаммод, Имом Бухорий раҳимаҳуллоҳнинг устозлари, шундай деган эканлар: «Аллоҳни махлуқларга ўхшатишлик куфрдир. Ҳудди шунга ўхшаш, Аллоҳ Ўзини сифатлаган Сифатларни инкор килишлик ҳам куфрдир. Аллоҳ таоло Аллоҳ Арш устидадир. Ўзини ифодалаган ва Пайғамбари соллаллоҳу алайҳи ва саллам ҳадисларда ифодалаган Сифатларда Ташбиҳ йўкдир (яъни бошка махлукларнинг сифатларига ўхшатишлик йўкдир)». («Шарху Ақийда ат-Таҳовия»)
Имом Молик рахҳимаҳуллоҳ: Абу Нуаъйим Жаъфар ибн Абдуллохдан келтиради, айтдики: Молик ибн Анас хузурларида эдик, олдиларига бир киши келиб: Эй Абу Абдуллоҳ! Раҳмон Аршга иставо килди, қандай иставо қилди?-деди. У кишининг юзлари шундай бир ғазабли ҳолатга келдики, eрга қараб кўлидаги чўпак билан ерни нукталай кетди, ҳаттоки терлаб кетди. Сӯнгра бошларини кўтариб чӱлни ирғитди-да, айтди: Кайфият-номаъқулдир (яъни унга ақл етмайди). Иставо- мажҳул эмас (яъни номаълум эмас маълумдир). Унга иймон келтириш вожибдир. У ҳақида сўрашлик бидъатдир. Сени эса бидъатчи, деб ўйлайман, деб уни ташқарига чиқаргизди. («Ҳиля», 6/325, 326.)
Шайх Муҳаммад Аман Ал Жамий раҳимаҳуллоҳ айтади: «Агар сенга ашъарий: «Дарҳакиқат Аллоҳ кечанинг учдан бирида тушмайди, балки (Аллоҳнинг) амри тушади», деб айтса. Сен ундан: «Кимдан тушади?», деб сўра. У албатта: «Аллоҳдан тушади», деб жавоб беради. Шунда сен унга: «Худди шу биз истаган масала, ҳозир сен Аллоҳни осмонда эканини исботладинг», деб айт». «Шарҳул ақийдатул васатийя»
осмон нима узи
Аллоh розий булсин устозлардан. Канча иьлимлари бор Бу Инсонлар нинг.
Алхамдуллиллахи роббил аламиииин
Аллох азиз килсин шайхларни
Таржимон! Шуаро сурасимас Шууро сураси! Эхтиёт булинг
Ма ша Аллах
Itoat qilmaydigan odam uchun alloxni qayerda ekanini umuman qizigi yuq.Itoat qiladigan uchun.ham buni nima farqi bo muhumi allox bor va u bizaga raxmatlarini yuborishdan tuxtamayapdi alhamdulillah. Alloxni.makonini emas uning buyruq va qaytariqlarini izlash va amal qilish muhum deb uylayman.
جزاکم الله خیر ( الشیخ العزیز ❤️)
Аллоһ береке берсін!!
АЛЛОХ кайда кандай бизни аклимиз етмайди КУРОН ХАДИС нима деса унаймиз Роббим адаштирмасин
Шайх Мухаммад Содик Мухаммад Юсуф хазратлари рохимахуллох:
"Осмондаги Зотдан мурод Аллох , ЛЕКИН БУ АЛЛОХ ОСМОНДА ДЕГАНИ ЭМАС" (Тафсири Хилол , Мулк сураси 16-17 оятлари).
Ас саламу алейкум ва рохматуллохи ва баракатуҳ ахли сунна вал жамъа. Шу видеони кенг тарқалишига хисса қўшелик зеро адашган тоифалар ўз этиқодларидан гумонланиб ҳақни қидира бошласин. Аллоҳ барчамизга хидоят ва тауфиқ берсин. Ҳақни бизларга етиб келишига сабабчи бўлган уламоларимиздан Аллоҳ рози бўлсин!!!
Haqiqiy Olimlar Xaqdi aytadogon Ilmlilar Alloh rozi bolsin sizlardan!
togri ALLOH ROZI BOLSIN BU OLIMLARDAN
Shayhsodik samarkandiy masha alloh zor da'vat kildi ustoz umriz uzzokbolsin
Nashidini qande topse boladi
АБДУВАЛИ ҚОРИ , СОДИҚЖОН , ЮСУФ ДАВРОН ВА МАЪМУРЖОН ДОМЛАЛАРНИНГ ЖАВОБЛАРИ ЧИРОЙЛИ БӮПТИ , АЛЛОҲ РОЗИ БӮЛСИН ( АМИН) .
Ассалому алейкум хамаси зор болди ака
Гаплари бирбирига тугри келмаяптику
@@АбдулатифАбдужабборовКимни?
Мана бу Олимлар ХАК ахли сунна деилади
@@АбдулатифАбдужабборов
Ashrorni shogirdimisiz
🌸🌸🌸🌸
Абдували кори машаАллох
Alloh makonni yaratdi.
Alloh oʻzi yaratgan narsaga muxtoj emas!
Lekin Qur'onda Istava alal arsh oyati turibdiku.. Alloh o'zi Arshga ko'tarilganini bayon qildi biz esa tasdiqlab : Alloh barcha narsalardan yuqorida dedik..
Alloh makon va zamonni yaratishidan oldin qanday boʻlsa hozir ham shunday.
Oʻzgarmagan
الله موجود بلا مكان.
@@Umar-jw3sbIstava so'zi ko'p manoga ega
Yuqorida
Ko'tarildi
Hukumron
Joylashdi
Va yana bir necha manoga ega bulardan to'g'risi hukmron ya'ni Allah al-Arshni hukmronni egasi degan mano tog'ri nega bu yerda aynan al-Arsh kelayapdi chunki al-Arsh Allah yaratgan eng katta jism yani maxluqot
Ustozlar aytishgan har qanday dunyoviy muamo bu muamo emas dinda muamo bo'lmasin din ilmi nozik bu ilimni ishonchli ustozdan olish kerak u ustozni zanjiri Payg'ambarimiz Muhammad M.S.A.V dan ulanib kelayotgan zanjirga ulangan bo'lishi kerak zero ilimsiz odam qorong'i o'rmonda yolg'iz ketayotganday hohlagan payt unga yovvoyi yirtqich hayvonlar hujum qilishi mumkin .
Allah bizni bularga o'xshagan yirtqich zolimlar changalidan saqlasin bizni Allah rozi bo'lgan bandalari qatoridan qilsin Payg'ambarimiz Muhammad M.S.A.V yo'llarida borishligni nasib etsin adashtirmasun zero biz har bir so'zimiz har bir harakat qilgan ishimizga javob beruvchi bandamiz.
АЛЛОҲ РОЗИ БӮЛСИН ДОМЛАДАРИМИЗДАН
Устозлардан Аллохим узинг Рози бол аминь 🤲 аминь 🤲 аминь 🤲
💯👍
ALLAH BOR EDI BOSHQA HECHKIM HECH ZOT YO'Q EDI! ARSHXAM YARATLGAN!
Olloh bor olloh xakdir.ollih inkor etganlar musulmon emas
Barchasi chiroyli javop berdi ALLOH RZI bõlsin
Будистларга аллохни ланати булсин
Менинг хам юртим Имом Бухорорий Оллох уз рахматига олсин
МашаАллох яна канака далил керак бу олимларни хаммаси адашкан деселар унда холиларга вой
Ваххобий сохта салафийларга карши берилган раддияларни хам эшитганмисиз? Абдуллох домла жуда чиройли ва содда килиб тушунтирганлар .
@@jakhondorbustonov782 Абдуллох домлани хурмат киламиз лекин доктор Закр Найк билан Абдуллох домлани тенглаштириш бу нодонлик
Alloh va Rosuli (sallollohu alayhi vassalam) mandan nimaga iymon keltirishimni talab qilsa, oʻshanga iymon keltiraman diyishimiz kere. Hich qandey ustoz koʻrmagan kishilar adashib ketishadi
Haqni bayon qilsak adashadimi? Nahotki Alloh qanday zot unga nisbatdan qanday munosabatda bo'lamiz deb ilm olish adashish bo'lsa va shuni orgatganlar adashganlar bo'lsa!
@@Umar-jw3sb assalamu alaykum va rohmatulloh. Salomatmisiz? Manmcha gapinmi ohirgacha oʻqimapsiz. Ustoz koʻrmagan, yani, ustozi yoʻqlar adashib ketishadi diyappan. Man hich kimi haqni aytishidan tosmoqchi basman. Haqni bilsez ayting. Marhamat
Аллохни зодига хеч кимни акли етмайди.Аллохни исми ва сифатлари орали танишимиз лозим.Олимларни,илм ахлини ва мусулмонларни бидъатчи,мушрик,кофирга чикариш жуда огир гунох.Мусулмонларнинг уртасига ихтилоф солмай,киёматда холимизни уйлаб,яхши ишларни килишимиз керак.
Оллох рощи булсин
Alloh eng yuqorida bòlsa yer aylangan paytda oyoqlarimiz eng ostida bòladimi shunda
Ер айланса шу паит сиз хам аиланасми? Оёгиз осмонга караб бошиз ерга тушадими? Узиз тушиндизми нима диганиз
Кундузбобони энг катта эртакларидан
Куръон махлукми деб талашганлар каби керемас мавзуда мусулмонлари уртасини булиш учун чикарилган масала
Тўғри айтдиз бу масала қаердан чиқди энди. Мен ёш болалигимдан бошлаб илм оламан, ўшандан бошлаб биламанки Аллоҳ осмонда
Ассалому алайкум мен хам бир ожиз бандаман . АЛЛОХ ТАЬЛО БИЗДАГИ ТАСАВВУРЛАР ОЛАМИНИ ВА ХАЕЛЛАР ОЛАМИНИ ЯРАТГАН ЗОТ агар АЛЛОХ ШУНДАЙ БУЮК ЗОТКИ У БИЗНИ уша Тасаввурларимизга ва хаелларимизга сигмайди яьни Аллохни харчанд уринмайлик тасаввур килаолмаймиз каерда эканлигини Суз бн айтишгаку умуман хам хаккимиз йук. ЛО МАКОН сузи . Эй бандалар мендан муз очманглар МЕНИ кай маконда эканлигимни барибир билаолмайсизлар дегани. ВАЛЛОХУ АЛАМ БИССАВОБ. Тог
Ку'плар донишманд деб билдилар у'зни. Оллох'ни зотидан очдилар су'зни. Х'еч бир етолмай азал сирларга. Алжираб валжираб юмдилар ку'зни
Umar Xayyom aytgan a?
Imom Moturudiy 2ta sanad bn imom abu Hanafiydan u kishi 2ta sanad bn ibni Ma‘sud r.a.dan u kishi esa payg‘ambarimiz Muhammad s.a.v dan ta‘lim olganlar.Osmondagi zot deganda kimni aytgan bilmaymizku.osmonda farishtalarham va b.borku.Allohni osmonda deyish fir‘avn va namrudni.yahud va nasorolarni e‘tiqodihamdir
Аллох осмонда эмас эканда асмон махлук булса ундан хам юкорида экан,Аллох ундан юкорирогда яни у ерни хеч ким билмас экан шундей булябдита,
Haqni ajratishlikka faqatkina kibr halaqit qiladi
Huddi shayton Robbisini korip bilip , kibr tufayli kufr keltirgani kabi!!
Bu olimlani gapini kibrlilargina ololmaydi!
Robbisi quliman digan qalbiga shundoq kiradi
Eshittik va amal qilamiz!
Shayx Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf xazratlarini Alloh qayerda degan savolga bergan javoblarini eshitinglar
Alloh makon va zamonni yaratgan va undan tashqari deganlar
Alloh shayximizdan va abdulloh domladan uzi rozi bulsin va firdavs jannati bilan siylasin
Alloh qancha o'rinda o'zini Arshga ko'tarilganini bayon qildi.. va boshqa oyatlarda yana ta'kidlab Osmondagi zotda omondamisizlar deb aytdi.. osmon deganda barcha narsani yuqorisi osmon deyiladi.. Alloh barcha mahluqotlardan yuqorida shuni etiqod qilamz.. Alloh makonga mavjud emas biz ham shunday etiqodamz.. lekin siz Alloh Arshga kotarildi degan odatga nima deysiz
*Аллоҳ* *осмонда.*
Қуръондан далиллар:
У айтади: "ОСМОНДАГИ ЗОТ сизларни ерга юттириб юборишидан омонда бўлдингизми? У (ер) эса изтиробда ҳаракатланиб туради. Ёки ОСМОНДАГИ ЗОТ сизларга азоб шамолни юборишидан омонда бўлдингизми? Бас, албатта огоҳлантириш қандоқ бўлишини билурсизлар". (Мулк, 67/16- 17)
У айтади: "Албатта, У осмонлару ерни олти кунда яратган, сўнгра Аршга кўтарилган Роббингиз кеча ила кундузни қоплайдир". (Аъроф, 7/54)
У айтади: "Аллоҳ сиз кўриб турган осмонни устунсиз кўтарган, сўнгра аршга кўтарилган". (Рад, 13/2)
У айтади: "У Роҳман аршга кўтарилди". (Тоҳа, 20/5)
У айтади: "Албатта, Аллоҳ ерни олти кунда яратгандан сўнг Аршга кўтарилди".
(Юнус, 10/3) У айтади: "Эй Исо, Мен сени вафот қилдирувчи ва Ўзимга КЎТАРУВЧИМАН". (Оли Имрон, 3/55)
У айтади: "Балки уни (Исони) Аллоҳ Ўзига КЎТАРДИ." (Нисо, 4/158)
У айтади: "Унга ҳуш каломлар ЮКСАЛУР ва солиҳ амал кўтарур уни."
(Фотир, 35/10) У айтади: "Фиръавн деди: "Эй Ҳомон, менга бир баланд қаср бино қил, шояд сабабларга етсам. ОСмОНларнинг сабабларига етсам, сўнгра Мусонинг ИЛОҲИГА боқсам." (Ғофир, 40/37)
У айтади: "Фаришталар ва Руҳ Унинг ҳузурига микдори эллик йил бўлган кунда КЎТАРИЛАДИР". (Маориж, 70/4)
У айтади: "Гоҳо юзингни ОСМОНГА тез-тез бурилганини кўрамиз. Бас, албатта сени ўзинг рози бўладиган қиблага қаратамиз. Юзингни Масжидул Ҳаром томон бур." (Бақара, 2/144)
(Гап шундаки, Расулуллоҳ Мадинага кўчганларида, қибла ҳали Ақсо эди, Макка эса намоз пайти ортларида турар эди, Расулуллоҳ Маккага муҳаббатлари кучли бўлгани боис намоз пайти тез-тез осмонга қараб қўяр эдилар, Аллоҳдан қиблани ўзгартиришини сўраб, шунда шу оятлар нозил бўлиб қибла ўзгарган)
*Аллоҳ* *осмонда*
*Уламолардан* *далиллар:*
Имом Абу Ҳанифа: "Ким-ки Роббимни осмонда ёки ердалигини билмайман, деса- у кофирдир. Шунингдек У Зот Арш устида, лекин Арш осмондами ёки ердами билмайман- деса ҳам, кофир бўлади." («Фикхул Абсат», 46)
Имом Бухорий айтадилар: "Расулуллоҳ вафот этганларида Абу Бакр розиаллоху анҳу чикиб деди: "Ким Муҳаммадга сигинган бўлса Муҳаммад ўлди, ким Аллоҳга сигинган бўлса, Аллох ОСМОНДАДИР, Тирикдир ва ҳануз ўлмайди". (Тариҳ ал-Кабир, 1-202)
Имом Заҳабий айтадилар: "Алий ибн Ҳасан ибн Шақикдан саҳиҳ (йўллар билан) ривоят килинди: у киши деди: «Абдуллох ибн Муборакдан: «Роббимизни қандай таниймиз?»-деб сўрадим. У: «(Аллоҳ) Еттинчи осмонда Арши устидадир. Биз жаҳмиялар айтаётганидек: «У (Аллох) бу ерда, у ерда», деб айтмаймиз"-деб жавоб берди. (Доримий «ар-Род алал Маррийсий», 24, 103- бетларда, Абдуллоҳ ибн Аҳмад «Сунна», 7, 25, 35, 72-бетларда)
Муҳаммад ибн Юсуф деди: "Ким Аллоҳ аршида эмас деса кофир бўлади. Ким Аллоҳ Мусoга гапирмаган деса кофир булади". (Халку афъол ал-ибод, 33-бет)
Абу Ҳанифа роҳимаҳуллоҳ: Бир аёл Абу Ҳанифа роҳимаҳуллоҳдан: "Ибодат қилаётган илоҳинг қаерда? -деб сўради. Ул зот: "Аллоҳ субҳанаҳу ва таоло ерда эмас, Осмон юкОРИСИДАДИР", дедилар. Шунда бошка биро дам: "Ҳоп, Аллоҳ таолонинг "У сизлар билан биргадир", ояти ҳакида нима дейсан?-деди. Ул зот: "Бу сени бир одамга мактуб ёзиб, олдида бўлмасанг ҳам, мен сен билан биргаман, дейишинг кабидир", деб жавоб бердилар. («Асмо ва Сифат», 429.)
Имом Шофеъий роҳимаҳуллоҳ;: "Аллоҳ Ўзининг аршида, осмонларнинг устида, Ўзининг бандаларига қандай хоҳласа шундай якинлашади, шунингдек, Аллоҳ биринчи осмонга ўзи қандай хохласа шундай тушади". (Эътикод аш-Шофеьий, 18, Заҳабий "ал-Улув" да 443)
Имом Термизий роҳимахуллоҳ: "Ва Аллоҳ Ўзининг аршининг устида, Озъи қандай тасвирлаган бўлса шундай". (Сунан Термизий, 11-109)
Имом Бухорий роҳимаҳуллоҳ: Ўзининг саҳиҳида, "Жаҳмийларга раддия" бобида, "Аллоҳнинг арши сувни устида эди", дейди. Абу Алия айтади: "Истава" нинг маъноси "Кўтарилди" деганидир, ва Мужоҳид айтадилар: "Яъни аршнинг устига кўтарилгандир". Имом Молик айтади: "Аллох самоларнинг юкорисида Унинг илми эса барча жойда. Ҳеч бир жой Унинг илмидан яширинган эмас". (Ал-Ажурри "аш-Шария" да, 652, Абу Довуд, «Масаил Аҳмад», 263)
Имом Шофеъий роҳимаҳуллоҳ;: "Албатта Аллоҳ Аршнинг устидадир" (Ибн Куддома, "ал-Улув" 91) Имом Шофеъий раҳимахуллоҳ: "Мен ўзим суннат-эътикод устида булган сўзим шуки: Аҳли ҳадис асхобларимиздан билганларим, яна ўзим билиб ва улардан ҳам ўрганиб олганларим, мисол учун: Суфён, Молик ва бошкалардан. Ла илаҳа илла Аллоҳ ва Муҳаммадан Расулуллох шаҳодати, Аллоҳни осмонда Арш устидалиги ва бандаларга Ўзи хоҳлаганидек якинлашиши ва Аллоҳ таоло дунё осмонига Ўзи хоҳлаганидек нозил булишидир. (Ибнул Коййим, «Ижтимӯул жуюш», 165. Ибн Таймия, «Фатаво», 4/181-183)
Имом Аҳмад ибн Ҳанбал раҳимаҳуллоҳ: Абу Бакр Марвазий айтади: Имом Аҳмад ибн Ҳанбалдан жаҳмиялар инкор киладиган сифатларни: Аллоҳ таоло қиёматда кўриниши, Исро кечаси, Арш қиссалари ҳақида келган ҳадислар ҳакида сўрадим. У киши: Уларни уммат қабул килган ҳолда етказган. Ўша хабарлар қандай келган бўлса ўшандай ўтказилади (борича тасдикланади). («Табакотул Ҳанабила», 1/56.)
Биз - Аллох таолони баъзилар чегаралаб, сифатлаб айтганидай: ҳеч бир чегарасиз, сифациз, деб эмас, балки Ўзи хохлаганидек Арш устидаги Зот, деб иймон келтирамиз. Аллоҳнинг сифатлари Ўзидандир ва Ўзиникидир, У Ўзини қандай васфлаган бўлса худди ўшандайдир, Унга кўзлар етишолмас. (Ибн Таймия, «Дарру таъориз», 2/30.)
Наъим ибн Ҳаммод, Имом Бухорий раҳимаҳуллоҳнинг устозлари, шундай деган эканлар: «Аллоҳни махлуқларга ўхшатишлик куфрдир. Ҳудди шунга ўхшаш, Аллоҳ Ўзини сифатлаган Сифатларни инкор килишлик ҳам куфрдир. Аллоҳ таоло Аллоҳ Арш устидадир. Ўзини ифодалаган ва Пайғамбари соллаллоҳу алайҳи ва саллам ҳадисларда ифодалаган Сифатларда Ташбиҳ йўкдир (яъни бошка махлукларнинг сифатларига ўхшатишлик йўкдир)». («Шарху Ақийда ат-Таҳовия»)
Имом Молик рахҳимаҳуллоҳ: Абу Нуаъйим Жаъфар ибн Абдуллохдан келтиради, айтдики: Молик ибн Анас хузурларида эдик, олдиларига бир киши келиб: Эй Абу Абдуллоҳ! Раҳмон Аршга иставо килди, қандай иставо қилди?-деди. У кишининг юзлари шундай бир ғазабли ҳолатга келдики, eрга қараб кўлидаги чўпак билан ерни нукталай кетди, ҳаттоки терлаб кетди. Сӯнгра бошларини кўтариб чӱлни ирғитди-да, айтди: Кайфият-номаъқулдир (яъни унга ақл етмайди). Иставо- мажҳул эмас (яъни номаълум эмас маълумдир). Унга иймон келтириш вожибдир. У ҳақида сўрашлик бидъатдир. Сени эса бидъатчи, деб ўйлайман, деб уни ташқарига чиқаргизди. («Ҳиля», 6/325, 326.)
Шайх Муҳаммад Аман Ал Жамий раҳимаҳуллоҳ айтади: «Агар сенга ашъарий: «Дарҳакиқат Аллоҳ кечанинг учдан бирида тушмайди, балки (Аллоҳнинг) амри тушади», деб айтса. Сен ундан: «Кимдан тушади?», деб сўра. У албатта: «Аллоҳдан тушади», деб жавоб беради. Шунда сен унга: «Худди шу биз истаган масала, ҳозир сен Аллоҳни осмонда эканини исботладинг», деб айт». «Шарҳул ақийдатул васатийя»
ОСМОН МАХЛУК АЛЛОХ ХОЛИК ХОЛИК ХЕЧ КАЧОН УЗИНИ МАХЛУКИГА МУХТОЖ БОЛМАЙДИ ОЛЛОХ АРШДАН ХАМ ОЛИ ОЛИ ДЕГАНДАН КЕГИН МАКОН БЕРИЛМАГАНИ. ШУНИНГ УЧУН АХЛИ СУННА ВАЖАМОА АЛЛОХГА МАКОН НИСБАТ БЕРМАЙДИ
Osmonda deyilgani yo'q yuqorida deyilyabdi sal faxmni ishlatinglar
Бисмиллаh.
Правильное убеждение -это убеждение в том, что нет равного Аллаhу и существовал Он до создания всего созданных. Аллаh не нуждается ни в ком и ни в чем.
Аллаh не на небесах
Аллаh не над Аль Аршем
Аллаh не на земле
Аллаh не везде
Аллаh не в сердцах СубhанАллаh.
Аллаh существует
без места
без пространство
без времени
без направления
без образа
без начала
без конца.
Ему не присуще изменения и переход из одного состояния в другое. Аллаh существует вечно без начала и вечно без конца.
Ученик и двоюродный брат Пророка Мух'аммада Мир Ему по имени Али Ибн Аби Толиб , он же 4 халиф, которого прозвали "Светоч Тау'х'ида" сказал означающее: "Кто считает, что наш Бог имеет границы, место тот не знает Создателя, Которому поклоняются Его рабы. "
Передал: Абу Нуьайм а " Х'ильятуль ау'лия"
Нельзя размышлять над сущностью Аллаhа. Есть слова Имама Зун-Нуна Аль Мисрий и Имама Аhмада родияллоhу анhу: "ЧТО БЫ ТЫ СЕБЕ НЕ ВООБРАЗИЛ, АЛЛАh НА ЭТО НЕ ПОХОЖ. "
Это и есть Вероубеждения Аh люс-сунна у'аль-джама'а.
"Лайса камислиhи шайъ"
Сура 42.Аш-Шуро, Аят-11
"Нет абсалютно ничего подобного Ему. " СубhaнАллаh...
БаракаЛлоҳу Фикум
Dr Zakir Nayk mashaalloh
Оллох Муминниг К,албида