Ja se tek sad setih drama se zvala "Marbuška Škola" a to je centralni deo knjige "Zaštitna Povelja" ... Imao sam je negde, ali sam je izgubio kad sam menjao telefone... Ali sad uvek skinem pa ih metnem na nebo (cloud) :)))) Imam jednu fotku od pre 10 godina iz ledjima okrenutog poluprofila na nekom polju na severoistočnom delu grada, trave i šaša mi stiže skoro do ramena, a iza se vidi jarki narandžasti novembarski zalazak prošaran dugim vodoravnim oblacima... Posle nekoliko godina sam prvi put video Pasternakov ipresionistički portret koji je načinio njegov otac Leonid i na koji je ona moja fotografija neverovatno i potpuno slučajno ličila.
Pa to je veličanstveno, Poeto. Voleo bih da mi to pošalješ na daunloader@gmail.com, da i ja vidim tu podudarnost. Što se naziva drame tiče, tako je i ja imam u arhivi ali sam je preimenovao tebi u čast 😊 dodaću u opisu i originalan naziv😉 voleo bih da svi ljubitelji prave svoje arhive, jer kad jednom pukne ovaj kalan, ja se ovamo neću više vraćati 🤩
Tu će sve biti: život koji proživeh davno i ovaj sad. Stremljenja i principi moji i ono što videh bilo kad. Talasi mora su preda mnom. Ima ih mnogo. Tušta i tma. Šume u molu oni tamnom. Ko more, peče ih plima ta. Žal je izgažen kao stokom, koju je vidik nagno u beg na ispašu, a onda bokom legô na trbuh, za neki breg. S krdom, u klupko savijeni i sa naletom tuge do dna, postupci moji jure k meni, grebeni koje iskusih ja. Ima ih tušta, nebrojeno, s nepunim smislom u ovaj čas. I sve je s menom odeveno ko penom vali, taj morski glas. - B. Pasternak, Talasi, 1931. Preveo S. Raičković
Divno, kao I uvek
Odlicno.Hvala vam
👍👍👏
Ja se tek sad setih drama se zvala "Marbuška Škola" a to je centralni deo knjige "Zaštitna Povelja" ... Imao sam je negde, ali sam je izgubio kad sam menjao telefone... Ali sad uvek skinem pa ih metnem na nebo (cloud) :))))
Imam jednu fotku od pre 10 godina iz ledjima okrenutog poluprofila na nekom polju na severoistočnom delu grada, trave i šaša mi stiže skoro do ramena, a iza se vidi jarki narandžasti novembarski zalazak prošaran dugim vodoravnim oblacima... Posle nekoliko godina sam prvi put video Pasternakov ipresionistički portret koji je načinio njegov otac Leonid i na koji je ona moja fotografija neverovatno i potpuno slučajno ličila.
Pa to je veličanstveno, Poeto. Voleo bih da mi to pošalješ na daunloader@gmail.com, da i ja vidim tu podudarnost. Što se naziva drame tiče, tako je i ja imam u arhivi ali sam je preimenovao tebi u čast 😊 dodaću u opisu i originalan naziv😉 voleo bih da svi ljubitelji prave svoje arhive, jer kad jednom pukne ovaj kalan, ja se ovamo neću više vraćati 🤩
Tu će sve biti:
život koji proživeh
davno i ovaj sad.
Stremljenja i principi moji
i ono što videh bilo kad.
Talasi mora su preda mnom.
Ima ih mnogo. Tušta i tma.
Šume u molu oni tamnom.
Ko more, peče ih plima ta.
Žal je izgažen kao stokom,
koju je vidik nagno u beg
na ispašu, a onda bokom
legô na trbuh, za neki breg.
S krdom, u klupko savijeni
i sa naletom tuge do dna,
postupci moji jure k meni,
grebeni koje iskusih ja.
Ima ih tušta, nebrojeno,
s nepunim smislom u ovaj čas.
I sve je s menom odeveno
ko penom vali, taj morski glas.
- B. Pasternak, Talasi, 1931.
Preveo S. Raičković