Тако се може лаички дефинисати. Није баш енергија, него температура на којој течна супстанца прелази у стање паре. Тачка топљења је са друге стране прелазак из чврстог у течно. Такође постоје и специфичности када се прелаз врши директно из чврстог у гасовито, такозвана сублимација. Надам се да је помогло. ;-)
Вода је једна од поменутих специфичних супстанци. Налази се у сва три агрегатна стања у оптималним условима у природи. Да се ради о једном молекулу воде његова тачка мржњења би била -87 С, а кључања око -70 С. Али то није случај, јер се молекули воде вежу због водоничних веза. Оно што је најбитније да она на 100 степени испарава по потпуној својој запремини, док се на осталим нижим температурама дешава повремено испаравање, такозвано кружење у природи. Лед има ту особину сублимације, поменуте горе.
Ziv bio legendo! Hvala!
Da li je tacka kljucanja energija koja nam je potrebna da prevedemo supstancu u drugo agregatno stanje ili se drugacije definise?
Тако се може лаички дефинисати. Није баш енергија, него температура на којој течна супстанца прелази у стање паре.
Тачка топљења је са друге стране прелазак из чврстог у течно.
Такође постоје и специфичности када се прелаз врши директно из чврстог у гасовито, такозвана сублимација.
Надам се да је помогло. ;-)
***** Ako je tacka kljucanja vode 100°C, zasto onda ona isparava, ili kako si ti kazao prelazi u gasovito stanje, i na nizim temperaturama?
Вода је једна од поменутих специфичних супстанци. Налази се у сва три агрегатна стања у оптималним условима у природи.
Да се ради о једном молекулу воде његова тачка мржњења би била -87 С, а кључања око -70 С.
Али то није случај, јер се молекули воде вежу због водоничних веза.
Оно што је најбитније да она на 100 степени испарава по потпуној својој запремини, док се на осталим нижим температурама дешава повремено испаравање, такозвано кружење у природи.
Лед има ту особину сублимације, поменуте горе.
***** Zasto voda na razlicitim nadmorskim visinama kljuca na razlicitim temperaturama?
Зато што тачка кључања завси од притиска, а у овом случају атмосферског, који се мјења са промјеном надморске висине.
Свака част на објашњењу, кратко и јасно !
Хвала пуно!
Zivota sta si ti zavrsio ? Gradjevinu bas si vezas