Хајдемо полако. Ја живим баш у тој Калуђерици. Не сећам се када сам видео да неко овде гаји свиње, коње и сл. Људи имају псе и мачке, знам да су раније неки људи имали живину и да је то смрдело, али то је мали проценат. Знам да неки лик у Малом Мокром Лугу јесте имао козе, јер су излазиле да се напасу код пумпе у Малом Мокром Лугу. Он је умро пре пар година, тако да ни то више не могу да видим. Једино што сада личи на то што ви причате, налази се баш уз Коњарник, на самој граници ММЛ-а, а то знам јер неком лику редовно свиње, а понекад и коњ, оду "до града". Мислим да сте ви мало необавештени око тога шта су сељаци, а шта нису. Не може неко ко има здрав разум да се затвори у одређени град и да се теши "лепом сликом" о себи како је он грађанин, што се углавном дефинише негативно, тј. у смислу: "Ја нисам сељак. То су ови из...." То вам је исто као кад људи кажу да су Бошњаци, а кад их питате шта је то, они вам кажу да то значи да нису Срби и да су муслимани, што је ствар религије, а не нације. Знам људе с правог села. Ти људи нису љубоморни на град и како село пропада временом, могу вам рећи да са жалошћу то прате, јер не желе да раде негде за 300 евра, како би затим седели у становима. Ти људи (дакле, не у предграђу, него у правим селима) немају ту врсту љубоморе или потребу да врше неку инвазију на град. Питање је и да ли су они сиромашнији. Тај Београд намучени има несрећу да у њему многи људи живе не зато што га воле, него зато што морају и због тога ми је жао тог града. Људи су побегли из ратова, а земља је изнутра пропала и што се тиче индустрије и што се тиче села. Тако да тај Београд дође као једино место где сигурно има живота, а све остало је неизвесно. Отуда могу да разумем да људи који су навикли на миран живот у Београду, данас могу само са носталгијом да се сећају једног града који је живео растерећеније, који је имао лепше тротоаре, мање возила, мање буке, мање загађења и мање "сељачина". Да се неко жали на те сељачине, које притом често јесу градског порекла, то бих могао да разумем. Али, сељаци вам ништа нису криви и имате мало изврнут појам о томе шта су сељаци, где живе, шта их мучи, чиме се баве, итд. Завршио бих овај свој писмени састав речима Џонија Штулића: "Није важно одакле сам, све док знадеш куда путујем.", јер то што се неко родио на селу или у граду не одређује у потпуности његов живот. Можеш да будеш сељачина из града, можеш да одеш са села да би се негде образовао, итд. Нешто нам је дато, а нешто задато.
Bilo bi fantastično kada biste postavili celu emisiju.
R.I.P. SLOBODAN SELENIC 7. 6. 1933. - 27. 10. 1995. R.I.P. VELJA PAVLOVIC 17. 6. 1953. - 2. 2. 2022. NAZALOST OBOJICA POKOJNI LEGENDE POCIVAJ TE U MIRU BOZJEM.
Супер је кад Београд неког прими у себе и онда тај што је примљен хоће свима осталима да затвори врата и да им дроби како су сељаци.
Хајдемо полако. Ја живим баш у тој Калуђерици. Не сећам се када сам видео да неко овде гаји свиње, коње и сл. Људи имају псе и мачке, знам да су раније неки људи имали живину и да је то смрдело, али то је мали проценат. Знам да неки лик у Малом Мокром Лугу јесте имао козе, јер су излазиле да се напасу код пумпе у Малом Мокром Лугу. Он је умро пре пар година, тако да ни то више не могу да видим. Једино што сада личи на то што ви причате, налази се баш уз Коњарник, на самој граници ММЛ-а, а то знам јер неком лику редовно свиње, а понекад и коњ, оду "до града".
Мислим да сте ви мало необавештени око тога шта су сељаци, а шта нису.
Не може неко ко има здрав разум да се затвори у одређени град и да се теши "лепом сликом" о себи како је он грађанин, што се углавном дефинише негативно, тј. у смислу: "Ја нисам сељак. То су ови из...." То вам је исто као кад људи кажу да су Бошњаци, а кад их питате шта је то, они вам кажу да то значи да нису Срби и да су муслимани, што је ствар религије, а не нације.
Знам људе с правог села. Ти људи нису љубоморни на град и како село пропада временом, могу вам рећи да са жалошћу то прате, јер не желе да раде негде за 300 евра, како би затим седели у становима. Ти људи (дакле, не у предграђу, него у правим селима) немају ту врсту љубоморе или потребу да врше неку инвазију на град. Питање је и да ли су они сиромашнији.
Тај Београд намучени има несрећу да у њему многи људи живе не зато што га воле, него зато што морају и због тога ми је жао тог града. Људи су побегли из ратова, а земља је изнутра пропала и што се тиче индустрије и што се тиче села. Тако да тај Београд дође као једино место где сигурно има живота, а све остало је неизвесно.
Отуда могу да разумем да људи који су навикли на миран живот у Београду, данас могу само са носталгијом да се сећају једног града који је живео растерећеније, који је имао лепше тротоаре, мање возила, мање буке, мање загађења и мање "сељачина".
Да се неко жали на те сељачине, које притом често јесу градског порекла, то бих могао да разумем.
Али, сељаци вам ништа нису криви и имате мало изврнут појам о томе шта су сељаци, где живе, шта их мучи, чиме се баве, итд.
Завршио бих овај свој писмени састав речима Џонија Штулића: "Није важно одакле сам, све док знадеш куда путујем.", јер то што се неко родио на селу или у граду не одређује у потпуности његов живот. Можеш да будеш сељачина из града, можеш да одеш са села да би се негде образовао, итд. Нешто нам је дато, а нешто задато.
Tako je u Vojvodini od 1991. Ne vidim da se iko javno zali ali zato svi gunðaju ....xD