Eeee da sam ovo čula ranije i bila svesna svog perfekcionizma pre nego što sam utrošila godinu dana na pisanje diplomskog rada. Sjajna tema. Ja sam od količine perfekcionizma (stida) izbegavala da se upustim u nove akcije nakon studiranja i dovela sam sebe do depresije. Sad lagano prihvatam svoju ranjivost, upoznajem se sa stidom kao emocijom, i vraćam te situacije gde sam stekla uverenje da nisam dobra kako bih mogla da prevaspitam unutrašnje dete. Dug je to proces i sad da zamislim sebe od ranije kako mi neko na radnom mestu predlaže da pričamo o emocijama i greškama moj odgovor bi verovatno bio : "Kakve emocije, mene ništa ne dotiče. A i ne grešim skoro uopšte". Tragikomedija.
Ova tema je jako intersantna za nekoga ko se bavi wellness coaching-om. Na koji nacin ukoliko se bavimo zdravljem ljudi znaci mesto za gresku je minimalno se moze "ublaziti" perfekcionizam? Ja prepoznajem u sebi tu crtu kada citam analizu krvi, kada odredjume plan ishrane, kada prepisujem vezbe za rehabilitaicju i cesto se dovedem u situaciju da citam po 100 puta sta sam prepisala jer imam taj strah od greske a u pitanju je necije zdravlje. Imate neki savet?
Ključno je razumeti da su greške nešto što se dešava u svim kontekstima i svim industrijama. Naravno da nije poželjno da napravimo grešku koja će se odraziti na nečije zdravlje, ali ako kažemo sebi da ne smemo grešiti jer se bavimo zdravljem ljudi to nam neće pomoći da se savesno bavimo njihovim zdravljem nego da budemo toliko anksiozni oko greške čime paradoksalno povećavamo šansu da se ona desi.
Eeee da sam ovo čula ranije i bila svesna svog perfekcionizma pre nego što sam utrošila godinu dana na pisanje diplomskog rada.
Sjajna tema.
Ja sam od količine perfekcionizma (stida) izbegavala da se upustim u nove akcije nakon studiranja i dovela sam sebe do depresije. Sad lagano prihvatam svoju ranjivost, upoznajem se sa stidom kao emocijom, i vraćam te situacije gde sam stekla uverenje da nisam dobra kako bih mogla da prevaspitam unutrašnje dete. Dug je to proces i sad da zamislim sebe od ranije kako mi neko na radnom mestu predlaže da pričamo o emocijama i greškama moj odgovor bi verovatno bio : "Kakve emocije, mene ništa ne dotiče. A i ne grešim skoro uopšte".
Tragikomedija.
Hvala na deljenju ovih važnih uvida! 💪
Bravo ❤
Odlicno objasnjenje.Hvala.
👏🏻
Ova tema je jako intersantna za nekoga ko se bavi wellness coaching-om. Na koji nacin ukoliko se bavimo zdravljem ljudi znaci mesto za gresku je minimalno se moze "ublaziti" perfekcionizam? Ja prepoznajem u sebi tu crtu kada citam analizu krvi, kada odredjume plan ishrane, kada prepisujem vezbe za rehabilitaicju i cesto se dovedem u situaciju da citam po 100 puta sta sam prepisala jer imam taj strah od greske a u pitanju je necije zdravlje. Imate neki savet?
Ključno je razumeti da su greške nešto što se dešava u svim kontekstima i svim industrijama.
Naravno da nije poželjno da napravimo grešku koja će se odraziti na nečije zdravlje, ali ako kažemo sebi da ne smemo grešiti jer se bavimo zdravljem ljudi to nam neće pomoći da se savesno bavimo njihovim zdravljem nego da budemo toliko anksiozni oko greške čime paradoksalno povećavamo šansu da se ona desi.