Ja sam se najvise povezala sa stidom. Cak i pre nego sto si ga spomenula, moje misli su me navele da razmislim kako se ja to nosim sa anksioznoscu i prvo sto mi je palo napamet je bila paraliza ili "sedim u svojim sopostvenim govnima i ne radim nista". I eto posle par minuta si cak istu rec iskoristila. Mocno :)
Tražeći podcast koji bih slušala, naišla sam na Vaš i baš na ovu epizodu. Kada sam počela da slušam meni su samo suze krenule. Dok ste govorili o umoru, pomislila sam: pa to sam ja!. Imala sam taj trenutak prepoznavanja. Istovremeno, to je nešto čega sam već dugo vremena svesna, ali drugačije je kada to neko glasno kaže, kada se misli verbalizuju. Umorna sam od takvog života koji sam uglavnom živela po meri drugih, a ne po sebi. Umorna od težnje da budem savršena ćerka (tako je počelo), sestra, prijateljici, učenica, studentkinja, žena, majka, zaposleni a... Naravno, nikada nije bilo dovoljno dobro, ma koliko se trudila i ma koliko se trudila. I sve to praćeno stidom, osećajem krivice, grižom savesti, osećajem neadekvatnosti, stida i svega što ste nabrojali. I sada, kada bih možda mogla da živim život kakav bih htela, ja i dalje ne mogu jer su i dalje prisutne i jake te unutrašnje stege i neke spoljašnje prepreke. Kao što ste opisali, ja sve znam šta treba da radim i šta me koči, šta mi fali, da tako kažem, ali se osećam zakočeno. Razum mi kaže jedno, a osećanja drugo. Šta vredi što ja znam npr, šta bih htela kada se onda jave osećanja straha, anksioznost, sumnja u sebe. Ja ne verujem u sebe i u svoje sposobnosti koliko god nešto dobro uradim. A mislim da je koren toga što u detinjstvu nisu verovali koji su trebali najviše da veruju u mene. Eto, ja se raspisao, mada prvo nisam htela. Jedan od razloga je i taj što ničije reči nisu toliko doprle do mene kao Vaše. A ja baš puno čitam i slušam podcaste na ovu temu. Inače, završila sam filozofiju. Verujem da ćete sigurno pretpostaviti jedan od razloga što sam upisala baš filozofiju. Hvala Vam na ovoj epizodi. Nastaviću da pratim podcast. Srdačan pozdrav ❤️
Prelepo! ❤ hvala ti draga Ana sto deliš tako vredan sadržaj na ovaj način. Ovaj podkast mi je došao u pravom trenutku i mnogo mi je značilo da sve ovo čujem danas. Veliko hvala i veliki pozdrav! Sanja❤
Ja sam se najvise povezala sa stidom. Cak i pre nego sto si ga spomenula, moje misli su me navele da razmislim kako se ja to nosim sa anksioznoscu i prvo sto mi je palo napamet je bila paraliza ili "sedim u svojim sopostvenim govnima i ne radim nista". I eto posle par minuta si cak istu rec iskoristila. Mocno :)
Tražeći podcast koji bih slušala, naišla sam na Vaš i baš na ovu epizodu. Kada sam počela da slušam meni su samo suze krenule. Dok ste govorili o umoru, pomislila sam: pa to sam ja!. Imala sam taj trenutak prepoznavanja. Istovremeno, to je nešto čega sam već dugo vremena svesna, ali drugačije je kada to neko glasno kaže, kada se misli verbalizuju. Umorna sam od takvog života koji sam uglavnom živela po meri drugih, a ne po sebi. Umorna od težnje da budem savršena ćerka (tako je počelo), sestra, prijateljici, učenica, studentkinja, žena, majka, zaposleni a... Naravno, nikada nije bilo dovoljno dobro, ma koliko se trudila i ma koliko se trudila. I sve to praćeno stidom, osećajem krivice, grižom savesti, osećajem neadekvatnosti, stida i svega što ste nabrojali. I sada, kada bih možda mogla da živim život kakav bih htela, ja i dalje ne mogu jer su i dalje prisutne i jake te unutrašnje stege i neke spoljašnje prepreke. Kao što ste opisali, ja sve znam šta treba da radim i šta me koči, šta mi fali, da tako kažem, ali se osećam zakočeno. Razum mi kaže jedno, a osećanja drugo. Šta vredi što ja znam npr, šta bih htela kada se onda jave osećanja straha, anksioznost, sumnja u sebe. Ja ne verujem u sebe i u svoje sposobnosti koliko god nešto dobro uradim. A mislim da je koren toga što u detinjstvu nisu verovali koji su trebali najviše da veruju u mene. Eto, ja se raspisao, mada prvo nisam htela. Jedan od razloga je i taj što ničije reči nisu toliko doprle do mene kao Vaše. A ja baš puno čitam i slušam podcaste na ovu temu. Inače, završila sam filozofiju. Verujem da ćete sigurno pretpostaviti jedan od razloga što sam upisala baš filozofiju.
Hvala Vam na ovoj epizodi. Nastaviću da pratim podcast. Srdačan pozdrav ❤️
@@merijeremic3233 Molim. :) Drago mi je da ste naišli na ovaj podkast, jer on obrađuje upravo ove teme koje ste u poruci pomenuli ❤️
Prelepo! ❤ hvala ti draga Ana sto deliš tako vredan sadržaj na ovaj način.
Ovaj podkast mi je došao u pravom trenutku i mnogo mi je značilo da sve ovo čujem danas.
Veliko hvala i veliki pozdrav! Sanja❤
Molim! Baš mi je drago da ti koriste 🤍🤍🤍