GRADINA SRPSKA TVRDJAVA IZ 13. VIJEKA

БИТНИ ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ
** У старој добојској вароши у вријеме 1512 - 1520. године, за султана Селима I, биће срушена хришћанска црква из 13. вијека, па на њеном мјесту саграђена џамија. То је прва исламска богомоља у добојској вароши**
**Изградња тврђаве у 13. вијеку налагала је заснивање вароши. У средњем вијеку се говорило за тврђаву град, а за варош подграђе, чиме је наглашавана животна везаност двије појаве. Увијек треба имати на уму, тврђава је грађена у сврху контроле важног друма и његовог раскршча у овом дијелу долине Босне. Велики друм на раскршћу има празан простор, а овај за насеље вриједност трга у средњевијековној вароши**
Прво помињање Добоја
16. јуна 1415. године „…in Uxora subtus castrum Dobuy…“ (…У Усори под утврдом Добој…) логорује мађарска војска. Овако су писали дубровачки трговци мађарском краљу Сигмунду о напредовању кроз Босну. Ово је уједно и најстарији запис имена Добој у познатим историјским документима. Овдје је потребно нагласити да је тврђава Добој много старија од првог писаног записа о Добоју.
Изградња тврђаве у 13. вијеку налагала је заснивање вароши. У средњем вијеку се говорило за тврђаву град, а за варош подграђе, чиме је наглашавана животна везаност двије појаве. Увијек треба имати на уму, тврђава је грађена у сврху контроле важног друма и његовог раскршча у овом дијелу долине Босне. Велики друм на раскршћу има празан простор, а овај за насеље вриједност трга у средњевијековној вароши.
Средњевијековна тврђава Градина у Добоју.
Невелики простор ове раскрснице путева на платоу испред улаза у тврђаву, постао је добојски средњевијековни трг, а када су око трга и око три пута што улазе и излазе на трг саграђене куће, онда је то већ чин рађања мале вароши 13. вијека са тргом и три улице. Само још треба додати цркву варошку, саграђену уз јужну страну трга, наспрам улаза у тврђаву, јер нема вароши у хришћанској земљи средњег вијека, без цркве. И коначно, око цркве је прво гробље житеља Добоја. Тиме је слика једног мањег подграђа средњег вијека, потпуна.
На гравири из много каснијег времена, око 1785. године, из пера вјероватно капетана Божића, вјештог аустријског уходе и доброг топографа, изузетно успјешно је приказана урбана ситуација вароши Добоја. У њој све стоји како је саграђено у 13. вијеку. Само је мали додатак из 16. вијека, кратка уличица од трга до гробља које Турци заснивају, јер хришћани средњег вијека друго гробље, осим оног око цркве, изгледа нису имали. Гравира врло убедљиво показује пуну зависност урбане цјелине вароши, њеног просторног размјештаја до топографије локације. Додатно још стоји и чињеница да је траса друма нужно морала ићи из долине на превоју/седлу, па је онда јасно, како је при заснивању вароши урбанистичко рјешење уствари изнуђено облицима тла, а не избором првог градитеља.
То је био почетак настанка вароши по имену Добој, са три улице и тргом, али на важном раскршћу. Из даљине виђена, прибијена уз тврђаву, изгледала је са својим дрвеним кућицама, као јато птића уз некакву огромну камену птицу. Данас може изгледати чудно, али је истина како је правило средњег вијека, да око тврђава куће морају бити грађене само од дрвета. То је зато што је камен из зидова кућа, нападач могао вишеструко користити при опсади тврђава.
Могуће је постављати бројна питања око најстарије вароши Добоја, али је мало одговора могуће пружити. Писаних извора једноставно нема, а материјални археолошки налази су скромни. Број кућа, сасвим уопштено и приближно даје се извести из величине тврђаве, која у мирним временима захтијева посаду 30 - 50 стражара. То онда значи исти број кућа у вароши. Познато је да у варошима које су заштићене тврђавама, а имају тргове, више него радо бораве трговци и занатлије, а дјелатност неких заната је и директно везана за потребе тврђава. Коначно треба видјети у добојској вароши и куће неких мањих бољара, чија су имања у околини. Зато би бројеви, стражари око 50, трговци и занатлије 10 - 15 и око 10 локалних бољара давало неку сасвим приближну бројку од око 70 кућа.
Доба отоманске владавине
Турско освајање, затим доградње на добојској трђави имале су за њењу варош битне последице и промјене. Дотадашња хришћанска посада није уживала повјерење Турака па је тврђаву напустила, а нормално и варош, јер су на њихово мјесто доведени турски стражари. За старо хришћанско становништво одређена је сусједна локација, која ће по друштвеном статусу што им је у новој држави припадао (раја) добити име Рајчиновац. Они ће потом засновати и своје ново гробље на благој узвишици при крају данашње Видовданске улице. То гробље ће бити разорено у нашим данима, после 2. свјетског рата. У старој добојској вароши у вријеме 1512 - 1520. године, за султана Селима I, биће срушена хришћанска црква из 13. вијека, па на њеном мјесту саграђена џамија. То је прва исламска богомоља у добојској вароши.
ИСТОРИЈА ГРАДА
ИЗБОР:doboj.gov.ba

[@milenalazic1491]

Kako ste to prelijepo snimili ocaravajuce svaka cast 👏😍Tvrdjava je predivna ❤❤❤

[@gpanjkov]

@@milenalazic1491 Хвала Вам

[@suzanastanojevic1401]

Najljepši pogled, barem jednom godišnje posjetim tvrđavu...voljela bih tu popit caj ili kafu ali na žalost nema❤

[@gpanjkov]

@@suzanastanojevic1401 Биће полако. Ви сте добри. Има људи из Добоја који нису никад били на њој!

[@DjukaNikic]

Prelijepo kao svaki snimak sto napravite pozdrav od srca❤❤❤❤❤❤

[@gpanjkov]

@@DjukaNikic Хвала Ђуко

[@JelaJela-v7n]

Прелијепо ; свака част.

[@gpanjkov]

Хвала Вам!

[@Јован_89]

Пањков Горан број 1, остали нека се поређају како желе.
👏👏👏...

[@gpanjkov]

@@Јован_89 Аууууу. Није ваљда дотле дошло! ХВАЛА ЗА ПОХВАЛЕ😇😍😊

[@Јован_89]

@gpanjkov Кад нешто вриједи, ред је похвалити. 😃

[@gpanjkov]

@@Јован_89 зАХВАЉУЈЕМ ОД СРЦА!!!