Једна од најбољих епизода до сад. Иако стандардна екипа исто ради одличан посао, довођењем гостију који су стручњаци за одређену тему, подкаст добија додатни квалитет.
Ovaj TH-cam kanal je sjajno vođen i iz epizode u epizodu je sve bolji. Dokaz je i ova priča o Garašaninu zahvaljujući kompletnom poznavanju biografije odličnih gostiju koji su objedinili i društvene okolnosti Srbije tog perioda.
Odlična epizoda kao i prethodne. Fenomenalna stvar su gosti koji detaljno poznaju temu. Obogaćuje celu priču. Ujedno, sama epizoda odlično oslikava vćne samo ličnost Ilije Garašanina već i i samo vreme. Takođe, lično mi je važno da se tema Načertanija demistifikuje i posmatra u kontekstu želje za oslobođenjem i ujedinjenjem narodom što nipošto nije samo karakteristika Srpskog naroda već i svih naroda u Evropi. Samo nastavite 👏
Naravno, odlično, kao i uvek! Imam jedan predlog - pretpostavljam da to ne bi predstavljalo problem - da u opisu epizoda ostavite neki kratki spisak literature u kojoj bi se moglo nešto više pročitati o periodu ili ličnosti o kojoj u emisiji govorite. Verujem da ima ljudi koje bi to zanimalo. Pozdrav i samo tako nastavite!
Najbolje su ove epizode gde priča ode daleko od nečeg što bi inače moglo da prođe kao gimnazijsko znanje + članak iz Politikinog Zabavnika. Hvala. inače, što se tiče shvatanja duha vremena i terminologije, u seriji Vuk Karadžić kad Filip Višnjić prelazi Drinu, pitaju ga ko ide, a on odgovara "Srbi, Srbi Bošnjaci". Već deset godina kasnije to bi bilo shvaćeno na sasvim drugi način. A ljudi lagano ubacuju savremena shvatanja u kontekst događaja od pre 150-200 godina, pa i više.. Ista priča kao kad krajem januara ljudi ničim izazvani krenu da porede Svetog Savu i Dositeja Obradovića kao nekakve suprotnosti, a u praksi su obojica radila istu stvar - pili vodu s izvora iz tadašnjeg centra sveta. To što je prvom centar bio pravoslavni Konstantinopolj a drugom Pariz iz doba racionalizma ne menja suštinu da su obojica radili shodno najboljim uzorima za koje su znali. Nikad dovoljno podsećanja da se događaji gledaju u kontekstu svog vremena.
Uvjek sam voljela istoriju, s obzorom da pratim vaš podkast znači da je volim i dalje, vi ste odlični, od vas sam naučila puno toga što mi je "promaklo" na časovima, pretpostavljam jer puno toga nijesmo ni učili. Što više govorite o našim vladarima i državnicima, iako nijesam imala pretjerano visoko mišljenje, sve više sam svjesna kako se naši vladari nezasluženo veličaju. Ova vam je emisija po meni nivo serijala o Krstaškim ratovima i Japanu, smatram, dvije najbolje obrađene teme kod vas. Porijeklom sam Crnogorka od Orlovića, dakle Srpkinja ali će Crnogorci uvjek biti neki drugačiji Srbi i izgleda uvjek potrebni zbog tog izlaza na more i drugačijeg mentaliteta. Crnogorski su vladari bili takvi kakvi su, ali bih rekla da su ipak bili makar zeru drugačiji, ako se izuzme Zeka Maniti koji dosta liči na aktuelne, srednjovjekovne i novije vladare srpske, kojima nije bilo strano ništa neljudsko, oceubistvo, bratoubistvo, ubistvo kumova, da ne pričamo o boraniji, sve se svodi na kraju na "Igru prestola" koliko god da smo patriote. Moram priznati da me je dosta iznervirala malicioznost profesora koji je Crnu Goru u ovoj emesiji uzimao u usta isključivo negativno. Inače profesor Jagodić ima fantastičan glas i dikciju, za radio i televiziju. Nemojte mi zamjeriti na šali, ne mogu da odolim, 🙂 ali od šipke i drljače (mojih favorita na ovom podkastu) dođosmo do jagode na torti.
Hoce biti jedan podkast o vojvodi Voji Tankosiću i cetnickom pokretu u staroj Srbiji,mislim da ti nasi junaci to zasluzuju a nekako su skrajnuti i "stidljivo" se prica o njima.Hvala unapred i svako dobro
Moglo bi o Tankosiću i uopšte o njegovim bitkama i ustancima, ali ja bih pre voleo epizodu o vojvodi Kosti Milovanoviću - Pećancu...ipak je on bio "glavniji" vodja i učesnik svih ratova svetskih, Balkanskih, ustanaka, itd! A ima i herojstva, kontraverze, ma svega!!!
Hvala na opširnom i objektivnom odgovoru. Ostaje mi nejasno zašto u srbijanskoj javnosti, medijima i forumima stalno se provlači mišljenje / teza o pravu Srbije na teritorij države SHS i gledanje na taj prostor kao na ratni plijen. Neosporna je uloga i pomoć srbske vojske vojske u zaštiti od talijanskih aspiracija , ali ona je branila i granice buduće zajedničke države . Nadalje provlači se mišljenje kako je Srbija mogla birati između više opcija, a da su pogrješili i ušli u Jugoslaviju. Odluka o stvaranju jedne velike države na ovom području donešena u Londonu Parisu i Washingtonu , što je bilo i u skladu s političkom situacijom na terenu. Svako rješenje mimo njihove volje i interesa ne bi bilo prihvatljivo.
Manje-više ste ponovili ono što je rečeno u našim emisijama. Tačno je da nije bilo izbora, ali je isto tako tačno i da se na novu teritoriju nije gledalo kao na plen, toga nema u izvorima.
Stvarno je odličan kanal i treba ko god može da snimi epizode, jer ima mnogo odličnih emisija, drama, muzike, ma svega zanimljivog i odličnog sadržaja koji je nestao sa TH-cam-a! Dal su oni skinuli te sadržaje zbog kojekakvih pravila i odluka, ili sami oni koji su i objavili te sadržaje...tu već ima svega. Da bih opet gledao štošta što sam odavno gledao - to je sigurno...al' džaba, nema ga više na netu!!!
Dobra emisija, kad ste planirali temu o prvom svjetskom ratu i kako su sile Atante u kojima je vojska Srbije činila oko 20% snaga probile solunski front i oslobodile poraženu Srbiju.
Hvala na dobronamernom pitanju, tema Prvog svetskog rata će biti obrađena u više emisija, veliki je posao pokriti svaku pojedinačnu bitku i pobedu nad nadmoćnijim neprijateljem. Biće nam zadovoljstvo, nastavite da nas pratite!
@@historycast_rs Pratimo vas sa zadovoljstvom. Također i prijedlog za emisiju o Državi SHS i Kraljevini Srbiji i ujedinjenu te dvije države. Zanima me zašto je Kraljevina Srbija priznala Državu SHS i ujedinila se u Kraljevstvo Srba Hrvata i Slovenaca . Nadalje o pozivu Države SHS vojski Kraljevine Srbije da pomogne u očuvanju granica buduće drave. Prvoj intervenciji Američke vojske u Europi u Rijeci , gdje je zajedno sa jedinicama Fancuske i Srpske vojske, priječila prodor Talijana. I Zašto je kralj Ralpskim ugovorom predao Talijanimma dijelove Hrvatske obale.
@@dominikom9321 1. "Zanima me zašto je Kraljevina Srbija priznala Državu SHS i ujedinila se u Kraljevstvo Srba Hrvata i Slovenaca". Odgovor: Ostvarivanje ratnog plana Srbije proklamovano Niškom dekleracijom (stvaranje zajedničke države svih južnih Slovena) nije moglo da se uradi tek tako što vojska prošeta i zauzme neku teritoriju. Posleratno crtanje granica i preraspodela plena su bili u rukama najmoćnijih i bilo je potrebno imati jak argument da bi se tražilo nešto za pregovaračkim stolom. Srbija je imala pravo na tek deo, ranije dogovoreno sa Antantom, te je bilo potrebno da se prikaže kako Srbija ne okupira nego prvo priznaje a zatim i pomaže novonastaloj državi na pepelima stare monarhije, kako bi imala zakonsko pokriće za kasnije delatnosti. Što je ujedno i odgovor na drugo pitanje... 2. "Zašto je Država SHS pozvala Srbiju da joj zaštiti granice". Odgovor: Država SHS je bila od sveta nepriznata, nije imala vojsku, a u trenutku svog osnivanja i dalje je previše blizu Austrije, Mađarske i pre svega Italije koje joj mogu ugroziti pogranične krajeve. Jedina vojska u blizini koja je bila dovoljno prijateljska i čiji se interesi (stvaranje velike Jugoslavije) poklapaju sa interesima Države SHS da očuva što više svoje granice, je srpska vojska. Zajedno sa prvim odgovorom ide i ovo, plus što nisu imali svoju vojsku i jedina prijateljska je bila srpska. Da nisu reagovali, verovatno bi ostali bez trećine teritorije koju su proglasili za svoju. 3. Intervencija u Rijeci. Odgovor: Iako je Rijeka, po Vilsonovih 14. tačaka trebala da pripadne Italiji, on je prvi koji je u slučaju Rijeke napravio izuzetak i zauzeo potpuno drugačiji stav. Vilson je bio extremno religiozan i anti-imperijalizam je bio njegova velika politička tačka. Gadio se imperijalizma generalno i u Rijeci je hteo da napravi jasan korak protiv italijanskog imperijalizma. U diplomatskim krugovima se znalo za sve italijanske pregovore i kako i kad su prišli Antanti. Dok su ostale države ušle zato što su napadnute ili da bi odbranile neki svoj interes, Italija je jedina koja je postavljala uslove velikog teritorijalnog proširenja i, zbog istog, izdala prethodne ugovore sa Centralnim Silama i priklonila se Antanti očekujući veći plen. Zato je Vilson bio tvrdo protiv italijanskih aspiracija i glavni zagovornik sprečavanja Italijana. Na sve to, italijanski saboteri su u to smutno vreme pred kraj rata ozbiljno oštetili a i potopili veliki broj ukotvljenih brodova koji su trebali da pripadnu saveznicima, kao i novoj Jugoslaviji, što je dodatno razljutilo Antantu. 4. "Zašto je kralj Ralpskim ugovorom predao Talijanimma dijelove Hrvatske obale". Odgovor: Jadransko pitanje nije moglo da se reši sporazumom u Parizu (ni jedna strana nije htela da popusti) i Italijani su preuzeli stvar u svoje ruke i odličili da reše pitanje bilateralno sa Srbijom (kraljevinom SHS kasnije). Čim se rat završio i pre nego što je srpska vojska mogla da zauzme kompletnu teritoriju koju je trebala da zauzima kasnija Kraljevina SHS, Italijani su počeli da okupiraju delove obale koje su smatrali svojim po Londonskom ugovoru. Filozofija je bila, da se zauzme i Srbija dovede pred svršen čin - ko pre devojci, njegova, i da članica Antante neće ulazili u otvoren sukob sa drugom zbog teritorije. Sukoba jeste bilo u godinama koje su usledile, ali nisu bili okršaji dve armije. Na strani Kraljevine SHS je funkcionisala Organizacija Jugoslovenskih Nacionalista (ORJUNA) koja se makljala sa sličnim italijanskim organizacijama i formacijama na čitavoj spornoj teritoriji. No, Vilson je smenjen (istekla su mu dva mandata, plus je na izborima pobedio kandidat Republikanske partije a on je bio Demokrata) i Jugoslavija je izgubila glavni podršku protiv Italijana (pogledaj ranije šta sam pisao za Vilsona i italijanski imperijalizam), plus je okupacija velikih jadranskih luka gušila trgovinu novonastale države Kraljevine SHS. Na svu tu muku, držati vojsku u stanju pripravnosti, za jednu državu koja je najgore prošla (procentualno) u tom ratu i pritom nije imala nikakvu ekonomiju i potencijalno rizikovati sukob sa Italijom jednostavno nije imalo smisla u tom trenutku. Zato je kralj bilateralnim dogovorom rešio da nađe kompromis sa Italijanima kako bi mogao da se okrene drugim gorućim pitanjima novonastale države. Smatralo se ipak velikom pobedom jer je Italija na kraju Jadranskog pitanja dobila samo manji deo onoga što je trebala da dobije po Londonskom ugovoru a Kraljevina SHS uspela da dobije većinu te sporne teritorije Uglavnom, kad se sve pogleda kao celina i sublimira, odgovor na tvoja pitanja je "Pokušaj kontriranja italijanskom imperijalizmu od strane južnih Slovena u dve države (kasnije jedne) uz pomoć SAD-a dokle je ona bila voljna da se meša".
Formalno pravno kako kažeš, Srbija priznaje a zatim i pomaže novonastaloj državi na pepelima stare monarhije. A u pozadini ima druge namjere kako sam razumio.
@@Wustenfuchs109 Hvala na opširnom i objektivnom odgovoru Priznanje države SHS direktno dokazuje da se ne radi o ratnom plijenu nego baš suprotno . Ostaje mi nejasno zašto u srbijanskoj javnosti, medijima i forumima stalno se provlači mišljenje / teza o pravu Srbije na teritorij države SHS i gledanje na taj prostor kao na ratni plijen. Neosporna je uloga i pomoć srbske vojske vojske u zaštiti od talijanskih aspiracija , ali ona je branila i granice buduće zajedničke države . Nadalje provlači se mišljenje kako je Srbija mogla birati između više opcija, a da su pogrješili i ušli u Jugoslaviju. Odluka o stvaranju jedne velike države na ovom području donešena u Londonu Parisu i Washingtonu , što je bilo i u skladu s političkom situacijom na terenu. Svako rješenje mimo njihove volje i interesa ne bi bilo prihvatljivo.
Kad se sve sabere, Srbija od zapada možda nije dobila mnogo u 19.veku. Ali od Rusije je dobila manje od ništa. Drugim rečima, imala je posrednu i neposrednu štetu. Vredno saznanje, iz koje bi pametno društvo izvuklo puno korisnih zaključaka za sadašnjost i budućnost.
Dugačak je XIX vek za takvu ocenu, odnosi imaju uspone i padove. Za onu svetlu stranu srpsko-ruskih odnosa, preporučujemo memoare Živojina Mišića sa opisom ruskih oficira koji ratuju u Srbiji 1876. kao dobrovoljci i 1877-78 kao predstavnici vojske carske Rusije.
Jedan predlog za emisije, ne znam da li će se primetiti komentar na kanalu. Često u emisijima govorite o nekim poznatim fotografijama koje postoje o vašoj pričii samo tako prođe... Predlog, da možda te fotografije koje spominjete da postoje, da ubacite tokom emisije, samo da se vide preko celog ekrana umesto vas, na par sekundi, i fotografija nestane sa ekrana, a vi sve vreme da pričate... Mislim da bi to poboljšalo utisak, jer neke fotografije pokušavam da nađem, o kojima pričate, ali izlazi nekoliko opcija i prosto osoba koja prati, ne može sa sigurnošću da zna o kojoj fotografiji se radi. To ni tehnički nije teško ostvariti.
Slažemo se, naravno, ali... fotografije imaju svoje vlasnike. Mi nemamo resurse da tražimo prava za sve što nam treba niti novac da ih kupujemo. To će se promeniti ali za sada je tako. A TH-cam je užasno osetljiv i prvo puca pa onda pita šta se desilo.
Ау каква епизода. Сад ме је срамота што сам о Гарашанину знао само да је аутор "Начертанија", и да је био Уставобранитељ и министар у неколико наврата. Човек је био политички визионар као мало ко у модерној Српској историји.
@@historycast_rsZnači ispade da je Ilija Garašanin je naš Ijan Fleming lik koji je pisao Džejms Bonda koji je rađen po našem duplom agentu Duško Popov čiji je oficir Mi6 koji je bio zadužen za njega da ga pratim je bio niko drugi nego sam Ijan Fleming.
Možete pogledate našu emisiju o dinastiji Vlastimirovića, kao prvu, ne i poslednju o periodu pre dinastije Nemanjića. Što se tiče epohe nakon raspada carstva i pada despotovine, imamo u planu više emisija. Hvala što nas pratite!
@@historycast_rs Malo je to za period pre Nemanjića, ali posebnu pažnju treba obratiti i obraditi 16., 17. i 18.vek jer su oni ključni za ovo falsifikovanje naše istorije od strane komšija, i u to doba je počelo od strane Austrije, Ugarske, Hrvata da se radi na "prebacivanju" Srba u Hrvate i Bošnjake, srpske istorije u hrvatsku istoriju, itd, itd...
Хаџи означава да је ишао на поклоњење у Јерусалим на Гроб Господњи. Пошто су муслимани хришћански јеретици, преузели су и то име од хришћана као и многе друге ствари, па су после умислили да је то изворно њихово, а хришћанство је званично постало 600 година пре ислама а многи хришћански пророци које су муслимани преузели су живели пре 2,3 и 4000 година.
Bravo! Epizoda iz koje sam nekoliko stvari naučio i bolje shvatio to vreme. Šipka je bio odličan domaćin! Svaka čast
Једна од најбољих епизода до сад. Иако стандардна екипа исто ради одличан посао, довођењем гостију који су стручњаци за одређену тему, подкаст добија додатни квалитет.
Одлична емисија као и увек. Мислим да би било интересантно да се сними емисија о Мустафи Голубићу. Поздрав!!
Svaka čast za epizodu i za goste, svaki put me prijatno iznenadite!
Ovaj TH-cam kanal je sjajno vođen i iz epizode u epizodu je sve bolji. Dokaz je i ova priča o Garašaninu zahvaljujući kompletnom poznavanju biografije odličnih gostiju koji su objedinili i društvene okolnosti Srbije tog perioda.
verovatno najbolja epizoda, ili sam pod utiskom
sve su rekli sem gde moze da se kupi monografija. zavrsite mi to :)
Izdanje Narodnog muzeja u Aranđelovcu. Imaće štand na Sajmu knjiga.
Odlična epizoda kao i prethodne. Fenomenalna stvar su gosti koji detaljno poznaju temu. Obogaćuje celu priču. Ujedno, sama epizoda odlično oslikava vćne samo ličnost Ilije Garašanina već i i samo vreme. Takođe, lično mi je važno da se tema Načertanija demistifikuje i posmatra u kontekstu želje za oslobođenjem i ujedinjenjem narodom što nipošto nije samo karakteristika Srpskog naroda već i svih naroda u Evropi. Samo nastavite 👏
Odlična tema, jako zanimljiva, a malo poznata običnom narodu. Sagovornicima svaka čast, sa uživanjem sam odslušala ceo podkast.
Bravo za temu i vođenje i HVALA !!! 🎉😊
Svaka cast, odlicno odabrana tema, fenomenalni gosti, jedna od jacih emisja!
Gospodin "Miloš" PROFESOR
Dovoljno je reći.
Bravo na hrabrosti za temu!
Pomislio sam na trenutak da je katarza ali sam ipak izgleda zaboravio gdje sam rođen.
Predlog za sledece epizode Hercegovacki ustanak , lepo bi se nadovezo na ovu pricu
Izuzetni gosti, fantastična epizoda, Nikola jako dobar takođe. 👍👍👍
Veoma bitan period stvaranja naüe dr#ave o öemu smo znali premalo.
hvala!
Hvala!
Ne propustam vase emisije i uzivam u svakoj...tako i ovog puta, hvala vam
Hvala na praćenju.
Hvala sjajnom domacinu, hvala sjajnim profesorima. Zaista strucno i korisno.
Hvala, Aleksandra, nastavite da nas pratite!
Naravno, odlično, kao i uvek! Imam jedan predlog - pretpostavljam da to ne bi predstavljalo problem - da u opisu epizoda ostavite neki kratki spisak literature u kojoj bi se moglo nešto više pročitati o periodu ili ličnosti o kojoj u emisiji govorite. Verujem da ima ljudi koje bi to zanimalo. Pozdrav i samo tako nastavite!
Hvala. Planiramo dodatne stvari koje će biti malo iznenađenje za sve. Među njima i ovo što ste pomenuli. Detaljnije uskoro.
Dobra tema, veliki covek
Jako interesantna emisija. To je relevantno i za danasnje vreme.
Konačno neko da raskrinka Pašića,...
Političar, ali ni blizu državnika.
Bravo!
Najbolje su ove epizode gde priča ode daleko od nečeg što bi inače moglo da prođe kao gimnazijsko znanje + članak iz Politikinog Zabavnika.
Hvala.
inače, što se tiče shvatanja duha vremena i terminologije, u seriji Vuk Karadžić kad Filip Višnjić prelazi Drinu, pitaju ga ko ide, a on odgovara "Srbi, Srbi Bošnjaci". Već deset godina kasnije to bi bilo shvaćeno na sasvim drugi način. A ljudi lagano ubacuju savremena shvatanja u kontekst događaja od pre 150-200 godina, pa i više..
Ista priča kao kad krajem januara ljudi ničim izazvani krenu da porede Svetog Savu i Dositeja Obradovića kao nekakve suprotnosti, a u praksi su obojica radila istu stvar - pili vodu s izvora iz tadašnjeg centra sveta. To što je prvom centar bio pravoslavni Konstantinopolj a drugom Pariz iz doba racionalizma ne menja suštinu da su obojica radili shodno najboljim uzorima za koje su znali.
Nikad dovoljno podsećanja da se događaji gledaju u kontekstu svog vremena.
Сагласан. Схватање “контекста” пресудно је за посматрање и поимање сваког “времена” и доношења правилних закључења везних за тему којом се бавимо.
Uvjek sam voljela istoriju, s obzorom da pratim vaš podkast znači da je volim i dalje, vi ste odlični, od vas sam naučila puno toga što mi je "promaklo" na časovima, pretpostavljam jer puno toga nijesmo ni učili.
Što više govorite o našim vladarima i državnicima, iako nijesam imala pretjerano visoko mišljenje, sve više sam svjesna kako se naši vladari nezasluženo veličaju.
Ova vam je emisija po meni nivo serijala o Krstaškim ratovima i Japanu, smatram, dvije najbolje obrađene teme kod vas.
Porijeklom sam Crnogorka od Orlovića, dakle Srpkinja ali će Crnogorci uvjek biti neki drugačiji Srbi i izgleda uvjek potrebni zbog tog izlaza na more i drugačijeg mentaliteta.
Crnogorski su vladari bili takvi kakvi su, ali bih rekla da su ipak bili makar zeru drugačiji, ako se izuzme Zeka Maniti koji dosta liči na aktuelne, srednjovjekovne i novije vladare srpske, kojima nije bilo strano ništa neljudsko, oceubistvo, bratoubistvo, ubistvo kumova, da ne pričamo o boraniji, sve se svodi na kraju na "Igru prestola" koliko god da smo patriote.
Moram priznati da me je dosta iznervirala malicioznost profesora koji je Crnu Goru u ovoj emesiji uzimao u usta isključivo negativno.
Inače profesor Jagodić ima fantastičan glas i dikciju, za radio i televiziju.
Nemojte mi zamjeriti na šali, ne mogu da odolim, 🙂 ali od šipke i drljače (mojih favorita na ovom podkastu) dođosmo do jagode na torti.
Odlični kao i uvek
Odlicna emisija , hvala gostima i vama.
Сјајна тема и епизода,уз ону о краљу Александру можда и најбоља до сад.
Само тако наставите!
Било би интересантно погледати емисију о Драгољубу Михаиловићу. Надам се да је имате у плану. Поздрав
Sjajni gosti!
Molim emisiju o Skenderbegu🇷🇸
Да ли може једна емисија о Миловану Миловановићу Балчку. Хвала. 🙃
Mogla bi i emisija o Milanu Pirocancu.
Милован Миловановић - Балачко.
❤
Pozdrav. Da li moze neka emisija o Vladu 3 Drakuli ?
Biće sigurno, pitanje je samo kada, puno je zanimljivih tema... Hvala što nas pratite, pozdrav i od nas!
Bravo , Profesore Jagodiću !!!
Moze epizoda o Stanislavu Krakovu?
Hoce biti jedan podkast o vojvodi Voji Tankosiću i cetnickom pokretu u staroj Srbiji,mislim da ti nasi junaci to zasluzuju a nekako su skrajnuti i "stidljivo" se prica o njima.Hvala unapred i svako dobro
Moglo bi o Tankosiću i uopšte o njegovim bitkama i ustancima, ali ja bih pre voleo epizodu o vojvodi Kosti Milovanoviću - Pećancu...ipak je on bio "glavniji" vodja i učesnik svih ratova svetskih, Balkanskih, ustanaka, itd! A ima i herojstva, kontraverze, ma svega!!!
Pročitao sam "Načertanije", odlično je.
Da li ce biti emisija o Mihailu Obrenovicu?
Hvala na predlogu, sigurno, očekujte je u narednom periodu.
Kada će četvrti krstaški rat?Verujem da biste to veoma dobro odradili.Svaki put se nadam da je ta tema sledeća.
Emisija je u pripremi, uskoro će biti snimljena.
Hvala na opširnom i objektivnom odgovoru. Ostaje mi nejasno zašto u srbijanskoj javnosti, medijima i forumima stalno se provlači mišljenje / teza o pravu Srbije na teritorij države SHS i gledanje na taj prostor kao na ratni plijen. Neosporna je uloga i pomoć srbske vojske vojske u zaštiti od talijanskih aspiracija , ali ona je branila i granice buduće zajedničke države . Nadalje provlači se mišljenje kako je Srbija mogla birati između više opcija, a da su pogrješili i ušli u Jugoslaviju. Odluka o stvaranju jedne velike države na ovom području donešena u Londonu Parisu i Washingtonu , što je bilo i u skladu s političkom situacijom na terenu. Svako rješenje mimo njihove volje i interesa ne bi bilo prihvatljivo.
Manje-više ste ponovili ono što je rečeno u našim emisijama. Tačno je da nije bilo izbora, ali je isto tako tačno i da se na novu teritoriju nije gledalo kao na plen, toga nema u izvorima.
Kad će nastavak WWII ?
Radite odličan posao, užitak vas je slušati
Stvarno je odličan kanal i treba ko god može da snimi epizode, jer ima mnogo odličnih emisija, drama, muzike, ma svega zanimljivog i odličnog sadržaja koji je nestao sa TH-cam-a! Dal su oni skinuli te sadržaje zbog kojekakvih pravila i odluka, ili sami oni koji su i objavili te sadržaje...tu već ima svega. Da bih opet gledao štošta što sam odavno gledao - to je sigurno...al' džaba, nema ga više na netu!!!
Po dogovoru nastavljamo epizode ww2. Sledeća uskoro.
Jedan predlog za emisiju: Husitski ratovi i Praske defenestracije?
Dobra emisija, kad ste planirali temu o prvom svjetskom ratu i kako su sile Atante u kojima je vojska Srbije činila oko 20% snaga probile solunski front i oslobodile poraženu Srbiju.
Hvala na dobronamernom pitanju, tema Prvog svetskog rata će biti obrađena u više emisija, veliki je posao pokriti svaku pojedinačnu bitku i pobedu nad nadmoćnijim neprijateljem. Biće nam zadovoljstvo, nastavite da nas pratite!
@@historycast_rs Pratimo vas sa zadovoljstvom. Također i prijedlog za emisiju o Državi SHS i Kraljevini Srbiji i ujedinjenu te dvije države. Zanima me zašto je Kraljevina Srbija priznala Državu SHS i ujedinila se u Kraljevstvo Srba Hrvata i Slovenaca . Nadalje o pozivu Države SHS vojski Kraljevine Srbije da pomogne u očuvanju granica buduće drave. Prvoj intervenciji Američke vojske u Europi u Rijeci , gdje je zajedno sa jedinicama Fancuske i Srpske vojske, priječila prodor Talijana. I Zašto je kralj Ralpskim ugovorom predao Talijanimma dijelove Hrvatske obale.
@@dominikom9321 1. "Zanima me zašto je Kraljevina Srbija priznala Državu SHS i ujedinila se u Kraljevstvo Srba Hrvata i Slovenaca". Odgovor: Ostvarivanje ratnog plana Srbije proklamovano Niškom dekleracijom (stvaranje zajedničke države svih južnih Slovena) nije moglo da se uradi tek tako što vojska prošeta i zauzme neku teritoriju. Posleratno crtanje granica i preraspodela plena su bili u rukama najmoćnijih i bilo je potrebno imati jak argument da bi se tražilo nešto za pregovaračkim stolom. Srbija je imala pravo na tek deo, ranije dogovoreno sa Antantom, te je bilo potrebno da se prikaže kako Srbija ne okupira nego prvo priznaje a zatim i pomaže novonastaloj državi na pepelima stare monarhije, kako bi imala zakonsko pokriće za kasnije delatnosti. Što je ujedno i odgovor na drugo pitanje...
2. "Zašto je Država SHS pozvala Srbiju da joj zaštiti granice". Odgovor: Država SHS je bila od sveta nepriznata, nije imala vojsku, a u trenutku svog osnivanja i dalje je previše blizu Austrije, Mađarske i pre svega Italije koje joj mogu ugroziti pogranične krajeve. Jedina vojska u blizini koja je bila dovoljno prijateljska i čiji se interesi (stvaranje velike Jugoslavije) poklapaju sa interesima Države SHS da očuva što više svoje granice, je srpska vojska. Zajedno sa prvim odgovorom ide i ovo, plus što nisu imali svoju vojsku i jedina prijateljska je bila srpska. Da nisu reagovali, verovatno bi ostali bez trećine teritorije koju su proglasili za svoju.
3. Intervencija u Rijeci. Odgovor: Iako je Rijeka, po Vilsonovih 14. tačaka trebala da pripadne Italiji, on je prvi koji je u slučaju Rijeke napravio izuzetak i zauzeo potpuno drugačiji stav. Vilson je bio extremno religiozan i anti-imperijalizam je bio njegova velika politička tačka. Gadio se imperijalizma generalno i u Rijeci je hteo da napravi jasan korak protiv italijanskog imperijalizma. U diplomatskim krugovima se znalo za sve italijanske pregovore i kako i kad su prišli Antanti. Dok su ostale države ušle zato što su napadnute ili da bi odbranile neki svoj interes, Italija je jedina koja je postavljala uslove velikog teritorijalnog proširenja i, zbog istog, izdala prethodne ugovore sa Centralnim Silama i priklonila se Antanti očekujući veći plen. Zato je Vilson bio tvrdo protiv italijanskih aspiracija i glavni zagovornik sprečavanja Italijana. Na sve to, italijanski saboteri su u to smutno vreme pred kraj rata ozbiljno oštetili a i potopili veliki broj ukotvljenih brodova koji su trebali da pripadnu saveznicima, kao i novoj Jugoslaviji, što je dodatno razljutilo Antantu.
4. "Zašto je kralj Ralpskim ugovorom predao Talijanimma dijelove Hrvatske obale". Odgovor: Jadransko pitanje nije moglo da se reši sporazumom u Parizu (ni jedna strana nije htela da popusti) i Italijani su preuzeli stvar u svoje ruke i odličili da reše pitanje bilateralno sa Srbijom (kraljevinom SHS kasnije). Čim se rat završio i pre nego što je srpska vojska mogla da zauzme kompletnu teritoriju koju je trebala da zauzima kasnija Kraljevina SHS, Italijani su počeli da okupiraju delove obale koje su smatrali svojim po Londonskom ugovoru. Filozofija je bila, da se zauzme i Srbija dovede pred svršen čin - ko pre devojci, njegova, i da članica Antante neće ulazili u otvoren sukob sa drugom zbog teritorije.
Sukoba jeste bilo u godinama koje su usledile, ali nisu bili okršaji dve armije. Na strani Kraljevine SHS je funkcionisala Organizacija Jugoslovenskih Nacionalista (ORJUNA) koja se makljala sa sličnim italijanskim organizacijama i formacijama na čitavoj spornoj teritoriji.
No, Vilson je smenjen (istekla su mu dva mandata, plus je na izborima pobedio kandidat Republikanske partije a on je bio Demokrata) i Jugoslavija je izgubila glavni podršku protiv Italijana (pogledaj ranije šta sam pisao za Vilsona i italijanski imperijalizam), plus je okupacija velikih jadranskih luka gušila trgovinu novonastale države Kraljevine SHS. Na svu tu muku, držati vojsku u stanju pripravnosti, za jednu državu koja je najgore prošla (procentualno) u tom ratu i pritom nije imala nikakvu ekonomiju i potencijalno rizikovati sukob sa Italijom jednostavno nije imalo smisla u tom trenutku. Zato je kralj bilateralnim dogovorom rešio da nađe kompromis sa Italijanima kako bi mogao da se okrene drugim gorućim pitanjima novonastale države. Smatralo se ipak velikom pobedom jer je Italija na kraju Jadranskog pitanja dobila samo manji deo onoga što je trebala da dobije po Londonskom ugovoru a Kraljevina SHS uspela da dobije većinu te sporne teritorije
Uglavnom, kad se sve pogleda kao celina i sublimira, odgovor na tvoja pitanja je "Pokušaj kontriranja italijanskom imperijalizmu od strane južnih Slovena u dve države (kasnije jedne) uz pomoć SAD-a dokle je ona bila voljna da se meša".
Formalno pravno kako kažeš, Srbija priznaje a zatim i pomaže novonastaloj državi na pepelima stare monarhije. A u pozadini ima druge namjere kako sam razumio.
@@Wustenfuchs109 Hvala na opširnom i objektivnom odgovoru Priznanje države SHS direktno dokazuje da se ne radi o ratnom plijenu nego baš suprotno . Ostaje mi nejasno zašto u srbijanskoj javnosti, medijima i forumima stalno se provlači mišljenje / teza o pravu Srbije na teritorij države SHS i gledanje na taj prostor kao na ratni plijen. Neosporna je uloga i pomoć srbske vojske vojske u zaštiti od talijanskih aspiracija , ali ona je branila i granice buduće zajedničke države . Nadalje provlači se mišljenje kako je Srbija mogla birati između više opcija, a da su pogrješili i ušli u Jugoslaviju. Odluka o stvaranju jedne velike države na ovom području donešena u Londonu Parisu i Washingtonu , što je bilo i u skladu s političkom situacijom na terenu. Svako rješenje mimo njihove volje i interesa ne bi bilo prihvatljivo.
Kad se sve sabere, Srbija od zapada možda nije dobila mnogo u 19.veku. Ali od Rusije je dobila manje od ništa. Drugim rečima, imala je posrednu i neposrednu štetu. Vredno saznanje, iz koje bi pametno društvo izvuklo puno korisnih zaključaka za sadašnjost i budućnost.
Dugačak je XIX vek za takvu ocenu, odnosi imaju uspone i padove. Za onu svetlu stranu srpsko-ruskih odnosa, preporučujemo memoare Živojina Mišića sa opisom ruskih oficira koji ratuju u Srbiji 1876. kao dobrovoljci i 1877-78 kao predstavnici vojske carske Rusije.
Jedan predlog za emisije, ne znam da li će se primetiti komentar na kanalu.
Često u emisijima govorite o nekim poznatim fotografijama koje postoje o vašoj pričii samo tako prođe...
Predlog, da možda te fotografije koje spominjete da postoje, da ubacite tokom emisije, samo da se vide preko celog ekrana umesto vas, na par sekundi, i fotografija nestane sa ekrana, a vi sve vreme da pričate...
Mislim da bi to poboljšalo utisak, jer neke fotografije pokušavam da nađem, o kojima pričate, ali izlazi nekoliko opcija i prosto osoba koja prati, ne može sa sigurnošću da zna o kojoj fotografiji se radi.
To ni tehnički nije teško ostvariti.
Slažemo se, naravno, ali... fotografije imaju svoje vlasnike. Mi nemamo resurse da tražimo prava za sve što nam treba niti novac da ih kupujemo. To će se promeniti ali za sada je tako. A TH-cam je užasno osetljiv i prvo puca pa onda pita šta se desilo.
@@historycast_rs razumem. Hvala na odgovoru.
Nadam se da će nekada biti moguće.
Oce li biti video o Milanu Tepicu
Čovek je bio heroj, ali nije nivo za ovu emisiju.
Ja imam kod kuce njegov licni pecat (znak) o kupljenom imanju u Visnjici :D
Moje gore list.
Што ми је легао Милош, надам се да ћете га опет звати. :)
Za takve kao Miloš, vrata HistoryCast su uvek širom otvorena.
Ау каква епизода. Сад ме је срамота што сам о Гарашанину знао само да је аутор "Начертанија", и да је био Уставобранитељ и министар у неколико наврата. Човек је био политички визионар као мало ко у модерној Српској историји.
Шта се чека на епизоду о Слободану Јовановићу? Можда децембар :)
Možda.
Ако треба помоћ, ту сам! 😀
Imaćemo vas u vidu.
@@historycast_rsZnači ispade da je Ilija Garašanin je naš Ijan Fleming lik koji je pisao Džejms Bonda koji je rađen po našem duplom agentu Duško Popov čiji je oficir Mi6 koji je bio zadužen za njega da ga pratim je bio niko drugi nego sam Ijan Fleming.
Ima li neka iole,,mudrija"zemlja u okruženju koja nije Srbiju namagarčila...???
Rumunija
@@milanmitic2301 Nisu stigli ,ali sada će nam sa kamatom naplatiti...?
Može emisija o srpstvu Dubrovnika?
Sigurno će biti jedna, ako ne i više emisija o Dubrovačkoj Republici. Pozdrav i nastavite da nas pratite!
Koliko se malo priča o periodu pre Stefana Nemanje,tako se malo priča o periodu za vreme 16,17 i 18 veka.Nekako se ta dva perioda zaobilaze.
Tu nema sta da ze prica
@@boom92121 Де не сери.
Možete pogledate našu emisiju o dinastiji Vlastimirovića, kao prvu, ne i poslednju o periodu pre dinastije Nemanjića. Što se tiče epohe nakon raspada carstva i pada despotovine, imamo u planu više emisija. Hvala što nas pratite!
@@historycast_rs Malo je to za period pre Nemanjića, ali posebnu pažnju treba obratiti i obraditi 16., 17. i 18.vek jer su oni ključni za ovo falsifikovanje naše istorije od strane komšija, i u to doba je počelo od strane Austrije, Ugarske, Hrvata da se radi na "prebacivanju" Srba u Hrvate i Bošnjake, srpske istorije u hrvatsku istoriju, itd, itd...
Nervira česta upotreba futura prilikom izlaganja. Govoriti o prošlim događajima ,,oni će, on će, uradiće, učiniće...". Ne vidim potrebu.
Fütúr prosch!
???
Име Илије Гарашанина се не пише латиницом! О Titu и његовим REXima пишите латиницом!
Брозов пас се звао Лукс.
Samo udjem,vidim voditelja koji ponavlja svaku trecu rec po dva puta i izađem
Bolje i to nego svaku drugu po tri puta.
Dovidjenja,prijatno
Hadzi...
Pa?
Хаџи означава да је ишао на поклоњење у Јерусалим на Гроб Господњи.
Пошто су муслимани хришћански јеретици, преузели су и то име од хришћана као и многе друге ствари, па су после умислили да је то изворно њихово, а хришћанство је званично постало 600 година пре ислама а многи хришћански пророци које су муслимани преузели су живели пре 2,3 и 4000 година.
Da li moze nesto o cetnickoj akciji?To je tema o kojoj se malo zna i govori a njeni ucesnici zasluzuju slavu i pomen.
U planu je snimanje emisije na ovu temu u narednom periodu.
@@historycast_rs Vi ste najveci carevi!