Oko: Atentat na Trampa - hoće li Amerika preživeti?

Oko: Atentat na Trampa - hoće li Amerika preživeti?
Politička polarizacija američkog društva dostigla je svoje usijanje. Donald Tramp preživeo je atentat na predizbornom skupu u Pensilvaniji. Kako će se to odraziti na dalji tok kampanje, da li Trampu još više rastu šanse u odnosu na aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena, da li je bilo znakova da će se atentat desiti, za RTS su govorili istoričar Vukan Marković, Strahinja Matejić, pomoćnik direktora Evroazija grupe iz Njujorka i docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić.
Donald Tramp je u subotu je preživeo atentat kada je na njega, tokom govora na predizbornom skupu u Pensilvaniji, pucao 20-godišnji Tomas Metju Kruks.
U pucnjavi je pored napadača ubijen 50-godišnji vatrogasac, koji je prisustvovao skupu, dok su još dve osobe teško povređene.
Istoričar Vukan Marković kaže da je, iako političko nasilje u Americi u poslednjih šest, sedam godna raste, mogućnost da neko izvrši atentat na Donalda Trampa bez presedana.
"Imajući u vidu napad na Kapitol Hil 2021. godine, teško se moglo pretpostaviti da će neko sa 100 metara neometan moći da puca, tako nešto se nije desilo ranije u američkoj politici", dodaje Marković.
Strahinja Matejić, pomoćnik direktora Evroazija grupe iz Njujorka smatra da će atentat na Trampa pomoći i Džozefu Bajdenu, budući da su se reflektori sklonili sa njega.
"Osim pauziranja kampanje na pet, šest dana iz kurtoaznih razloga, pozivi demokrata da se Bajden povuče sada sigurno neće uroditi plodom", dodaje Matejić.
Sa druge strane, Matejić smatra da slika Trampa posle samog atentata, gde on pokazuje vitalnost, može da natera glasače koji bi inače ostali kod kuće na dan izbora da ipak izađu na birališta.
Podseća kakvu je sliku ostavio Bajden kada je na samitu NATO-a u Vašingtonu Volodimira Zelenskog nazvao Putinom.
Crni labud i sivi nosorog
Milan Krstić, docent na Fakultetu političkih nauka kaže da je zbog polarizacije u društvu došlo do situacije da se zbog političkih razloga upotrebi nasilje.
Smatra da za atentat na Trampa ne može da se iskoristi termin "crni labud" i da je bilo naznaka da se tako nešto može desiti, ali i da se ne može reći ni da je reč o "sivom nosorogu" i da bi je bilo toliko očigledno i da su svi znali.
Pojavu da Tramp posle atentata pokušava da smiri situaciju u društvu, Krstić objašnjava podsećajući da je Tramp posle pucnjave pokazao hrabrost i želeo da nastavi govor na skupu. Kako dodaje, smirivanje situacije je možda i stanje odloženog šoka.
Marković naglašava da su razlike između Republikanske i Demokratske stranke simboličke i retoričke. Odnos Trampa i (levičarskog senatora iz Vermonta Bernija) Sandersa, govori da oba biračka tela mogu biti ekstremno desno ili levo.
Države takozvanog "Rđavog pojasa", gde su nekada dominirale čeličane i glasale decenijama za demokrate, podržale su republikanca milijardera sa njujorške Pete avenije, navodi Marković.
Marković kaže da će atentat Trampu doneti uverenje da je dete sudbine koje će graditi njegovu simboliku.
Smatra da će na duge staze atentat još više razjediniti Ameriku. "Možda će Tramp pokušati da privuče i umerenije glasače, ali će drugi u Republikanskoj stranci govoriti da su demokrate svojom netolerancijom u društvu dovele do toga", dodaje Marković.
Rat Amerike protiv same sebe
Matejić upozorava da je rat Amerike same protiv sebe najopasniji. Očekuje da će 50 odsto građana posle izbora reći da su rezultati neregularni.
"Podeljenost biračkog tela je tolika da partije već znaju da ne treba da idu u neke države i bacaju novac za kampanju", ističe pomoćnik direktora Evroazije grupe iz Njujorka.
Krstić ističe još jednu korist koju Tramp može izvući.
"U kontekstu upada na Kapitol hil 2021. godine, može da se kaže da je i pucanj u Trampa, pucanj u američku demokratiju", kaže docent na Fakultetu političkih nauka.
Label and copyright: RTS

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!