Odlična i poučna priča, o tome da treba stvoriti i voleti svoje golubove. Šteta samo što nije bilo više reči o iskustvima i zapažanjima deda Riđe o uzgoju golubova u uskom srodstvu tokom niza godina. Svako dobro.
Ово је најбоља прича свих времена, направљена у овом серијалу. Такође, овај стари господин, ветеран српског голубарства може и данас да одржи лекцију о начину голубарења и свему у вези голубарења сваком голубару у Србији без изузетка. Лепо је човек све објаснио.
Pozdrav Slobo golubove nismo prikazali zbog toga što to više nisu golubovi o kojima je pričao deda Ridja njih je odnela poplava. On sada u svom golubarniku ima jedva dvadesetak golubova koji su nešto drugo u odnosu na one od ranije.
Odusevljen sam prilogom. Ridju i Migu sam cesto vidjao u prvom drustvu ranih 70-tih godina. Ovo je lepa iskrena i tacna prica. Samo da ponesto preciziram: Andra Bihel je bio golubar. Sin Aca je imao samo prezime golubara. Uspeo je da rasproda oceve golubove i da se prebaci na tiplere, sramota. Ti tipleri nisu bili sareni, naprotiv, nikad nisam video lepse tiplere, bili su samo belorepi arapi i silberi. Leteli su prve godine 12-15 sati. Kad ih je izgladneo(hranio ih samo tucanim hlebom) zalio mi se da ga golubovi mrze, jer ih jede i da zbog toga ne lete. Kuca Bihela je bila u ul. Gospodara Vucica, ne na Cuburi, nego na Pasinom brdu. Prvo drustvo nije imalo 1000 golubara, bilo nas je 600. To znam, jer kad su nam srusili udruzenje, zbog Cuburskog parka, otisli smo kod Predsednika opstine Vracar-Rajka Mackovica i kad smo mu predali spisak 600 golubara, rekao je:"Vi ste , posle socijalistickog saveza, najmasovnija organizacija" i dao nam prostorije u Sumatovackoj ulici.
Svaka cast Dragane. Od starih legendi se uci bar za nas mlade kazem.poz
Odlična i poučna priča, o tome da treba stvoriti i voleti svoje golubove. Šteta samo što nije bilo više reči o iskustvima i zapažanjima deda Riđe o uzgoju golubova u uskom srodstvu tokom niza godina. Svako dobro.
Ово је најбоља прича свих времена, направљена у овом серијалу.
Такође, овај стари господин, ветеран српског голубарства може и данас да одржи лекцију о начину голубарења и свему у вези голубарења сваком голубару у Србији без изузетка.
Лепо је човек све објаснио.
divna prica,bravo ridja bravo rokin
Svaka cast👍👍👍👍👍
Golubarcina
Zahvaljuči starih golubara i mi se učimo
Prelepa prica.
stara garda da pozivis jos dugo
Naj bolja prica steta sto golubove niste prikazali Dragane svaka cast pozdrav
Pozdrav Slobo golubove nismo prikazali zbog toga što to više nisu golubovi o kojima je pričao deda Ridja njih je odnela poplava. On sada u svom golubarniku ima jedva dvadesetak golubova koji su nešto drugo u odnosu na one od ranije.
Што их није пустио напоље, да одлете?
Него их је жртвовао да се подаве у поплави!?
@@Obrad1961 Prvo odgledaj do kraja prilog pa "kritikuj"!
Odusevljen sam prilogom.
Ridju i Migu sam cesto vidjao u prvom drustvu ranih 70-tih godina.
Ovo je lepa iskrena i tacna prica.
Samo da ponesto preciziram: Andra Bihel je bio golubar. Sin Aca je imao samo prezime golubara. Uspeo je da rasproda oceve golubove i da se prebaci na tiplere, sramota.
Ti tipleri nisu bili sareni, naprotiv, nikad nisam video lepse tiplere, bili su samo belorepi arapi i silberi.
Leteli su prve godine 12-15 sati. Kad ih je izgladneo(hranio ih samo tucanim hlebom) zalio mi se da ga golubovi mrze, jer ih jede i da zbog toga ne lete.
Kuca Bihela je bila u ul. Gospodara Vucica, ne na Cuburi, nego na Pasinom brdu.
Prvo drustvo nije imalo 1000 golubara, bilo nas je 600.
To znam, jer kad su nam srusili udruzenje, zbog Cuburskog parka, otisli smo kod Predsednika opstine Vracar-Rajka Mackovica i kad smo mu predali spisak 600 golubara, rekao je:"Vi ste , posle socijalistickog saveza, najmasovnija organizacija" i dao nam prostorije u Sumatovackoj ulici.