BRODAREVO:Sve je isto u mom kraju movie

Sve je isto,ali nista isto nije…
Gledam sa Bazena (koji se nalazi na brijegu tacno iznad nekadasnje roditeljske kuce) na, u dolini kao sarenoliki cilim razasuto, moje Brodarevo. Vidim Lim tece istim koritom,nekad plici nekad dublji,ali tu je…Vidim krivudavu glavnu ulicu,cak do krivine iza Badrove vode,a oko nje razasute kuce,naravno puno vise kuca nego ranije,ali i te kuce i kucetine mi nikad nisu privlacile paznju,tako da bih po tome mogao reci i tjesiti sebe da sve je isto kao prije,ali duboko u sebi osecam da nista isto nije…Znam da posle gubitka roditelja,inace nista vise nije,niti ce biti, kao prije,ali to sam vec prihvatio kao neminovnost zivota,jer zivot nas nauci da prihvatimo, ne daj boze i teze stvari,koje su se desavale u ratu. Da…Znam da i STARA TRESNJA, za koju me vezuju mnoge uspomene iz detinjstva, bez koje je meni taj brijeg (“Bazen”) bio nezamisliv, vise nije tu,vise ni nje nema… Nekad,tu ispod njene krosnje,naslonjen uz njeno stablo ili sedeci negde na nekoj grani pri vrhu posmatrao bih Brodarevo kao na dlanu ,a usput bi petkom gledao kad bi neko, ko je dosao iz okolnih sela i ostavio vezana konja ispred stale Rajka Puletica, da ga malo projasem dok se gazda ne bi vratio. Kad bi se on vratio sa pijace konj bi vec ponovo bio vezan,mozda ne bas na istom mestu…Tako su prolazili decacki dani,uz ucenje,igranje ali i poneke nestasluke… Poneko bi umro,neko bi se rodio,…ali bio si tu..bio si u toku…Bili smo svi,sto bi se narodski reklo,jedna carsija…Naravno napustao sam ja Brodarevo,isao da studiram,zatim kasnije radio u Beogradu,ali jos uvijek kad god bi dosao u Brodarevo,jos uvijek bi imao taj isti osecaj, da to je moja carsija,i kao da ni dana nisam bio izvan Brodareva… I za vreme rata,taj osecaj je bio jos jaci,jer smo shvatili da jedino tako mozemo dalje,naravno imalo je i losih primera,ali necemo o njima,…ostali smo carsija…Zajedno na dzenaze i sahrane i tu bi se novi prirastaj prikjucivao,carsija se sirila…Zivot te natjera da promjenis sredinu,cak i drzavu ali jos uvjek osjecas da si nekakvom “pupcanom vrpcom” vezan za svoj rodni kraj,i vracas se njemu kad god je to moguce,…i zivot ide dalje…Osecam se u dusi jos mlad,iako sam stariji od onih za koje bih kao dijete mislio da su se vec naziveli,..presli su cak pola vijeka… A onda shvatim da je nestala skoro jedna citava generacija,pre moje,uz koju sam odrastao, komsije,ili prijatelji ili poznanici, koji su nam bili ili uzori po necemu sto su radili …jer svi smo se znali u nasoj carsiji…Pocela je da se “krnji” i moja generacija,a sto je jos zalosnije i generacija posle moje…Necu pominjati poimenice koga vise nema,jer bi to kostalo dosta vremena i prostora u ovom dokumentu,a verovatno bih i neke i zaboravio,sto bi bilo nepravedno prema “sjenama”nasih dragih Brodarevaca i Brodarevki (‘da se zna kad kazem Brodarevci,mislim na oba pola,potpuna ravnopravnost”),kojih vise nema… i to je to sto “vise nista isto nije”…
Mnoge smo,mnogo voleli na ovoj sarenoj cesti,koje smo cesto ili samo ponekad sretali u ovoj nasoj carsiji. A carsija jedna,jedina… ujedno je i bila centar nase kasabe, i sve sto bi se desilo u nasem Brodarevu za tili cas bi doslo u carsiju, i tu bi se tarcale raznorazne teme,nekad fudbalske jer smo svi navijali za Jugoslaviju,nekad lokalne o dogadjajima i ljudima,ili zivotu u samom mestu. Politika se puno manje tarcala,jer je to bilo Titovo vrijeme.. Cini mi se da se tada manje umiralo,ali znam dobro kad bi neko umro posle 50-te,da bih pomislio: “ala se ovaj naziveo”. Cinilo mi se da je pola vijeka dug period,a sad kad pogledam sa ove perspektive proslo je tako brzo,…kao jedan tren…
Otisla su na drugi dunjaluk mnoga meni draga lica, bez kojih meni Brodarevo vise nije ono sto je nekad bilo ili se moja carsija malo vise pomerila prema Rosuljama,sto moze biti dvosmisleno jer mi je i kuca na Rosuljama,a tu je i nase groblje :muslimansko i pravoslavno,gde se nalaze mezari (grobovi) mnogih meni dragih lica. Mnoge od njih, ako se izuzme sopstvena familija, sam mozda samo ponekad sreo u prolazu,sa nekima sam se znao nasaliti i ispricati a sa nekima sam bas bio blizak…Ali sada kada ih nema vidim da mi svi puno nedostaju, i da je Brodarevo bez njih izgubilo onu car nekadasnje kasabe…