วีดีโอ

Da, vrlo slično se radi. Zatvoreni vlak u državnom koordinatnom sistemu se radi na isti način, dok ima razlike kod zatvorenog vlaka u lokalnom sistemu, jer su kod ovog tipa vlaka drugačije definisani početni direkcioni ugao (usvaja se) i završni direkcioni ugao.

Naravno, pišite mi na rudnjanindejan@gmail.com

Onda se ravnomerno rasporedi odstupanje na sve koordinatne razlike.

@@rudnjanindejan hvala puno

​@@rudnjanindejanЗдраво Дејане,дали могу некако да ступим у контак са тобом да ти пошаљем један задатак да погледаш?У питању је одређивање координата непознатих тачака

​@@Dragan-ru7eb Naravno, piši na rudnjanindejan@gmail.com

Pošaljite mail na rudnjanindejan@gmail.com, pa ću Vam proslediti fajl kada budem pri računaru.

Tako je, padajuće liste podržavaju pretragu od pre oko godinu dana u excelu 365, a u drugim verzijama je to omogućeno nešto kasnije.

Poštovanje Josipe, Zahvaljujem na pohvalama i moram da uzvratim, jer koliko se sećam i Vi imate odličan kanal sa primenjenom geodezijom. Što se tiče pomenutog softvera, nisam ima priliku da ga isprobam, mada sam se poprilično udaljio od mreža i izravnanja, zbog rada u srednjoj školi... Srdačan pozdrav.

Može se i tako reći, da je to jedan pomoćni program koji izvršava određeni set komandi. Ima dosta .lsp fajlova besplatnih i različitih namena, ovaj što je pomenut služi za uvoz tačaka u AutoCAD.

@@rudnjanindejan a mozes li pustiti link da ga skinem? Hvala

@@dulee999 mega.nz/folder/KJkEgQzb#w63dd67ZwHXCPvcQIBf98A Evo ovde imaš neke lispove, između ostalih i ovaj iz videa. Pozdrav.

@@rudnjanindejan kako filtrirati dobijenu numeraciju/tacke/kote u bloku tako da nezavisno mogu upravljati sa svakom, tj da mi se ne pomjera tacka ako premjestam numeraciju?

@@dulee999 na snimku oko 4:15 definišem atribute bloka. E ja sam tu ostavio čekirano opciju "lock position" i onda nazivi/kote i ostali atributi budu zaključani, a ukoliko se ta opcija dečekira, onda mogu da se pomeraju nazivi/kote...

Давно сам ово радио, али једино што би могло да прави проблем јесу "macro-i", због њих овај фајл има екстензију ".xlsm". Због тога, фајл не може да се користи на телефону или таблету, а ни на другим верзијама excela (google sheet, open office...), већ само фул верзија excelа (оригиналан, крекован, 365... све једно). Ако имаш фул excel онда је само потребно да се дозволи рад "macro-a". Обично се појави жућкаста трака при врху и потребно је притиснути "enable editing" или "enable macro". То би требало да реши проблем.

@@rudnjanindejan moze tvoj kontakt broj da bi ti slikao i poslao sta mi izlazi

@@aleksabubic4503 проследи на мејл rudnjanindejan@gmail.com

@@rudnjanindejan imas li ti taj program preko koga bi mogao lepo otvoriti sve

Pretpostavljam da je 12 meseci u godini pretvoreno u procente, pa da je odatle 1200. Mada, ja nisam ekonomista, formulu sam preuzeo i primenio u excelu, tako da ćeš sigurno negde dobiti bolje objašnjenje. Pozdrav.

@@rudnjanindejan da, najverovatnije je to u pitanju. Hvala, u svakom slucaju :) Pozdrav!

i isto ako je prvo npr 00°00'06'' a drugo 179°59'48''

kako da nadjem 2c mnogo se zbunimo.

Naravno da "2C" ne mora da bude uvek pozitivno, to je samo u ovom primeru ispalo tako. Formula za računanje "2c" je drugi položaj (promenjen za 180°) - prvi položaj. Ukoliko posle promene vrednosti drugog položaja za 180°, drugi položaj bude veći, onda će razlika, tj. "2c" biti pozitivna, a ukoliko posle promene vrednosti drugog položaja za 180° , prvi položaj bude veći, onda će "2c" biti negativno. Naravno, može se desiti da razlika "2c" bude i neparan broj, npr. 15". Kako sredinu iz prvog i drugog položaja dobijamo kada na prvi dodamo "c" , tj. polovinu od računarog "2c", ovde je potrebno da pomenuto "c" zaokružimo na ceo broj sekundi, pa ćemo umesto 7",5 na prvi položaj dodati 8".

Ovu vrednost prvog položaja možemo da posmatramo i kao 360°00'06", dok će drugi položaj posle promene od 180° imati vrednost 359°59'48". Kada uporedimo ove dve vrednosti, vidimo da prvi položaj ima veću vrednost, tako da će "2c" imati predznak minus. Tačnije, 2C = -18"

Ima na sledećem linku: th-cam.com/video/Ra2eCbeJU6k/w-d-xo.html

@@rudnjanindejan ovo je tangensna teorema

Uh, loše sam pročitao. Nemam video za kosinusnu, jer generalno za slučaj sa dve strane i uglom između, češće koristimo tangensnu teoremu.

@@rudnjanindejan ok Hvala puno. Znaci kosinusna teorema ništa nije teža od sinusne i tangensne

@@rudnjanindejan Da li možete da mi ostavite vas mail. Imam jedno pitanje

Да су у питању степени, твој рачун би био добар, међутим овде су приказани градуси и како један градусни степен има 100 градусних минута, због тога се добија резултат као што је приказан у видеу.

Тако је, звук је баш слаб. Ово сам снимао на почетку пандемије, нисам био баш најбоље припремљен за снимање и користио сам неки стари микрофон. Нажалост, сада не могу да појачам звук, једино решење које предлажем јесте коришћење слушалица.

@@rudnjanindejan vazi,hvala

Prvo treba da se otključa radni list, dakle desni klik na "sheet1" pa kliknuti na "Unprotect sheet..." i to je to , nemam nikakve šifre. Zatim treba selektovati ćelije za unos i povećati broj prikazanih decimalnih mesta. Ovo može da se uradi kada se posle selekcije koristi Home->Number->Increase Decimal ili preko "foramt cells" koji se nalazi kao meni koji se pojavljuje posle desnog klika na ćeliji. Pozdrav.

To ipak nije uredu, jer je cilj izravnanja da eliminišemo odstupanja merenja i teorijskih vrednosti. Ukoliko se i posle izravnanja javlja greška, najčešće je problem znak popravaka, ali može biti i neka gruba greška kod računanja. Probaj ponovo da uradiš za X koordinate. Pozdrav.

Formula stoji sve vreme u kadru. Poenta nije da nekome objašnjavam kako se nešto računa, već da pokažem i prikažemo excel fajl u kome se automatski vrši obračun na osnovu unetih parametara. Dakle ne računam ja, već se obračun vrši u fajlu koji sam napravio. Svako zna da izračuna jednu ratu na osnovu formule, ali ovde je suština da se neki parametri menjaju tokom vremena, a samim tim i iznosi rate i prikazano je kako te promene mogu da se preračunaju. Nemam ja problem sa kritikom, ali napisati "Veću glupost od ovoga nisam video...", a da pri tom nisi ni pogledao fajl ili sam video - stvarno je smešno.

Nešto nevidi baš jasno.... Pa nebi bilo loše da pokažeš kako se to računaju kamate i kako to sve ide... Baš me zanima dali umeš da izračunaš korak po korak...

@@toplotnepumpe5782 Ili me zezaš, ili nikada nisi koristio excel. Ja sam mislio da svako može da klikne u ćeliju i vidi kako sam vršio računanja. Evo, možeš da malo vežbaš matematiku Jednu RATU računamo po formuli: R=(Trazeni iznos*godisnja kamatna stopa)/(1200*(1-(1+godisnja kamatna stopa/1200)^(-broj meseci))) Zatim, udeo KAMATE u toj rati računamo po formuli: K=Trazeni iznos*godisnja kamatna stopa/1200 Udeo GLAVNICE iz izračunate rata dobijamo kada umanjimo iznos rate za iznos kamate. Dakle: G=R-K. Za drugu ratu ponavljamo istu formulu, ali menjamo prvi član, jer sada trazeni iznos postaje manji za udeo GLAVNICE iz prve rate. Udeo kamate i glavnice za drugu ratu računaju se isto, odnosno formule su iste, ali se menja trazeni iznos. Za treću ratu opet primenjujemo istu formulu, ali sada trazeni isnos umanjujemo za sumu glavnica iz prve dve rate... I tako redom računamo sa onoliko rata koliko imamo. Ukoliko smanjimo broj meseci otplate, iznos jedne rate će se uvećati, ali će se iznos ukupne kamate smanjiti. To je ujedno i bila poenta ovog fajla (i videa), da ljudi mogu da vide da li im se više isplati da nešto plaćaju 15, 20 ili 25 godina, koliko se to razlikuje na mesečnom nivou, a koliko u ukupnoj sumi novca koja se otplaćuje. Takođe, ovde je akcenat stavljen i da EURIBOR (ili BELIBOR za dinarske kredite) kao deo koji utiče na samu kamatnu stopu, može da se menja i time utiče na izračunavanje svake sledeće rate od trenutka promene. Nadam se da je sada jasno i da sada razumeš da nisam prikazao tabelu gde je plasiran račun, već da sam prilagodio računanja tabelarnom prikazu koji je najpraktičniji za prikazivanje plana otplate.

@@rudnjanindejan Naravno, mogla bi se tu dodati jos dodatna racunica kao npr. ako je kredit subvencioniran i npr. do kojeg iznosa kao sto je slucaj npr. sa APN-ovima u HR, je li rijec o "ratama" ili "anuitetima" odnosno koji dio ce se vise "vracat" od pocetka (glavnica ili kamata) pa jos ako se ulaze recimo u neki ETF ili fond paralelno gdje uzmemo da ces uprihoditi u prosjeku 5% godisnje na uplacen iznos odnosno na kraju zbrojiti sva davanja ala "trosak" i sve "dobitke" od ulaganja. Ukratko, napraviti razne scenarije.... npr. 1. obicni kredit u ratama odnosno mjesecnim obrocima 2. obicni kredit u anuitetima 3. subvencionirani kredit u ratama 4. subvencionirani kredit u anuitetima 5. obicni kredit u ratama + kapitalno ulaganje u neki npr. ETF itd. itd. i deset drugih kombinacija i scenarija. Nista nije crno i biljelo, ovisi od mjesta i drzave (npr. subvencionirani dio u HR je od 30 do 50 posto ovisno o lokaciji u HR ali samo do 100.000 EUR ili do 1500 EUR po kvadratu) i na kraju, jos je sve do nacina razmisljanja i psihologije, nekom je i 50 eur mjesecnog troska puno pa i da ima love na bacanje, a nekomu ni 200 eur vise nije previse iako nema bas love na bacanje ako me razumijes sto hocu reci.

Поздрав, колега. Потпуно се слажем да нове технологије доносе много тога, а понајвише брзину прикупљања података, али се слажем и да су раније оператори били много вештији и стручнији. Сећам се да сам ја први пут видео геометра када сам био други или трећи разред основне и да сам био у потпуном чуду, шта сад ови људи раде, како то мере ... исто је био неки наранџасти инструмент, сада бих рекао неки ауторедукциони тахиметар, али тада ми је све то било татално непознато и фасцинантно. Вероватно се и данашњи клинци одушевљавају геодетским инструментима, али је мени тада то изгледало баш занимљиво... И није било све у том инструменту, видело се да тај чика тамо поседује нека посебна знања. Бар су тако говорили старији основци. Било би лепо када би се анимирала нека упутства за употребу тих "старих" инструмената, лакше би било за визуализацију и на неки начин би се сачували од заборава. Али то је посао који превазилази моја знања јер све анимације које ја радим су у обичном PowerPoint-у, а и мало је доступних квалитетних векторских графика које би могле да се без ауторских права убацују у видео презентацију и тако користе. У сваком случају, хвала на коментару. Наставите да пратите канал, можда буде још неких занимљивости. Срдачан поздра!

@@rudnjanindejan Hvala na odgovoru! Ja sam rođen "80te i baš se lepo sećam građevinskih radova u Nbg blokovima... Uvek su bili neki narandžasti instrumenti, bilo da je reč o nivelirima bilo teodolitima ili autoredukcionim daljinomerima što bi moji stari tada govorili za geometre... Imaju onaj "šestar" misleći na stativ... Ali svima je ostala misterija šta se to tačno gleda kroz instrument... Pronaćićemo način da prikažemo kako se to nekada radilo. Za sada neka ostane kao ideja. Srdačan pozdrav i vama kolega!

Hvala. Drago mi je ako pomaže.

Hvala... Biće i TO13 i TO14 verovatno uskoro.

Hvala!

Tako je, greška je na skici. Poluprečnik koji je zadat u zadatku je 25m, pa se sa takvom vrednošću i računalo, a ovih 100m je greškom ostalo na skici ...

У пољима A9, B9 и C9 су дати износи уплата за сваку квоту и та три износа у збиру дају укупну суму коју улажемо и то је приказано у В6. У пољима А11, В11 и С11 су приказани износи добитка по квотама. На крају када се заврши утакмица, једна квота је добитна, а две нису. Ма која квота да буде добитна, износ за исплату је већи од нашег улагања (од В6), тако да смо сигурно у добитку. Потребно је само да упоредимо добитак са укупним улагањем, а не са недобијањем осталих добитака. Поздрав.

@@rudnjanindejan Хвала на појашњењу.

Hvala.

Hvala puno. Pogledao sam Vaš video i odličan je, kratak - jasan - veoma koristan. Uvek je dobro da imamo što više materijala koje možemo da koristimo u nastavi, tako da samo nastavite. Srdačan pozdrav.

Potpiši se lepo, bato, pomisliće neko da pišem sam sebi...

Hvala!

Proverite jezička podešavanja, moguće da je decimalni separator tačka, a može da bude i zarez. U svakom slučaju je najsigurnije da se izabere vrednost iz padajućeg menija koji je dostupan kada se selektuje ćelija. Pozdrav.

@@rudnjanindejan iz padajućeg menija izaberem 0.2, onda se to dešava. Nisam probao da sam upišem 0.2

@@ludaicsebastian2229 Jedino što mi pada na pamet je da odete u excel options->options->Use system separators (dečekirate tu opciju i izaberete da decimalni separator bude tačka, a polje ispod bude zarez ili ostane prazno). Evo pogledajte ovde: th-cam.com/video/lm8iBgEa2xs/w-d-xo.html