The town of Golubac or the Golubac fortress is a medieval fortress, a cultural monument of exceptional importance. It is located in the Đerdap National Park, on the right bank of the Danube, 4 km downstream from today's settlement. It is located on high cliffs, at the point where the river narrows, at the very entrance to the Djerdap gorge. The fortress is built in a fan shape and consists of three parts: the front, back and upper town (with the citadel). It consists of a total of 10 towers and two large carriage gates. In front of the fortress there was a civilian settlement, which today is evidenced only by some partially explored objects.
Golubac had a stormy history. During the Middle Ages, many battles were fought over it, especially between the Ottoman Empire and the Kingdom of Hungary. In 1867, the Turkish crew left the town of Golubac, which was handed over to the Serbian prince Mihail Obrenović. In modern times, Golubac is a popular tourist attraction on the Danube.
Golubac city-fortress is located on the right bank of the Danube, in the municipality of Golubac, at the entrance to the area of ​​the Đerdap National Park. The entrance gate of the fortress is also the main entry point to the national park from the western side, and to the east of the fortress ramparts is the Golubac nature reserve.
The foundation of the town of Golubac is irregular, consistently adapted to the configuration of the terrain. Cut into the rock, it certainly represented one of the most difficult obstacles to the invasion of the enemy from the north. The highest points of the fortification, the eastern and southern ones, were difficult to approach due to the rocky terrain, and the easiest possible approach is from the western side. There was a connection between the walls and the towers, and from each tower it was possible to get out onto the defensive wall. Golubac was dangerous with nine towers, mostly square in shape. In front of the lowest part of the fortification, there was a moat, over which the city was entered by a bridge, through a gate. The city had an inner and outer fortification.
The towers were later strengthened by the Turks with openings for cannons and the addition of another tower (10th) around 1480. In front of the city there is a front wall (I) which forms the outer wall of the moat, which was probably full of water because it is connected to the Danube, which probably filled it. The city is connected by a heavy chain to the Babakaj rock (which even today sticks out of the water in the middle of the Danube), so it completely controlled both road and river traffic through the Djerdap Gorge. In front of the fortress there was a civilian settlement, which today is evidenced by only a few, partially explored buildings.
Голубачки град или тврђава Голубац је средњовековна тврђава, споменик културе од изузетног значаја. Налази се у Националном парку Ђердап, на десној обали Дунава, 4 km низводно од данашњег насеља. Смештена је на високим литицама, на месту на ком се река сужава, на самом улазу у Ђердапску клисуру. Тврђава је грађена лепезасто и састоји се од три дела: предњег, задњег и горњег града (са цитаделом). Чини га укупно 10 кула и две велике колске капије. Испред тврђаве је било цивилно насеље, о чему данас сведоче само неки делимично истражени објекти.
Голубац је имао бурну историју. Током средњег века, водиле су се многе битке око њега, нарочито између Османског царства и краљевине Угарске. 1867. године, турска посада је напустила Голубачки град, који је предат српском кнезу Михаилу Обреновићу. У савремено доба Голубац је популарна туристичка атракција на Дунаву.
Улазна капија тврђаве представља и главну улазну тачку у национални парк са западне стране, а источно од бедема тврђаве се налази природни резерват Голубац.
Основа Голубачког града је неправилна, доследно прилагођена конфигурацији терена. Усечен у стену свакако да је представљао једну од најтежих препрека упаду непријатеља са севера. Највишим тачкама утврђења, источним и јужним, тешко је било прићи због стеновитог терена, а најлакши могући приступ је са западне стране. Између зидова и кула је постојала веза, а из сваке куле могло се изаћи на одбрамбени зид. Голубац је био опасан са девет кула углавном четвртастог облика. Испред најнижег дела утврђења налазио се водени ров, преко кога се мостом, кроз капију, улазило у град. У граду је постојало унутрашње и спољашње утврђење.
Куле су касније Турци ојачали отворима за топове и додавањем још једне куле (10.) око 1480. године. Испред града се налази предњи зид (I) који чини спољни зид шанца, a који је вероватно био пун воде јер је повезан са Дунавом који га је вероватно пунио. Град је тешким ланцем повезан са стеном Бабакај (која и данас вири из воде усред Дунава), тако да је у потпуности контролисао како друмски, тако и речни саобраћај кроз Ђердапску Клисуру. Испред тврђаве је било цивилно насеље, о чему данас сведоче само неке, делимично истражене грађевине.