Ovogodišnja moto tura je završena 😢 Najradije bismo ponovili odmah, ali nema više odmora... Iako, već smo odlučili da dogodine vozimo gotovo istu rutu, nadamo se da će vrijeme bolje da nas služi, pa da obiđemo i one prevoje koje smo ove godine radi kiša i odrona morali preskočiti.
Rezime: Tura je bila fantastična, prešli smo po satu preko 4000 km, po GPS-u je tačno 3911 km. Ukupno penjanja 41.106 m, spuštanja 41.099 m. Najveći nagib 34°, a prosječna brzina 46 km/h. Alpi i serpentine se ne mogu brzo voziti, ali i mi smo sa našom krstaricom više udobno na putu - uživamo u vožnji i razgledanju. Najveća brzina je prikazana sa 386 km/h, to je prikazano na drugom danu vožnje i definitivno greška 😂 - moj Harley-Davidson može do nekih 170 km/h po tahografu da ide, ali je naša putna brzina i na autoputu maksimalno 120 km/h.
Od svega što smo prošli nas je Francuska višestruko iznenadila! Izuzetno ljubazni ljudi, fantastična hrana, motoristi su svugdje dobrodošli, čak na autoputevima zvanično smije da se kod zastoja vozi između vozila.
Voziti se po francuskim Alpima je jedinstven doživljaj. Sa motociklom je, zavisno od prevoja, manje ili više zahtjevno za voziti. Ali, ono što sam tek sada naučio da cijenim su biciklisti, koji se gotovo bez problema penju i na prevoje od 2770 metara nadmorske visine! Na TVu, kada se gleda Tour de Frannce, to izgleda nekako jednostavno. Ali ja sada zaista skidam kapu svakom biciklisti koji vozi po Alpima! (slično je i sa skijanjem: gledati na TV kako se slikaju za svjetski kup ne izgleda ni približno strmo kao kada si sam na padini i pogledaš nizbrdo 😉)
Edit: Ukupno smo bili u šest država (Njemačka, Francuska, Monaco, Švajcarska, Austrija, Češka), a prešli ukupno 14 granica. Bez da smo, zahvaljujući šengenskom sporazumu, morali da stanemo na ijednoj.