- 97
- 23 341
Univerzitet u Sarajevu - Institut za historiju
เข้าร่วมเมื่อ 15 ก.ย. 2014
Univerzitet u Sarajevu - Institut za historiju je naučna ustanova koja se bavi naučnoistraživačkim radom iz oblasti historije. Institut je počeo sa radom početkom 1959. godine i djelovao je kao institucija od republičkog značaja, ali se od 1996. finansira na razini kantona Sarajevo, iako je predmet našeg naučnog istraživanja znatno širi i od okvira države Bosne i Hercegovine. Naša istraživanja obuhvataju razdoblje historije od ranoga srednjeg vijeka do savremene historije.
Institut je od 2013. organizaciona jedinica Univerziteta u Sarajevu.
Institut je od 2013. organizaciona jedinica Univerziteta u Sarajevu.
Forum: Bosna i Bošnjaštvo - od fra Ivana Franje Jukića do Adila Zulfikarpašića (TREĆI PANEL)
Savremena pozicija i sadržaj bošnjaštva od 1993. do danas
Prof. dr. Šaćir Filandra
Prof. dr. Senadin Lavić
Prof. dr. Jahja Muhasilović
Moderator: Mr. Taner Aličehić
Prof. dr. Šaćir Filandra
Prof. dr. Senadin Lavić
Prof. dr. Jahja Muhasilović
Moderator: Mr. Taner Aličehić
มุมมอง: 427
วีดีโอ
Forum: Bosna i Bošnjaštvo - od fra Ivana Franje Jukića do Adila Zulfikarpašića (DRUGI PANEL)
มุมมอง 30821 ชั่วโมงที่ผ่านมา
Historijski položaj bošnjaštva i njegovi istaknuti zagovornici u 20. stoljeću Prof. dr. Izet Šabotić Hamza Memišević, MA Alen Zečević, MA Dr. Dženita Sarač-Rujanac Dr. Safet Bandžović Moderator: Dr. Muhamed Nametak
Forum: Bosna i Bošnjaštvo - od fra Ivana Franje Jukića do Adila Zulfikarpašića (UVOD I PRVI PANEL)
มุมมอง 206วันที่ผ่านมา
UVODNI GOVORI Mr. Amina Rizvanbegović-Džuvić Dr. Sedad Bešlija I PANEL: Razvojni put bošnjaštva u doba nacija i istaknuti zagovornici bošnjaštva u 19. stoljeću Dr. Hana Younis Doc. dr. Dženan Dautović Dr. Muhamed Nametak MA Mehmed Hodžić Moderator: dr. Dženita Sarač-Rujanac
Forum: Bosna i Bošnjaštvo - od fra Ivana Franje Jukića do Adila Zulfikarpašića (Reportaža)
มุมมอง 2.7Kวันที่ผ่านมา
U četvrtak, 28. novembra, u povodu Dana državnosti BiH i 65 godina rada i djelovanja Instituta za historiju Univerziteta u Sarajevu, Institut za historiju i Bošnjački institut - Fondacija Adil Zulfikarpašić, u okviru Foruma Bošnjačkog instituta, upriličili su naučni događaj pod nazivom „Bosna i bošnjaštvo: od fra Ivana Franje Jukića do Adila Zulfikarpašića“.
Predstavljanje Instituta za historiju (TVSA, Nov. 2024.)
มุมมอง 63หลายเดือนก่อน
Emisija Naučnik In - TVSA Sagovornik: Dr. Sedad Bešlija, direktor
Dodjela Plakete Kantona Sarajevo Institutu za historiju UNSA
มุมมอง 177 หลายเดือนก่อน
Dodjela Plakete Kantona Sarajevo Institutu za historiju UNSA
Video: Javna prezentacija projekta "Uloga i značaj vode u razvoju Sarajeva kroz historiju"
มุมมอง 205ปีที่แล้ว
Video: Javna prezentacija rezultata naučno-istraživačkog projekta "Uloga i značaj vode u razvoju Sarajeva kroz historiju" Voditelj projekta: dr. Sedad Bešlija Članovi projektnog tima: dr. Hana Younis, dr. Dženita Sarač-Rujanac i MA Mehmed Hodžić Finansirano od Ministarstva za visoko obrazovanje, nauku i mlade Kantona Sarajevo Zahvaljujemo se KJKP "Vodovod i kanalizacija" Sarajevo na ustupljem p...
Naučni panel: Domaće i međunarodne reakcije na nezavisnost Republike Bosne i Hercegovine
มุมมอง 2312 ปีที่แล้ว
U povodu 1. marta, Dana nezavisnosti Bosne i Hercegovine, održan je Naučni panel 25.2.2022. godine u Rektoratu Univerziteta u Sarajevu. Organizatori: Institut za historiju i Institut za istraživanje zločina protiv čovječnosti i međunarodnog prava UNSA Učesnici: prof. dr. Rifat Škrijelj, rektor prof. dr. Rasim Muratović, direktor dr. Sedad Bešlija, direktor i moderator dr. Jasmin Medić dr. Hamza...
Video: Promocija knjige dr. Enesa Dedića - "Bosansko Kraljevstvo i Srpska Despotovina (1402-1459.)"
มุมมอง 3152 ปีที่แล้ว
Promotori: prof. dr. Vesna Mušeta Aščerić dr. Elmedina Duranovič prof. dr. Esad Kurtović Moderator: dr. Dženita Sarač Rujanac Sarajevo, 16.2.2022. Rektorat UNSA Organizator: Univerzitet u Sarajevu - Institut za historiju
Direktor Instituta za historiju dr. Sedad Bešlija u emisiji "Špica" TVSA (04.01.2022.)
มุมมอง 1982 ปีที่แล้ว
O Institutu, rezultatima rada u 2021, historiografiji, planovima u narednom periodu... 04.01.2022.
Video: Dr. Hana Younis - promocija knjige "Biti kadija u kršćanskom carstvu"
มุมมอง 3283 ปีที่แล้ว
Promocija knjige: "Biti kadija u kršćanskom carstvu: Rad i osoblje šerijatskih sudova u Bosni i Hercegovini 1878-1914." Sarajevo, 14.12.2021. Univerzitet u Sarajevu - Institut za historiju
Video: Prof. dr. Edin Radušić o knjizi "Biti kadija u kršćanskom carstvu" dr. Hane Younis
มุมมอง 1093 ปีที่แล้ว
Promocija knjige "Biti kadija u kršćanskom carstvu: Rad i osoblje šerijatskih sudova u Bosni i Hercegovini 1878-1914." autorice dr. Hane Younis Sarajevo, 14.12.2021. godine Univerzitet u Sarajevu - Institut za historiju
Video: Prof. dr. Zijad Šehić o knjizi "Biti kadija u kršćanskom carstvu" dr. Hane Younis
มุมมอง 1933 ปีที่แล้ว
Promocija knjige "Biti kadija u kršćanskom carstvu: Rad i osoblje šerijatskih sudova u Bosni i Hercegovini 1878-1914." autorice dr. Hane Younis Sarajevo, 14.12.2021. godine Univerzitet u Sarajevu - Institut za historiju
Video: Prof. dr. Fikret Karčić o knjizi "Biti kadija u kršćanskom carstvu" dr. Hane Younis
มุมมอง 4883 ปีที่แล้ว
Promocija knjige "Biti kadija u kršćanskom carstvu: Rad i osoblje šerijatskih sudova u Bosni i Hercegovini 1878-1914." autorice dr. Hane Younis Sarajevo, 14.12.2021. godine Univerzitet u Sarajevu - Institut za historiju
Naučni skup "Ustavnost Bosne i Hercegovine kroz historiju"
มุมมอง 623 ปีที่แล้ว
U povodu 25. novembra, Dana državnosti Bosne i Hercegovine, danas je na Univerzitetu u Sarajevu održan naučni skup posvećen temi "Ustavnost Bosne i Hercegovine kroz historiju" u organizaciji Univerziteta u Sarajevu i Instituta za historiju Univerziteta u Sarajevu. Detaljnije na: www.unsa.ba/index.php/novosti/u-povodu-25-novembra-dana-drzavnosti-bosne-i-hercegovine-na-univerzitetu-u-sarajevu-odrzan
Naučna tribina Instituta za historiju: Žena Bosne i Hercegovine
มุมมอง 563 ปีที่แล้ว
Naučna tribina Instituta za historiju: Žena Bosne i Hercegovine
ONLINE PROMOCIJA: ČASOPIS "PRILOZI" INSTITUTA ZA HISTORIJU BR. 49/2020.
มุมมอง 1223 ปีที่แล้ว
ONLINE PROMOCIJA: ČASOPIS "PRILOZI" INSTITUTA ZA HISTORIJU BR. 49/2020.
ONLINE PROMOCIJA: ČASOPIS "HISTORIJSKA TRAGANJA/HISTORICAL SEARCHES" BR. 19/2020.
มุมมอง 1073 ปีที่แล้ว
ONLINE PROMOCIJA: ČASOPIS "HISTORIJSKA TRAGANJA/HISTORICAL SEARCHES" BR. 19/2020.
ONLINE PROMOCIJA: O. MARCIN CZERMIŃSKI, POLJSKE KOLONIJE U BOSNI (urednici: E. Omerović i T. J. Lis)
มุมมอง 843 ปีที่แล้ว
ONLINE PROMOCIJA: O. MARCIN CZERMIŃSKI, POLJSKE KOLONIJE U BOSNI (urednici: E. Omerović i T. J. Lis)
ONLINE PROMOCIJA: U OGLEDALU PROMJENA: SRPSKO GRAĐANSTVO U BiH 1918-1941. (autor: Sonja M. Dujmović)
มุมมอง 1173 ปีที่แล้ว
ONLINE PROMOCIJA: U OGLEDALU PROMJENA: SRPSKO GRAĐANSTVO U BiH 1918-1941. (autor: Sonja M. Dujmović)
ONLINE PROMOCIJA: BANKARSTVO BiH U PERIODU AUSTROUGARSKE UPRAVE (autor: Muhamed Nametak)
มุมมอง 1403 ปีที่แล้ว
ONLINE PROMOCIJA: BANKARSTVO BiH U PERIODU AUSTROUGARSKE UPRAVE (autor: Muhamed Nametak)
ONLINE PROMOCIJA: BRANKO MIKULIĆ, POLITIČKA BIOGRAFIJA (1965-1989.), (autor: Dženita Sarač-Rujanac)
มุมมอง 6153 ปีที่แล้ว
ONLINE PROMOCIJA: BRANKO MIKULIĆ, POLITIČKA BIOGRAFIJA (1965-1989.), (autor: Dženita Sarač-Rujanac)
ONLINE PROMOCIJA: PRIJELOMNE GODINE BOSANSKOHERCEGOVAČKE PROŠLOSTI, I-II (urednik: Sedad Bešlija)
มุมมอง 2233 ปีที่แล้ว
ONLINE PROMOCIJA: PRIJELOMNE GODINE BOSANSKOHERCEGOVAČKE PROŠLOSTI, I-II (urednik: Sedad Bešlija)
Video najava: Nova izdanja Instituta za historiju
มุมมอง 1053 ปีที่แล้ว
Video najava: Nova izdanja Instituta za historiju
Okrugli sto povodom 1. marta, Dana nezavisnosti Bosne i Hercegovine
มุมมอง 423 ปีที่แล้ว
Okrugli sto povodom 1. marta, Dana nezavisnosti Bosne i Hercegovine
Najava online promocija novih izdanja Instituta za historiju (4/2021)
มุมมอง 173 ปีที่แล้ว
Najava online promocija novih izdanja Instituta za historiju (4/2021)
Naučna tribina Instituta za historiju (NUB BiH, 2.12.2020.)
มุมมอง 1364 ปีที่แล้ว
Naučna tribina Instituta za historiju (NUB BiH, 2.12.2020.)
Radio BIR: Dr. Sedad Bešlija o rahmetli dr. Kemalu Bašiću i o Danu državnosti Bosne i Hercegovine
มุมมอง 2504 ปีที่แล้ว
Radio BIR: Dr. Sedad Bešlija o rahmetli dr. Kemalu Bašiću i o Danu državnosti Bosne i Hercegovine
Dr. Enes Dedić: Bosanska kraljevina i Dan državnosti
มุมมอง 2334 ปีที่แล้ว
Dr. Enes Dedić: Bosanska kraljevina i Dan državnosti
Iskreno samo mogu reći vezano za oporuku " Čudna" djeluje mi kao naručen materijal za lakše djelovanje Vatikana na prostore Bosne.
Kenjamin londrka
Znaju li muslimani zasto ih je Bakir (Bakir je uvezen iz GRUZIJE i bio u gruzijskoj narodnoj nosnji u gruzijskim novinama, a Alija bio u Svedskoj kad je "bio u zatvoru" i kad ga narod i komsije nisu mogli vidjati na ulici) istjerao 500.000 iz BiH na Njemacka radna mjesta ? Izmislili Bosnu Hercegovu NEDAVNO prije par vijekova PO ISLAMSKOM kalendaru. Neki pijani kapetan broda jos puno ranije obrnuo kartu naopacke pa od BoTHnia Gulf (Svedski zaliv, cak i po britanskom izgovoru isto kao BoSnia) nazvase Bosnu, jer je BoŽnjan u stvari prevod za NEBESKI NAROD ( odozgo = božiji narod), pa im je sve to bilo tu negdje slicno. Pogledaj boje BiH zastave = Svedska. KuLJan Ban uopste nije bio sa jugoslovenskih prostora, nego sa sjevera, a rijec Ban znacilo onomad Zakonik ili Zabrana ili Sudija. Od "Dobrijeh Danae", znaci u prevodu nista drugo nego : od Goth Danaca (opet sjever). U opasnosti ste, bosanci, zbog neinformisanosti i nepismenosti ! BiH ima ugovor o dvojnom drzavljanstvu samo 3 drzave ( Hrvatska, Svedska, i Srbija). SVAKO ko je uzeo neko strano drzavljanstvo (koje nije medju te 3 drzave), je AUTOMATSKI IZGUBIO BiH drzavljanstvo = zbog toga ce nasljednicima migrantima oteti privatnu imovinu nakon par decenija. ..
Gospodo, zaboravili ste navesti i sledeći podatak! Na sugestiju Davida Albale, srpska kraljevska vlada je 27. decembra (na današnji dan pre sto godina) prekinula to globalno ćutanje, razbila led i pokrenula lavinu, postavši prva zemlja na svetu koja je otvoreno podržala Balfurovu deklaraciju, što je iskazano u onom pismo koje smo citirali na početku teksta. Time je Kraljevina Srbija utabala stazu ostalim zemljama koje su je sledile nekoliko meseci docnije: Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Holandiji
Juce palestinska zastava na vjecnici a danas rjesavanje svih problemcica koje su jevreji imali. Ma suti spasavaj zivu glavu ne bih ti nikad bio u kozi.
zar se ona ne preziva Karić ??...
Snimak iz 2015 a komentri stari mjesec dana,Jeste gradonacelnica je prestavljena kao Karic sa vjerovatno izuzecem njenog djevojackog prezimena i ako je mislim zvanicno i potpisano sto je danas moda da i kraj prezimena svog muza je zadrzala i svoje prezime i koje je kad je postala gradonacelnica u medijima je nekako izastavljeno,neznam zasto????.Mislim da u ovoj zemlji BIH vecina normalnog naroda ne zanima ko je koje vjere a bitno je da je samo normalan covjek i da nema neke skrivene namjere sto se danas i kod nas i u ostalim drzavama u svijetu polako i sigurno neko pokusava da preko svojih pojedinaca prevladati nad nekom zemljom i za sebe pribaviti neko univerzalno pravo da je veca velicina i od vecine.To je danas u velikom zamahu i iskreno se nadam da nisam u pravu.Svaka vjerska zajednica u ovoj zemlji treba da ima slobodu i uredenje nad svojom zajednicom ali svaka vjerska zajednica isto tako mora biti pod nekom kontrolom drzave u kojoj zive JER svaki pojedinac i drzavljanin zemlje u kojoj zivi jeste i mora biti pod kontrolom drzave,jer bi inace imali drzavu u drzavi od bilo koje vjerske skupine sto nije dobro za OPSTANAK drzave.Iskreno sam ne iznenaden odabirom gradonacelnice jer sam predpostvio da ce vjerovatno doci i taj dan na osnovu svi dogadanja u svijetu i kod nas da ce se ovakav odabir desiti jednog dana zvanicno i kod nas.Nadam se da ce grdonacelnica biti gradonacelnica a ne neciji projekat i da je necu biti u pravu.
Benjamina, djevojka koja sjedi pored gospodina Taubera, danas je gradonacelnica Sarajeva.
ok miki, ovako mozemo raditi
Draga Benjamina, ti si izuzetno elokventna i nadasve toliko Simpa žena, jako emotivna osoba i draga! Puno sreće i uspjeha u radu gradonačelnice glavnog grada BiH, Sarajeva! 👍📚📕📓♥
Jest na u kurcu ova kenjamina londrka glumi puno on je bas u radu da se bosnjaci raspadnu sa svoje zemlje ali ovaj bosnjacki narod nwce to da shvati. Ova kenjamina geneticno historicno nije bisanka nit je muslimanka.
Selam jesi li iti studirala u Travniku u gradu Fromaga to jest Sira
Kakva ženaaaaa !!!!!😘😘😍😍🥰🥰
"Đorđević u svojim delima kao i Miladinović u svom delu Požarevačka Morava nigde ne pominje prisilno posrbljavanje. koji govoreći o etničkoj kompoziciji." Srbi su postali Vlasi u ovim krajevima - Orljevo, Bošnjak, Roanda, Brestovo, Vitance, Dvorište, Dušanovac, Aleksandrovac, Halovo, Metovnica, Gradskovo, Mihajlovac, Slatina, Luka, Zlokuće, Kovilovo, Mustapic, Radenka, Ljesnica, Turija, Rakova Bara, Srpci, Urovica,
Srbi su postali Vlasi u ovim krajevima - Orljevo, Bošnjak, Roanda, Brestovo, Vitance, Dvorište, Dušanovac, Aleksandrovac, Halovo, Metovnica, Gradskovo, Mihajlovac, Slatina, Leka, Zlokuće, Kovilovo, Mustapić, Radenka, Lješnica, Turija, Rakova Bara, Srpci, Urovica i tako dalje.
Mihajlovac - stanovništvo je pravoslavno, srpskog porekla, a nacionalno se izjašnjava kao vlaško, srpsko i rumunsko.
Kovilovo - stanovništvo je pravoslavno, srpskog porekla, a nacionalno se izjašnjava kao vlaško, srpsko i rumunsko.
To se poredase jebreji da iznose lazi i pogresnu laznu historiju koje budale ovi jebreji geneticno historicno nisu bosanci
Aleksandrovac, Dušanovac, Halovo, Metovnica, Gradskovo i Zlokuće - stanovništvo je pravoslavno, srpskog porekla, a nacionalno se izjašnjava kao vlaško, srpsko i rumunsko.
Aleksandrovac, Dušanovac, Halovo, Metovnica i Gradskovo - stanovništvo je pravoslavno, srpskog porekla, a nacionalno se izjašnjava kao vlaško, srpsko i rumunsko.
Naselje Luka Tu su ziveli Srbi starosedeoci , koji su se kasnije raselili severno u Negotinsku krajinu i juzno u Crnu reku . Neki su vremenom primili vlaske osobenosti. Na njihovo mesto su se naseljavali mestani sela Sikole , u Negotinskoj krajini , negde sredinom IX veka , a za koje se zna da su ziveli u burdeljima. Njima su se pridruzili Vlasi iz Vetrinja , koji su u Luku bili naseljeni iz okoline Negotina. Ovi Vlasi su se vremenom izmesali sa Srbima Sikoljima , ali su ih povlasili.
Isto tako ne ulazi u to zasto se na kasnijim popisima stanovnistva posle Drugog svetskog rata broj Vlaha prvo prvobitnog ogromnog ogromnog pada skokovito povecava , iako je to ocit dokaz da pri izjasnjavanju na popisu ulogu igra vise faktora. Popisi stanovnistva su uvek pokazivali pravi broj Vlaha u Srbiji. Vlaski kozojebi tvrde da u Srbiji postoje cista vlaska sela u kojima zivi izmedju 120 i 150 hiljada ljudi. Ali to sasvim sigurno nije istina. Jer u svim selima u kojima su Vlasi manjina i vecina ima oko 150 hiljada stanovnika. Rumunski mitomani tvrde da u Timockoj Krajini zivi preko 700,000 Rumuna iako cela Timocka Krajina nema ni 250,000 stanovnika. Popisi stanovnistva su uvek pokazivali pravi broj Vlaha kao i svih ostalih nacionalnih manjina u Srbiji. U Srbiji i ostalim delovima Balkana niko nikada nije bio pretopljen u Srbe. Naprotiv.
Cini se da njih pomalo jednostrano i nedovoljno argumentovano pripisuje asimilaciji i neregularnostima prilikom popisa. Navodeci broj za svako selo, on navodi koliko bi trebalo da ima Vlaha, odnosno ne ostavlja mogucnost za to da je deo stanovnistva zaista potpuno pretopljen u Srbe te da se zato ne mogu nazivati etnogenetskim Vlasima, kao i to deo stanovnika svakako cine i Srbi starinom. U Srbiji i ostalim delovima Balkana niko nikada nije bio pretopljen u Srbe. Ali su zato Srbi bili pretopljeni u Vlahe u ovim selima - Velesnica, Brza Palanka, Srbovo, Mihajlovac, Mala Jasikova, Tabakovac, Cokonjar, Gradskovo, Zlot, Sarbanovac, Podgorac, Lukovo, Mali Izvor, Boljevac Selo, Bacevica, Lubnica, Metovnica, Boljetin, Mosna, Topolnica, Klokocevac, Crnajka, Gornjane, Tanda, Majdanpek, Bliznak, Medvedjica, Milanovac, Sige, Osanica, Seliste, Breznica, Vuloja, Ceremosnja, Bukovska, Cerovica, Sena, Ljesnica, Turija, Rakova Bara... U Srbiji i ostalim delovima Balkana niko nikada nije bio pretopljen u Srbe.
Cak u Turiji , Rakovoj Bari, Srpcima, Mustapicu , Radenki i Ljesnici, gde su postojali srpski rodovi, gotovo izjednaceni po broju s Vlasima, doslo je do potpunog povlasivanja.
U Srbiji i ostalim delovima Balkana niko nikada nije bio pretopljen u Srbe. Ali su zato Srbi bili pretopljeni u Vlahe u ovim selima: Velesnica, Brza Palanka, Srbovo, Mihajlovac, Mala Jasikova, Tabakovac, Cokonjar, Gradskovo, Zlot, Sarbanovac, Podgorac, Lukovo, Mali Izvor, Boljevac Selo, Bacevica, Lubnica, Metovnica, Boljetin, Mosna, Topolnica, Klokocevac, Crnajka, Gornjane, Tanda, Majdenpek, Bliznak, Medvedjica, Milanovac, Sige, Osanica, Seliste, Breznica, Vuloja, Ceremosnja, Bukovska, Cerovica, Sena, Ljesnica, Turija, Rakova Bara. Cak u Turiji, Rakovoj Bari, Srpcima, Mustapicu, Radenki i Ljesnici, gde su postojali srpski rodovi, gotovo izjednaceni po broju s Vlasima, doslo je do potpunog povlasivanja.
U Srbiji i ostalim delovima Balkana niko nikada nije bio pretopljen u Srbe. Cak u Turiji , Rakovoj Bari, Srpcima, Mustapicu, Radenki i Ljesnici , gde su postojali srpski rodovi, gotovo izjednaceni po broju s Vlasima , doslo je do potpunog povlasivanja.
Poslednjo poglavje se bavi jednim od najosetljivijih pitanja svakog nacionalnog pokreta, posebno manjinskog - popisima stanovnistva. Ono nosi naslov O popisivanju Rumuna - Vlaha istocne Srbije i daje pregled broja popisanih Vlaha od XIX do XXI veka. Autor zapaza porast njhovog broja do 1921. godine a od tada je primetan pad , odnosno velika kolebanja nakon Drugog svetskog rata. Iz veka u vek se povecao broj Vlaha u Srbiji. Sve do 1921. godine. Tako da nema govora o nekakvoj asimilaciji Vlaha. Srpska drzava nikada nije vrsila asimilaciju Vlaha i ostalih naroda koji su ziveli na ovim prostorima. Nikada nije bilo nikakvog posrbljavanja Vlaha i ostalih naroda koji su ziveli na ovim prostorima. Interesatna je cinjenica da i dan danas u Srbiji ima vise deklarisanih Vlaha nego u svim ostalim balkanskim drzavama.
Iz veka u vek se povecavao broj Vlaha u Srbiji. Sve do 1921. godine. Tako da nema govora o nekakvoj asimilaciji Vlaha. Srpska drzava nije vrsila asimilaciju Vlaha i ostalih naroda koji su ziveli na ovim prostorima. Nikada nije bilo nikakvog posrbljavanja Vlaha i ostalih naroda koji su ziveli na ovim prostorima. Interesatna je cinjenica da i dan danas u Srbiji ima vise deklarisanih Vlaha nego u svim ostalim balkanskim drzavama. Vlasi su svoj nacionalni identitet najbolje sacuvali upravo u Srbiji i medju Srbima.
Kao dokaz svojoj tezi , Gacovic u drugom delu poglavlja govori o smisljenoj politici srpske drzave i crkve uperenoj na asimilaciji Vlaha. Srpska drzava nikada nije vrsila asimilaciju Vlaha i ostalih naroda koji su ziveli na ovim prostorima. Nikada nije bilo nikakvog posrbljavanja Vlaha i ostalih naroda koji su ziveli na ovim prostorima.
Srpska drzava nikada nije vrsila asimilaciju Vlaha i ostalih naroda koji su ziveli na ovim prostorima. Nikada nije bilo nikakvog posrbljavanja Vlaha i ostalih naroda koji su ziveli na ovim prostorima.
Kao sto je receno u uvodu , oporgavanje te teze je i glavni cilj ovog dela. Zbog toga se naredno poglavje, Povlasivanje Srba ili posrbljavanje Rumuna - Vlaha istocne Srbije bavi njome. Nikada nije bilo nikakvog posrbljavanja Vlaha i ostalih naroda koji su ziveli u tom delu Evrope.
Nikada nije bilo nikakvog posrbljavanja Vlaha i ostalih naroda koji su ziveli u tom delu Evrope.
Nikada nije bilo nikakvog posrbljavanja Vlaha i ostalih naroda koji su ziveli u tom delu Evrope.
Kad govori o asimilaciji , Gacovic uocava samo onu represivnu - drzavnu i crkvenu stranu, u glavnom ne ulazu u unustrasnje pobude dela stanovnistva koje se asimiluje menjajuci tako i brojcano stanje. U Republici Srbiji i ostalim delovima Balkana niko nikada nije bio pretopljen u Srbe. Ali su zato bili Srbi pretopljeni u Vlahe u ovim selima - Velesnica, Brza Palanka, Srbovo, Mihajlovac, Mala Jasikova, Tabakovac, Cokonjar, Gradskovo, Zlot, Sarbanovac, Podgorac, Lukovo, Mali Izvor, Boljevac Selo, Bacevica, Lubnica, Metovnica, Boljetin, Mosna, Topolnica, Klokocevac, Crnajka, Gornjane, Tanda, Bliznak, Medvedjica, Milanovac, Sige, Osanica, Seliste, Breznica, Voluja, Ceremosnja, Bukovska, Cerovica, Sena, Ljesnica, Turija, Rakova Bara
U Republici Srbiji i ostalim delovima Balkana niko nikada nije bio asimilovan u Srbe. Ali su zato bili Srbi asimilovani u Vlahe u ovim selima - Velesnica, Brza Palanka, Srbovo, Mihajlovac, Mala Jasikova, Tabakovac, Cokonjar, Gradskovo, Zlot, Sarbanovac, Podgorac, Lukovo, Mali Izvor, Boljevac Selo, Bacevica, Lubnica, Metovnica, Boljetin, Mosna, Topolnica, Klokocevac, Crnajka, Gornjane, Tanda, Bliznak , Medvedjica, Milanovac, Sige, Osanica, Seliste, Breznica, Voluja, Ceremosnja, Bukovska, Cerovica, Sena, Ljesnica, Turija, Rakova Bara, Orljevo, Bobovo, Bosnjak, Dusanovac, Halovo, Aleksandrovac, Luka, Slatina, Mustapic, Mihajlovac, Jabukovac...
Hvala Vam za predavanje. Situacija Kraljevine Jugoslavije nakon njemačke agresije je bila tipična za sve europske mnogo-nacionalne države u međuratnom razdoblju. U Čehoslovačke, Poljske i Rumunjske su nacionalni manjine podržali anektiranje njihovih teritoriji njihovima nacionalnima državama (Njemačkoj i Mađarskoj).
Amila bi mogla da ponudi i izvore za svoju podelu na crne i bele Rome. Ta podela deluje izuzetno povrsno i besmisleno. Sve podele medju Romima koje se mogu naci u izvorima same po sebi su veoma proizvoljno date u skladu sa orijentalistickim praksama neromskih istrazivaca , tzv. romologa, al svakako da je ovo jedna od najgrubljih. Mnogo sofisticiranije podele se sigurno mogu naci, izmedju ostalog nacice se i informcija da Cergari i Gurbeti nisu jedna grupacija. Intresantno je da autorka u jednom trenutku kaze da je ono sto je kljucno za njeno istrazivanje- problemi sa kojima se ona susrela tokom istrazivanja, deluje kao da je taj fokus na sebe i svoje autorsko mesto najbitnije u celom istrazivanju. Iako to delom govori o polozaju istrazivane populacije verovatnije je da to ne bi moglo biti ono sto je kljucno. Kljucno bi bilo verovatno da se pojasni kakva je to dvostruka drugost malo temeljnije i razloznije , u cemu se ona sastoji i zasto je to relevantno za nas danas, a posebo za odnos neromskog i romskog stanovnistva u BiH.